Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

KUDRAVI NESIT
Pelecanus crispus

Taksonomija

Carstvo (Regnum) : Animalia
Tip (Phylum) : Chordata
Razred (Classis) : Aves
Red (Ordo) : Apodiformes
Porodica (Famillia): Pelecanidae
Rod (Genus) : Pelecanus
Vrsta (Species) : Pelecanus crispus

Opšti opis

Dalmatinski pelikan (Pelecanus crispus) je najveća vrsta pelikana. Dugačak je 170-190 cm, s rasponom krila preko 3 metra. Težak je 11-15 kg. Na glavi ima duže kovrdžavo perje, zbog čega ga ponekad nazivaju kudravi pelikan. Sivo-bele je boje sa sivim nogama i narandžastim donjim delom kljuna, koji postaje crven u doba parenja. Na vrhovima krila nalazi se malo crnog perja. Stopala i noge su olovno sive boje. Oglašava se siktanjem i klepetanjem.

Karakteristike

Kudravi nesiti su krupne ptice, velikog i dugačkog kljuna kukastog vrha, s velikom kožnom vrećom ispod donje vilice. Ove ogromne ptice, pored toga što su najveća vrsta pelikana, su jedne od najvećih ptica na svetu. Rep im je kratak i zaokružen. Hrane se ribama koje lovi celo jato, čineći polukrug, tako ih sa pučine bučnim mlataranjem krila po vodi i ronjenjem nateraju u plićak. Nesiti su društvene ptice, a za svoja prebivališta biraju jezera i močvare bogate ribom.

Perje na glavi mu je belo i kudravo, a vreća ispod kljuna crvena. Staništa su mu prostrana i ribom bogata jezera, estuarai, lagune i delte reka.

Stanište

Kudravi nesit obitava na plitkim slatkovodnim jezerima i močvarama bogatim ribom. Za razliku od velikog belog pelikana, dalmatinski pelikan nije u obavezi da živi samo u niskim oblastima, već na svim nadmorskim visinama. U biranju oblasti za uzgajanje mladih, manje je agrsivan nego veliki beli i obično se vraća u istu oblast svake godine, osim ako ona postane potpuno nenaseljiva. Područje rasprostranjenosti veoma je rascepkano, proteže se od jugoistočne Evrope (Crna Gora, Makedonija, Albanija, Grčka, Bugarska, Rumunija), preko Crnog mora i Kaspijskoga jezera do Mongolije, uglavnom između 30. i 50. paralele. Kudravi nesit je selica ili delimična selica, evropske populacije zimu provode u istočnom Sredozemlju, od Balkana do Egipta. Do početka 20. veka gnezdio se u dolini Neretve.

Gnezde se i na manjim kopnenim vodama (na kojima može opstati svega nekoliko parova), kao i u brdovitim područjima. Družtveni su tokom cele godine. Gnezda grade na ostrvcima ili na gustoj, isprepletenoj vodenoj vegetaciji, obično u zaklonu, ali ponekad i na otvorenom. Gnezdo je tvorevina od trave, trske, grana i malih grančica slepljenih izmetom.

Najviše ga ugrožava nestanak staništa usled melioracije vlažnih područja, kao i zbog uznemiravanja, prekomernog ribolova, sudarom sa električnim vodovima, upotrebe DDT-a i drugih pesticida.

Ishrana

Hrane se rakovima, evropskim smudjem, jeguljama, somom i severnom stukom. Love tako žto velikim kljunom u grlenu vreću zagrabe ribe (često celo jato manjih riba) zajedno sa vodom. Najčešce love u jatima, praveći polukrug kako bi saterali ribu uz obalu. Ponekad love i u priobalnom moru, u zaklonjenim uvalama. Dnevno pojede oko 1 kilogram hrane obižno lokalnog glavoža, ali žesto ga zameni većim ribama. Obižno traži hranu sam ili u grupama od 2 ili 3. Često pliva polako dok ne zagnjuri glavu ispod vode i zgrabi ribu zajedno sa masom vode. Zahvaćenu vodu izbacuje sa strane grlene kese a ribu proguta. Ponekad se hrani grupno sa drugim pelikanima ili kormoranima tako što sateruje ribu i ona se u plitkim vodama nasuče.

Razmnožavanje

Kudravi nesiti se razmnožavaju monogamno(razmnožavanje uz pomoć jednog partnera), parovi traju barem tokom sezone gnježdenja. Oba pola zajednički grade gnezdo, leže na jajima i brinu se o pticima. Potomstvo se sastoji od 2-3 jaja, inkubacija traje 30-32 dana. Lokacije za gneždjenje obično biraju na ostrvima u velikim površinama vode (tipično lagunama, rečnim deltama ili gustim pokrivačima vodene vegetacije, ekstenzivnim površinama pokrivenim trskom). Zbog svoje veličine, ovi pelikani često gaze vegetaciju u oblasti koja okružuje njihova gnezda u blato i tako ona postaju previše blatnjava nakon približno 3 godine korišcenja. Gnezdo sačinjava gomila trave srednje veličine, trska, pruće i perije. Ono je duboko 1 metar i 63cm široko. Gnezda se obično nalaze blizu zemlje, često postavljena na gustu viseću vegetaciju. Parenje počinje u martu ili aprilu. Dalmatinski pelikan leže leglo do 6 jaja, a obicno 2. Jaja su teška izmedju 120 i 195 grama. Inkubacija, koja je podeljena izmedju oba roditelja, traje 30 do 34 dana. Mladi su rođeni goli ali ubrzo im izrasta belo donje perije. Kada imaju izmedju 6 i 7 nedelja pelikani se često skupljaju u malim grupama. Mladi poleću sa 85, a postaju nezavisni sa 100 dana. Uspeh gnezda zavisi od lokalnih uslova i 58% to 100% mladih preživi do odrasle dobi. Gnezda su teško ranjiva za predatore iako mesožderi koji jedu jaja ili mlade mogu da dospeju do gnezda kada je vodostaj dovoljno nizak da im omogući da pređu vodenu površinu. Zabeleženo je da su divlji veprovi uništavali gnezda u Bugarskoj. Šakali, lisice, vukovi, psi i risevi su takođe česti predatori ovih pelikana, kao i belorepi orlovi. Seksualna zrelost se stiče izmedju 3. i 4. godine.

Zanimljivosti

U svom bivšem gnezdištu, u Donjem Poneretavlju, izumro je početkom XX. veka.

Prema kriterijumima IUCN-a, sadašnje stanje ukupne populacije dalmatinskog pelikana, uprkos laganom rastu pojedinih populacija u Grčkoj, ocenjeno je kao "ranjivo".

Brojno stanje gnezdećih parova u Europi krajem 20. veka procenjeno je na 800 do 1.200 parova, a ukupna svetska populacija na 10.000-13.900 jedinki.

Linkovi

Slike

Pripremio: Nikola Nićetin, IV-4

KUDRAVI NESIT Pelecanus crispus