Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Šojka
Garrulus glandarius

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Koleno: Chordata
Razred: Aves
Red: Passeriformes
Porodica: Corvidae
Rod: Garrulus
Vrsta: Garrulus glandarius

Opšti opis

Šojke su članovi porodice vrana, i imaju nadimak "šarene vrane". One su bledo ružičasto-smeđe boje, sa svetlo plavim zakrpama na krilima. U jesen možete videti šojke kako skakuću u šumi u potrazi za hranom. U septembru i oktobru postoji obilje žira na terenu i to prikuplja šojke u velikom broju. Oni koji se ne mogu odmah jesti su ukopani u zemlju, kao snabdevanje za zimnicu. Ove ptice pamte gde zakopavaju žireve. Oni koji su zaboravljeni, i počnu da klijaju, obezbeđuju opstanak hrastova i hranu za buduće generacije šojki.

Evroazijska šojka je vrsta ptice nastanjena u ogromnom regionu od Zapadne Evrope i Severne Afrike do zapadnih i istočnih obala Azije i dole u Jugoistočnoj Aziji. U okviru veoma širokog spektra, nekoliko vrlo različitih oblika rase su evoluirali tako da se izgledom veoma razlikuju jedni od drugih.

Boja njihovog tela gotovo da nema opis, ali boja šare na krivinama krila je nepogrešivo plava. Prisustvo crnih brkova i crno-bela tačkasta kruna im daje komičan izgled. U letu krila pokazuju crnu, belu, kao i plavu boju, ali je širok beo pojas na stomaku najupadljiviji. Muške i ženske šojke su veoma slične po izgledu. Šojka je najšareniji član porodice vrana. Stanovnik šuma, ptica je široko rasprostranjena i česta, ali je oprezna, tako da je nije uvek lako uočiti. Često će objaviti svoje prisustvo u glasnom, iznenadnom promuklom vrisku koji se može ponoviti nekoliko puta. Ona takođe koristi zvuk sličan mišaru. Latinski naziv može se prevesti kao "bučni žirojedci" jer ptica posebno voli ovu hranu. Ove ptice se mogu naći i u urbanim parkovima i trgovima, pa i pravo u centru velikih gradova. Šojka je snalažljiv član porodice vrana i samim tim vrlo prilagodljiva i uspešna vrsta.

Glavne fizičke karakteristike u proseku su: masa - 170 g, dužina - 34 cm, raspon krila - 55 cm. Oči su plavičasto sive i crne. Šojkine noge i stopala su bledo braon. Za razliku od drugih vrana, evroazijske šojke imaju dve faze perja: juvenilnih i odraslih. Oni gube perje juvenilne jedinke u jesen prve godine, tako da ptice viđene u jesen sve izgledaju kao i odrasli. Evroazijska šojka je bila jedna od mnogih vrsta koje je prvobitno opisao Karl Line u svom radu Systema naturae u 18. veku.

Stanište i rasprostranjenost

Šojka je široko rasprostranjena u celoj Evropi i Aziji. To je uglavnom umerena vrsta koja živi u šumskim područjima i u blizini ljudskih naselja. Ona je jedna od najrasprostranjenijih članova porodice vrana, zauzima raznolike šume kao i tajge. Stidljiva i oprezna, obično se prvo primeti proletanjem kroz drveće i ispuštanjem jakih krika kao alarm. Najrasprostranjenija šojka je Čavka zlogodnjača, koja naseljava mešovite šume, posebno hrastove. Obično krijući se u drveću, šojke će povremeno silaziti na zemlju da se hrane u vrtovima. Evroazijske šojke vole guste krošnje, sa puno drveća, žbunja i rastinja. Veliki deo njihove ishrane su žirovi, tako da su hrastovi važne odlike njihovih staništa. Listopadne šume hrasta su korisnije za traganje za hranom, ali četinarske šume pružaju najbolja mesta za gnezda. Evroazijske šojke ne vole da borave na otvorenom prostoru, izbegavaju ga ako je moguće, jer su tada najranjivije. Ptice koje žive na zapadu i jugu su sedelačke, ali, kada im zalihe žira propadnu, populacije na severu i istoku sele se na jug i zapad. Poslednjih godina, ptice su počele da migriraju u urbane sredine, verovatno kao rezultat dalje erozije njihovog staništa, šume. Šojke nerado napuštaju sklonište u šumama. Kada preleću proplanke i puteve, one to čine jedna po jedna, sledeća ptica ne kreće sve dok prethodna nije bezbedno stigla u sklonište. Let im je otežan i vijore, ali kada su u migracijama one su mnogo izdržljivije.

