Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Slavuj
Luscinia luscinia

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Klasa: Aves
Koleno : Chordata
Red: Passeriformes
Podred: L. luscinia
Rod: Luscinia
Porodica: Muscicapidae

Opšti opis

Mali slavuj (Luscinia megarhynchos) i veliki slavuj (Luscinia luscinia) Malog slavuja koji je još iz davnih vremena dobro poznat, možemo da opišemo sa svega nekoliko reči. Perje mu je na gornjem delu tela rđastocrvenkastosivo, na donjoj strani svetložućkastosivo, krila su mu iznutra tamnosmeđa, repna pera rđastosmeđecrvena. Oči su mu crvenkastosmeđe, a kljun i noge crvenkastosivkastosmeđe. Perje mladih ptica ima na smeđesivoj podlozi crvenkaste mrlje. Slavuj je dugačak 17 cm, a raspon krila iznosi mu 23 santimetra. Ženka je neznatno manja od mužjaka. Veliki slavuj je krupniji i snažniji od maloga, ali mu je vrlo sličan. Najvažnije razlike između njih su mnogo kraća krila, a gornji deo grudi posut je mrljama. Veliki slavuj je dugačak 19 cm, a raspon krila iznosi mu otprilike 28 santimetara.

Stanište

Slavuj živi kao gnezdilica, počevši od Velike Britanije, preko cele zapadne, srednje i južne Evrope, a nalazimo ga na prikladnim mestima često u srednjoj i južnoj Nemačkoj. Isto tako brojan je i u Mađarskoj, Srbiji, Hrvatskoj, Austriji, Češkoj, Moravskoj i na sva tri južna evropska poluostrva, ali izgleda da područje gnežđenja ne proširuje daleko prema istoku i jugu. Slavuj voli ravnicu, ali ne izbegava ni brdovita područja uz pretpostavku da u njima ima dovoljno lisnatog drveća i grmlja. Najomiljenija mesta za njega su lisnate šume sa mnogo prizemnih biljaka, a još više voli grmlje ispresecano potocima i jarcima, obale velikih voda i vrtove u kojima ima gustog grmlja. Tu živi par pored para svaki u tačno omeđenom području koje slavuji strogo čuvaju i hrabro brane od svih uljeza. Na svim mestima koja odgovaraju njihovim potrebama ima ih uvek mnogo, ali u severnoj Evropi ipak manje nego u južnoj. Tu sam se često zapanjio zbog broja slavuja koji žive u istom predelu ili vrtu. Ne preteruju oni koji tvrde da u Španiji, na primer, svaka živa ograda ili svaki grm sakriva po par slavuja. Proletnje jutro na Montseratu, večernja šetnja po bedemima Alhambre mora ostati nezaboravno svakome ko zna da sluša. Istodobno čuješ po stotinu slavuja odjednom da peva, svugde odjekuje ista pesma. Čitavu veliku, zelenu Siera Morenu možemo smatrati kao jedan jedini slavujev vrt, a takvih brda ima mnogo.

Rasprostranjenost

Područje rasprostranjenja velikog slavuja graniči se sa severa i istoka sa područjem malog slavuja. Veliki slavuj je jedini slavuj koji živi u Danskoj, Skandinaviji i u čitavoj severnoj i srednjoj Rusiji. Oba slavuja sele se preko zime u srednju i zapadnu Afriku, a veliki slavuj verovatno i u južne krajeve Azije.

Ishrana

Teško nam je da shvatimo kako je moguće da mali komadić zemlje, može da ishrani dve ptice sa toliko dobrim apetitom i njihovo mnogobrojno potomstvo. Hrana koja im je potrebna su uglavnom crvi i gliste.

