Sivi ždral pripada porodici ždralova (gruidae). To je ptica selica. Veoma je retka. Poznata je i kao Evroazijski ždral.
Sivi ždral je velika ptica. Može biti duga od 100 do 130 centimetara, sa rasponom krila i preko 2 metra. Težine je od 4.5 do 6 kilograma. Pokriven je sivim perjem, dok su mu krila tamnija, kao i glava na kojoj se takođe nalazi i bela štrafta. Odrasle jedinke na vrhu glave imaju i crvenu mrlju. Svetložuti kljun je dug, ali kraći od rodinog. Krila mu takođe liče na rodine. Veoma vešto leti. Na kraju dugih, sivih nogu nalaze se pandže. Rep mu je crn i kratak.
Živi u plitkim močvarama, barama i oko jezera. Preferiraju velike, izolovane teritorije gde im niko neće smetati.
Međutim, navikli su se na ljude, tako da mogu da prežive i u kultivisanim područjima.
Zimi se sele u Afriku (Maroko i Etiopija), južnu Aziju (Pakistan i istočna Kina) i južnu Evropu.
Odlaze na razna mesta, od visija do močvara, od hrastovih šuma u Španiji i Portugaliji do kultivisanih područja,
plitkih jezera, poljoprivrednih polja i delti reka.
Kada se sele lete u jatima. Jata su formirana u obliku slova V.
Sivi ždral je svaštojed. Jede razne insekte, žabe, ribe, bilje itd. Hvata ih svojim dugim kljunom koji nije tako oštar kao kod čaplje.
Gradi plitko gnezdo u koje odlaže najčešće dva jajeta, a na gnezdu sede oba roditelja. Uglavnom se razmožava oko močvara u severnim delovima Evrope i Azije.
Na svetu ih ima od oko 210 do 250 hiljada. Većina se nalazi u Rusiji i Skandinaviji.
U Velikoj Britaniji su istrebljeni u 17. veku, ali se mali deo populacije nalazi oko reka i jezera kod Norfolka.
Njihov broj se povećava, pa se u okolini Samerseta priprema još jedno stanište.
U Irskoj su izumrli u 18. veku, ali se jato od oko 20 ptica pojavilo u Kork okrugu u novembru 2011.
Pripremila: Tiana Kolompar, IV-1