- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Ružičasti pelikan
Pelecanus onocrotalus
Taksonomija
- Carstvo (Regnum) : Animalia
- Tip (Phylum) : Chordata
- Razred (Classis) : Aves
- Red (Ordo) : Pelecaniformes
- Porodica (Famillia): pelecanidae
- Rod (Genus) : pelecanus
- Vrsta (Species) : pelecanus onocrotalus
Opšti opis
Veliki ružičasti pelikan je ptica sa masom od 10 kilograma, 160 centimetara dužine i rasponom
krila od 280 centimetara. Razlikuje se od Dalmatinskog pelikana, jedine veće vrste pelikana, po
svom čisto belom perju, nasuprot sivkasto-belom, i po ružičastom predelu na licu oko
očiju i ružičastim nogama. Mužjaci su veći od ženki, i imaju dugačak kljun koji
raste povijen nadole, za razliku od kraćeg i ravnijeg kljuna kod ženki. Mladunci ptice su
sive boje i imaju tamna letna pera. U letu, to je elegantna jezdeća ptica, sa glavom koju silazna
krivina vrata drži usklađenom sa telom. Mužjak u parenju ima rozikastu kožu na licu,
dok ženka ima narandžastu. Veliki ružicasti pelikan je dobro prilagođen za vodeni svet.
Kratke i jake noge i stopala spojena kožicom za plivanje ga pokreću u vodi, i pomažu mu pri
prilično nezgodnom poletanju sa površine vode. Nakon uzletanja, pelikani velikog raspona krila su
moćni letaci koji često putuju u spektakularnim grupama oblika slova "V"
Stanište
Najveća gnezdilišna kolonija u Evropi je u delti Dunava. Gnezdi se u Makedoniji
(Prespansko jezero) i Grčkoj. U Srbiji se gnezdio do 19. veka, ali je isušivanjem močvara nestao.
Ponekad se može naći, u prolazu. U aziji se gnezdi na istoku sve do Mongolije i severne Indije.
Gnezdi se i u Africi. Ružičasti pelikani iz Evrope i severozapadne Azije zimuju oko Crvenog mora.
Ishrana
Uglavnom se hrane ribom. U jutro napuštaju gnezdo i tragaju za hranom. Mogu preleteti i do
100 km u potrazi za hranom. Potrebno im je i do 1.4 kg hrane dnevno. Mogu jesti i mlade drugih ptica,
žabe, kornjače i plen drugih ptica. Vrećica ispod kljuna pelikana predstavlja jednostavnu
kašičicu. Dok pelikan gura svoj kljun pod vodu, donji deo kljuna se širi, stvarajuci veliko
proširenje koje ispunjava vodom i ribama. Kada ptica podigne svoju glavu, proširenje se
skuplja, potiskujuci vodu ali zadržavajući ribu unutra. Grupa od 6 do 8 velikih ružičastih
pelikana se na vodi može skupiti u grupu oblika potkovice, i tako se zajedno hraniti. Oni
istovremeno zaranjaju svoje glave, stvarajući krug raširenih kljunova, spremnih da ulove svaku
ribu na koju naiđu u tom podrucju.
Razmnožavanje
Sezona parenja počinje u aprilu ili maju. Veliki broj pelikana uzgajaju ptice u kolonijama. Ženka može da snese u proseku 2 jajeta (1-4). Inkubacija traje od 29 do 36 dana, kada se izlegnu, nakon 65 do 75 dana dobiju perije. Nakon 3-4 godine mogu da se pare.
Odnosi sa ljudima
Zbog previše pecanja, moraju mnogo dalje leteti da bi pronašli hranu. Eksploatisani su iz više razloga: zbog njihove kože, od izmeta se pravi đubrivo, od sala mladih se prave ulja, za izradu duvanskih torbi. Status ugroženosti: mali rizik, niži stepen opasnosti-poslednja briga (IUCN 3.1)
Literatura
- Alfred Brem - Kako žive životinje
- Enciklopedija Ptica, "Budućnost" Zrenjanin 1966.
Linkovi
Slike
Pripremio: Ilija Rakić, IV-5