Sličnost velikog i malog slavuja

Način života velikog i malog slavuja u glavnim crtama tako se slaže da je dovoljno da opišemo život jedne od ove dve vrste, što ću učiniti ja, opisujući na prvom mestu malog slavuja. Tamo gde ovaj neuporedivi pevač uživa čovekovu zaštitu, naseljava se neposredno uz njegovu kuću i ne ispoljava ni najmanji strah, već bismo pre mogli reći da je drzak, pa lako možemo da ga posmatramo kako živi i šta radi. Ovaj slavuj ponaša se promišljeno i ozbiljno, veli Nauman čijim se, do danas nenadmašenim pa čak ni nedostignutim, opisom i ja služim. Svi njegovi pokreti kao da su promišljeni i puni dostojanstva. Držanje mu odaje ponos pa ga ta osobina u neku ruku uzdiže iznad svih domaćih pevača. Slavuj svojim pokretima kao da želi da pokaže kako zna da jedino on uživa ovu slavu. Prema čoveku ispoljava veliko poverenje, rado stanuje u njegovoj blizini i odlikuje se mirnim i tihim ponašanjem. Prema ostalim pticama jako je miroljubiv pa retko možemo videti da se s njima prepire. Slavuja obično nalazimo gde sedi nisko iznad zemlje na grančici, prilično uspravljen, uzdigavši rep, a krila tako duboko spusti da njihovi vrhovi dopiru ispod korena repa. Po granama retko skakuće, a ako to čini, onda skače velikim skokovima. Na zemlji se drži visoko uspravljen i skače, uzdignuvši rep, krupnim skokovima, kako Nauman veli, ponosno, uvek na mahove, koje prekida u trenucima mirovanja. Ako bilo što skrene njegovu pažnju, slavuj naglo i snažno trza repom prema gore. Taj pokret izvodi u svakoj prilici. Leti brzo i lako u lukovima pomoću kojih se spušta i uzdiže dok na malim prostorima leprša i leti nesigurno. Ipak obično leti samo na kraće udaljenosti, od grma do grma, a nikada iznad golog prostora. Da slavuj zna i vrlo brzo da leti opazićemo ako dva ljubomorna mužjaka progone jedan drugog u borbi oko ženke. Ženku mami slavuj jasnim i razvučenim glasom –viid– kome obično dodaje resko –karr–. Ako je uplašen, nekoliko puta redom ponavlja –viid–, a samo jednom –karr–. Ako se ljuti, javlja se neugodnim –re–, a ako se oseća prijatno, dubokim i zvonkim –tak–. Mladi zovu iz početka –fiid–, a kasnije –kroek–. Samo se po sebi razume da svi ovi glasovi sa raznim naglaskom, koje naše uvo većinom ne primećuje, dobijaju razno značenje. Pevanje po kome je slavuj više od bilo koje druge ptice stekao naše simpatije, pa po zvučnosti i bogatstvom melodija nadmašava ostale ptice, prema Naumanovim rečima da je tako lepo i naročito u njemu vlada tako bogatstvo tonova, tako prijatne promene i tako zanosna harmonija kakvu ne nalazimo u pevanju nijedne druge ptice. Upravo sa neopisivom ljupkošću izmenjuju se strofe blagoga ćurlika sa gromkim strofama, tužne sa radosnim, zanosne sa uzbuđenim. Dok jedna strofa počinje blago pa malo-pomalo postaje sve jača i završava se zamirući, u drugoj strofi slavuj peva naglo, tvrdo i vrlo ukusno, a melanholični tonovi koje bismo mogli da uporedimo sa čistim zvucima frule, blago se pretapaju u radosnije. Pauze između strofa pojačavaju delovanje ove čarobne melodije, a umereni tempo u njima savršeno je prikladan da potpuno uživamo u ovoj lepoti. Čas moramo da se čudimo raznovrsnosti ovih čarobnih zvukova, čas njihovom bogatstvu i izvanrednoj snazi pa nam izgleda pravo čudo da ovako mala ptica može da ima tako snažan glas i da u ovim mišićima grla može da leži tako velika snaga. I zaista, slavuj neke svoje strofe peva tako snažno da od njihovog prodornog zvuka čoveka zabole uši, ako mu je slavuj sasvim blizu. Slavujeva pesma obuhvata 20 do 24 raznih strofa pa tek onda možemo reći da je dobra. Mnogi pevači imaju, međutim, manji broj strofa. Na slavujevu pesmu mnogo utiče i sredina u kome se nalazi, a pošto stariji slavuji uče pevanju mlađe koji žive u istom kraju, možemo objasniti zašto u jednom gradu pevaju gotovo samo dobri pevači, a u drugom samo manje dobri. Stariji mužjaci edovno pevaju bolje od mlađih, jer i ptice moraju da nauče ovu plemenitu veštinu. Pojedini slavuji pevaju uglavnom noću, a drugi gotovo jedino danju.