Ponašanje

Njihov uobičajeni poziv je alarmni, koji je grub, hrapav krik i koristi se za posmatranje raznih pljačkaških životinja, ali šojka je dobro poznata po svojim mimikrijama. Često zvuči kao toliko različitih vrsta da je praktično nemoguće razlikovati njen pravi identitet, osim ako se vidi. One čak imitiraju zvuk ptica koje ih napadaju, kao što je šumska sova, koja je nemilosrdno proganja u toku dana. Međutim, šojka je potencijalni plen za sove noću i druge ptice grabljivice, kao što su jastrebovi u toku dana. Šojke postanu upadljive u jesen kada redovno lete napred-nazad, prikupljajući hranu, kao što je žir, u jednoj oblasti i zakopavaju ga drugde. Ovaj proces je igrao vitalnu ulogu u uspostavljanju i održavanju hrastovih šuma. Kao i druge vrane, evroazijske šojke imaju složeno društveno ponašanje. Mužjaci su obično dominantni u odnosu na ženke, ali u određenim okolnostima, kad mužjak popusti ili je njegova ženka uporna, žensko može biti dominantan. Dominacija može biti rešena borbom ptica i čupanjem perja jedne drugima, ali takođe može biti rešena bez borbe. Dominacija u takmičenjima koja ne obuhvataju borbe, izgleda da se oslanja na psihološke faktore koji nisu u potpunosti razumljivi. Sve u svemu, šojke nisu naročito ratoborne.

Evroazijske šojke vrše lov na mrave kada su mravi odgovarajućih vrsta na raspolaganju. Šojka će skočiti dole na masu mrava i trljati svoje telo, rep i krila po terenu, tako da mravi uskoro puze po celom telu ptice. Šojka će se stresti i sedeti uspravno, često sa repom pod telom i između njenih nogu. One verovatno ne jedu mrave koji puze na njima. One vole da mrave skupljaju ne češće nego svaki drugi dan, možda dva dana zaredom sa izuzetnim povodom. One se kupaju u vodi nekoliko puta dnevno.

Ishrana

Evroazijske šojke su mešovite ishrane i jedu prilično mnogo, sve što mogu pronaći. Žirevi predstavljaju najveći deo njihove ishrane. Koriste kljun kao polugu za otvaranje ljuske sve dok ne mogu dobiti meso. Oni se oslanjaju na skladište hrane najviše od maja do jula, kada hrane potomstvo. Jedna ptica može da sakrije između 4.500 i 11.000 žireva i da koristi svoje pamćenje da locira skrovišta do deset meseci kasnije. Kada sakrivaju žireve, obično kriju samo jedan u jednom mestu, ali može se sakriti dva ili tri žira. Evroazijske šojke preferiraju veće žireve više od manjih. One obično transportuju svaki žir posebno, ali su zabeležene da nose do pet odjednom. Pored žira, evroazijska šojka jede voće, žitarice i orahe. One takođe uzimaju beskičmenjake, uključujući i crve, puževe i insekte. Jaja instinktivno ne prepoznaju kao hranu, ali kada ptica nauči da ga otvori i jede unutrašnjost, ona će to nastaviti da čini sa ostalim jajima na koja naiđe. Ona će jesti male ptice, svoje mlade, kao i njihova jaja. One koriste svoje noge za držanje hrane, ali ne ako je hrana lepljiva. Šojke izbegavaju hranu koja je na otvorenom terenu.

Reprodukcija

Evroazijske šojke su monogamne i pare se jednom godišnje u proleće. U proleće možete naići na velike grupe šojki. To je poznao kao "brakovi šojki". Ptice pozivaju jedne druge u pokušaju da pronađu partnera. One grade relativno malo gnezdo, nisko dole u žbunju ili niskom drveću. Ženka polaže do šest jaja u aprilu ili maju. Mužjaci nude hranu kao deo udvaranja. Oni suze delove van izvora hrane i zovu ženke u njihove teritorije. Ako ona deluje previše nervozna da prihvati, on može pokušati da se približava. Ako ženki donosi hranu njen partner, obredom izgleda da ojačavaju svoju vezu. Kasnije, kada je ženka zauzeta u gnezdu, mužjak će nastaviti da je snabdeva hranom.

