Ćuk (Athene noctua) je ptica grabljivica iz porodice sova, koja se danas ubraja među najugroženije vrste ptica. Pretežno su noćne životinje, a hrane se drugim manjim pticama, glodarima i raznim vrstama insekata. Imaju okruglu glavu sa velikim očima okrenutim napred i lice obrubljeno kratkim perjem. Gnezde se u pukotinama stena, dupljama drveća i napuštenim gnezdima.
Ova vrsta je deo veće grupe sova poznatije kao porodica Strigidae, koju čine najbroojnije vrste sova. Druga grupacija je porodica Tytonidaey.
Ćuk je ptica koja je stanovnik u mnogo toplijim delovima Evrope, Azije, istočno do Koreje i severne Afrike. Nije starosedeoc u Velikoj Britaniji, dospela je tamo u 19. veku, sada je tamo domaća. Takođe je raširena na Novom Zelandu početkom 20. veka.
ćuk je uglavnom sedeća vrsta koje se može pronaći u parkovima, salašima. Ugalvnom se gnezdi u šupljinama drveća ili kamenja.
Ćuk je mala sova, 23-27.5 cm dužine. Perje odraslih ćukova je braon sa belim pegama na leđima i belu prugu na stomačnom delu. Ima veliku glavu, duge noge, žute oči i bele obrve koje mu ddaju oštar izgled. Ova vrsta ima ograničen let sličan detlićima. Mladi su tamniji u nedostatku belih pega odraslih ćukova. Ćukovi imaju oči na naličju glave da bi imali što bolji vid, one mogu da gledaju u bilo koji objekat sa oba oka istovremeno, i upoređujući uglove sa ova dve raličite tačke gledišta, mogu da utvrde koliko je taj objekat udaljen od njih. Ovo je neophodno radi lovljenja plena. Da bi imali još tačnije informacije o udaljenosti nekog predmeta, ćukovi, će pokušati da gledaju u objekat za koji su zainteresovani iz što je više moguće različitih uglova.
Grabljivica je, a njen plen su uglavnom insekti, kišne gliste, vodozemci, ali takođe male ptice i sisari. Delimično je aktivna i danju, iako je noćna životinja.
Leže 2 do 3 na kojima ženka leži 28-29 dana, i još je potrebno 26 dana da mladi dobiju perje. Takođe se nastanjuju u napuštenim zgradama, i onima koje imaju prostor pogodan da im bude gnezdo. Ako žive u gusto naseljenim područjima, mogu da se naviknu na čoveka i žive u njihovoj neposrenoj blizini.
U zadnjih par godina broj ćukova opada. Zato se ćuk smatra ugroženom vrstom.
Ćuk je bio zaštitni znak Minerve, rimske boginje mudrosti. Prema nekim legendama ubraja se u pretke sveta, dok pod uticajem hrišćanstva postaje simbol ružnoće i zloslutnosti. Ćukovi su žrtvovani u ime boginje Atine, od koje i potiče njegov latinski naziv.
Pripremila: Radmila Mitrović, IV-3