Razmnožavanje

U toku prvog ljubavnog zanosa, pre nego što ženka snese jaja, čujemo divno pevanje preko cele noći. Kasnije noću su tiši jer je pevač, kako izgleda, našao više mira i opet prešao na svoj uobičajeni način života. Veliki slavuj ne pušta glas u obliku –viid-karr– nego –glok-arr– Karakteristika njegovog pevanja jesu dublji tonovi i laganije pevanje prekinuto dužim pauzama između strofa, a jače je i gromkije od pevanja malog slavuja, ali zato veliki slavuj zna manje strofa. Ali uprkos toga njegovo pevanje je isto tako lepo i cenjeno kao i pevanje malog slavuja. Slavuj se pojavljuje kod nas u poslednjoj polovini meseca aprila, već prema atmosferskim prilikama malo ranije ili kasnije, otprilike u ono vreme kad trnjine počnu da zelene. Slavuj putuje noću, mužjaci stižu prvi, a ženke malo kasnije. Ponekad ih rano izjutra vidimo kako se naglo spuštaju sa visine i sakrivaju u grmlju pa u njemu provode ceo dan. Obično ih opažamo tek kad počnu sa pevanjem. Svaki od njih traži isti deo šume, isti vrt i isti grm u kome je živeo prošloga leta. Mladi mužjaci nastoje da se nasele u blizini onog mesta na kome im je bila kolevka. Čim je srećno stigao u domovinu, slavuj počinje da peva. U toku prvih noći posle povratka odjekuje čitav kraj od pevanja. Verovatno slavuj želi da svojoj supruzi koja leti negde visoko da u noćnoj tami znak ili nastoji da osvoji neko još slobodno srce. Parovi se ne spajaju bez borbe i briga, jer svaki mužjak koji još nije našao ženku pokušava drugom slavuju da otme ženu ili verenicu. Protivnici besno progone jedan drugoga, glasno cvrkuću i progone se kroz grmlje uzdižući se do vrhova drveća pa se opet spuštaju na zemlju. Snažno napadaju jedan drugoga sve dok jedan ne ostane pobednik i verovatno zadrži ili stekne ženku. Noćne sate, rano jutro i kasno veče posvećuju mužjaci pevanju, a ženke ih slušaju. Sve ostalo vreme ispunjeno je brizi za svakidašnji hleb. Njoj se ubrzo pridružuje briga za dečju kolevku. Slavuji odmah počinju da grade gnezdo i ubrzo ga završavaju. Nije to nikakvo umetničko delo. Podlogu sačinjava gomila suvog, uglavnom hrastovog lišća. Suve travke i stabljike, listovi trske ili šaša čine zidove udubljenja koje slavuji oblažu finim korenčićima ili travkama, a i konjskom dlakom ili biljnom vunicom. Gnezdo obe vrste slavuja nalazi se redovno na zemlji ili malo iznad zemlje, u šupljinama u zemlji, među mladim izdancima nekog oborenog stabla ili uz panj, u čestari ili u busenu trave. Čim je broj jaja u gnezdu potpun i ženka počne da leži na njima, mužjak menja svoje ponašanje. Podmladak traži i njegovu pomoć. Bar na nekoliko sati, oko podne, mora da zameni ženku u leženju na jajima pa već zato ima manje vremena za pevanje. Peva doduše i sada da obraduje ženku, ali peva većinom samo danju, a preko noći vrlo retko. Brižljivo čuva gnezdo i brine se da ženka leži na njemu. Mlade hrane raznim insektima i crvima pa ovi brzo rastu i izlaze iz gnezda pre nego što znaju da lepršaju sa grančice na grančicu. U društvu roditelja ostaju dok ne prođe prvo mitarenje.

Uskoro, pošto uđu u veliki svet, počinju mladi mužjaci da oprobaju svoje grlo i pevaju. Ova prva pesma nije nimalo slična pevanju njihovog oca.

Odnos sa drugim životinjama

Prema neprijateljima slavuj se ponaša dosta plašljivo jer se boji za svoj porod, a s druge strane u prilikama opasnosti vrlo je hrabar pa je gotovo potresno kako se izlaže opasnosti.

Zanimljivosti

Učitelj odmah zaćuti čim učenici počnu da mucaju. Poznato je da stari slavuji uskoro prestaju da pevaju pa mladi pevači uče svoju pesmu tek idućeg proleća. Njihove pesme na početku su tihe i šeprtljave, ali kad se u njima probudi ljubav počinju i oni da razumevaju ovu divnu veštinu u kojoj kasnije postaju pravi majstori. Zbog mnogih neprijatelja koji progone slavuje, a pogotovo njihove mlade svaki razboriti čovek izvršava samo svoju dužnost ako ovom ple-menitom pevaču pruži i sačuva potrebno mesto na kome može da živi bar donekle zaštićen. Kako nam savetuje zaslužni Lenc, trebalo bi u ve-ćim vrtovima zasaditi guste grmove, na primer grmove od ogrozda, i u njima ostaviti lišće koje u jesen otpadne. Slavuj će ubrzo da potraži takva mesta jer odgovaraju njegovim zahtevima. Gusto grmlje ga štiti, a u otpalom lišću skupljaju se crvi i insekti dok se neprijatelj odaje šuškajući po lišću. Više nego od četvoronožnih i krilatih razbojnika treba slavuje da čuvamo od pokvarenih ljudi, naročito od hvatača od zanata i da sprečimo njihov prljav posao. Iako su ovi neuporedivi pevači jako pametni, ipak se nimalo ne plaše zamki, omči i mreža; možemo da ih uhvatimo i naj-jednostavnijom spravom za hvatanje, a onda proživljuju sve patnje robo-vanja. Stari slavuj, uhvaćen pošto se već jednom pario, redovno ugine i pri najboljoj nezi, a mladi, uhvaćeni pre parenja, podnose zarobljeništvo samo ako im pružimo najbolju negu. Ranije su ljubitelji ptica držali slavuje u kavezu ali zato je potrebno određeno stručno znanje. Ko god može da sluša slavuja gde mu peva u vrtu ispred prozora, ne treba da ih drži u kavezu. Ako je, međutim, svojim pozivom vezan uz uzanu sobu i nema prilike napolju pod vedrim nebom da čuje tog divnog pevača, ko oseća da ga za slavuja veže prava ljubav, taj neka mirno i dalje neguje svoje slavuje.

Literatura

Edmund, A., Brem, Otokar Keršovani, Rijeka 1967.
Bogdanović D.,Davidović M.,Pekić B., Vuk Karađžić, Beograd, 1989.

Linkovi

Pripremila: Matijević Lana, IV-2

SlavujLuscinia luscinia