Odgajanje mladih

Oba roditelja učestvuju u izgradnji gnezda. Njihova gnezda su kupasto oblikovana i izgrađena u žbunju i drveću. Obično samo jedno leglo je podignuto po sezoni, sa 4 do 5 jaja. Mladi se izležu nakon 18 dana goli i slepi. Oni dobijaju perje i prvi put napuštaju gnezdo posle 20 do 23 dana, ali oni i dalje zavise od svojih roditelja. Oni postaju nezavisni sa oko dva meseca starosti, iako nastavljaju još neko vreme da uzimaju hranu od roditelja. Evroazijska šojka dostiže reproduktivnu zrelost u starosti od 2 godine. Ponekad samo ženke čuvaju jaja, iako u mnogim parovima oba roditelja. Oba pola obično hrane mlade. Ženke čiste gnezdo od parazita. Ako je uočeno prisustvo predatora, ona može da pojede svoja jaja ili mlade. Kada se grabljivac približava, ptica će reagovati u skladu sa situacijom. Ako je provalnik daleko i ne može primetiti ptice, roditelji će se jednostavno udaljiti od gnezda, ili odleteti zajedno, ponekad ispuštajući alarmne krike. Ako roditelj odluči da je jedini pravac delovanja da napadne, on će leteti na predatora, napasti ga kandžama i kljunom, vičući, koristeći alarmne pozive, dozivajući druge šojke, koristeći svoje oglašavanje, ili oglašavanje potpuno različitih životinja. Prosečan životni vek (divlje) šojke je 16.75 godina.

Komunikacija

Evroazijske šojke koriste različite vizuelne forme komunikacije. To podrazumeva promenu položaja tela, podizanje perja na određenim delovima tela, kao i pokrete kada je to potrebno. Njihovim perjem reflektuju UV zračenje, koje mi ne možemo da vidimo, ali ptice mogu. Pokreti su nekad propraćeni glasovima, prijateljskim ili pozivanjem u pomoć. Evroazijska šojka poseduje niz specifičnih šojka-poziva. Jedan od njih, koriste ptice svih uzrasta kada žele nešto. Kod mladih ptica, poziv je upućen roditeljima, kao zahtev za hranu, dok kod odraslih to označava alarmni signal i upozorava na prisustvo predatora. Alarmni poziv je glasan krik emitovan jednom ili dva puta. Oni takođe vokalizovanjem izraze bes, razigranost, naklonost, upozorenja o predatoru, i mnoštvo drugih emocija, namera ili zapažanja.

Evroazijska šojka oponaša i peva pesme sastavljene od svih vrsta zvukova koje je čula. One mogu da imitiraju plač bebe, pesme vrabaca, vodu koja curi iz česme, kosilicu travnjaka, čak i alarmne pozive svojih predatora. Pretpostavlja se da ponavljaju zvuke u skladu sa emocionalnim stanjem koje su doživele kada su čuli prvobitno zvuk. Stoga, kada im preti opasnost kopiraju alarmne poruke svrake i šumske sove, ali kada su opuštenije mogu da oponašaju detliće, vrapce i ljudsko zviždanje. Mlade ptice provode mnogo vremena vežbajući svoje mimikrije dok savršeno ne ponove originalni zvuk.

Prirodni neprijatelji

Evroazijska šojka je plen mnogih životinja, uključujući mačke, ptice grabljivice, i male zemaljske predatore. Jaja i mlade napadaju kune i mačke. Odrasle uglavnom napadaju ptice grabljivice.

Šojke ispoljavaju različite reakcije na predatora, u zavisnosti od vrste i okolnosti. Kada vide jastreba da leti iznad, one zamrznute gledaju dok leti, a emituju alarmni ton jaukanja. Ponekad će ugrožena ptica emitovati poziv moćnijih ptica, kao što su šumske sove, u pokušaju da uplaši napadača.

Uloga u ekosistemu

Njihov alarm upozorava druge vrste, uključujući i crvene veverice, na prisustvo predatora. Jedna od njihovih najvažnijih ekosistemskih uloga je širenje žireva hrasta, pružajući kuće i hranu za mnoge vrste životinja, biljaka, gljiva i lišajeva. Evroazijske šojke su važne i u regeneraciji hrastove šume. Šojke se ne smatraju ugroženom vrstom, jer se populacija šojki procenjuje na milione jedinki i ne postoji otkriveno opadanje populacije.

Literatura:

"Život životinja" - Alfred Brem
"Ptice Srbije" - Javor Rašajski
"Ptice" - E. Tomas Giliard, Mladinska knjiga Zagreb, 1968. godina
Encarta Reference Library

Linkovi

Pripremila: Bobić Snežana, IV-4

ŠojkaGarrulus glandarius