Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Kobac
Accipiter nisus

Taksonomija

  • Carstvo (Regnum) : Animalia
  • Tip (Phylum) : Chordata
  • Razred (Classis) : Aves
  • Red (Ordo) : Falconiformes
  • Porodica (Famillia): Accipitridae
  • Rod (Genus) : Accipiter
  • Vrsta (Species) : Accipiter nisus

Opšti opis

Kobac spada među manje vrste ptica grabljivica. Dugačak je 32 cm, a raspon krila iznosi mu 64 cm, ženka je mnogo snažnija, duža za 8 do 9 cm, a šira za 12 do 15 cm. Kod starih ptica gornji deo tela je crvenkasto - pepeljastožut, a donji deo beo sa poprečnim talasastim linijama i prugama rđastocrvene boje. Boja mužjaka je življa od boje ženke. Na repu ima 5 do 6 poprečnih crnih pruga i beo vrh.

Postoji 7 podvrsta običnog kopca. To su:

  1. Accipiter nisus dementjevi
  2. Accipiter nisus granti
  3. Accipiter nisus melaschistos
  4. Accipiter nisus nisosimilis
  5. Accipiter nisus nisus
  6. Accipiter nisus punicus
  7. Accipiter nisus wolterstorffi

Rasprostranjenost

Izgleda da kobac živi po celoj Evropi, a gnezdi se u najvećem delu srednje Azije. U jesen se seli do severne Afrike, a u Aziji do Indije. U Egiptu, Alžiru, Maroku, a na sva tri južnoevropska poluostrva često ga nalazimo u toku čitave zime. Živi u raznim šumama, u šumarcima na poljima, a najradije u gorskim predelima. Od ljudi se ne plaši već se, naprotiv, naseljava u neposrednu blizinu sela i gradova, pa ih, bar u toku jeseni i zime redovno pohađa, i lovi čak u malim baštama usred velikih gradova. Ako jednom uspe tu da uhvati neki plen, doleće tamo svakog dana u određeno vreme pa se često uopšte i ne trudi da plen odnese nekud dalje, već ga kida i jede na nekom skrivenom mestu u neposrednoj blizini nastanjenih zgrada.

Stanište

Gnezdo mu se nalazi u čestarkama ili u branjevinama, retko je visoko iznad zemlje, ali je dobro sakriveno, po mogućnosti na crnogoričnom drveću sasvim uz stablo. Ako se jednom sam potrudi da sagradi gnezdo, onda u njemu godinu za godinom odgaja mlade, a ako mu neko u proleće opljačka jaja, snese novo leglo opet u isto gnezdo. Već prema mestu i prilikama gnezdo je razno. Ponekad se sastoji samo od tankih grančica smrče, jele ili breze, pa je tako površno sagrađeno da bismo pre mogli da smatramo kao gnezdo goluba grivnjaša nago gnezdo ptice grabljivice. Drugi put je složenije sagrađeno od iste materije, sa dodatkom mahovine, lišća i zemlje, a iznutra obloženo tankim grančicama, korenčićima i dlakom. I ženka stavlja u njega pahuljastog perja pa gnezdo u ovakvim prilikama veoma lepo izgleda.

Ponašanje

Sa drskošću povezane su kod kopca velika prisutnost duha, lukavost i prepredenost. On je prava slika i prilika kradljivca i razbojnika. Po njegovim pokretima, koji su svakako u vezi sa njegovim kratkim krilima i dugačkim repom, možemo ga prepoznati sa svake udaljenosti. Više od bilo koje druge grabljivice koristi se veštinom prenemaganja. Već Hauman pripoveda da kobac ponekad, da bi zavarao sitne ptice, oponaša sojkin let, a i Homajer je to isto opazio. Jedna ptica se pojavila na donjem kraju dugačkog drvoreda koji se sastojao od dvadeset hrastova pa je, baš onako kao što to rade sojke, polako letela s drveta na drvo i na svakom se pomalo zadržavala. Celo njeno ponašanje bilo je tako savršeno slično vladanju sojke da je Homajer ovu pticu samo zato i dalje pratio pogledom, jer žir na hrastovima nije bio još zreo, pa za sojku nije bilo razloga da se skita kroz vrhove stabla. Najednom se začudio prepoznavši kopca. Prepredeni lupež približavao se sve više poslednjem hrastu na nik, zaleteo se kao strela u jato koje nije slutilo ništa zlo i trenutak kasnije odleteo je noseći u kandžama krvavu žrtvu. Kad se kod kopca jednom probudi krvoločna poglepa, on zaboravlja na sve oko sebe, ne obazire se ni na ljude, ni na pse, ni mačke, već naprotiv hvata plen iz neposredne blizine posmatrača, baca se u strmoglavom letu potpuno iznad čoveka koji mirno sedi tako da umalo krilima ne dodirne čovekovu glavu, nepogrešivom veštinom hvata plen i za tren oka odleti s njime pre nego što se posmatrač mogao da snađe. Kopce su često hvatali u unutrašnjosti kuća pa čak i u kolima. Tako pohlepno progoni plen da zaboravlja na sve ostalo.

Razmnožavanje

Između 10. maja i 20. juna nalazimo u gnezdu 3-5 umereno velikih, prilično glatkih jaja debele ljuske i različitog oblika, veličine i boje.Ženka leži na njima sama, i to vrlo istrajno pa prema mladima ispoljava naročitu ljubav i ne napušta ih ni onda ako je više puta ometana. Napade nastoji da odbije svom snagom. Oba roditelja donose mladim pticama mnogo hrane, ali samo ženka zna tu hranu pravilo da raskida. Opaženo je da mladi kopci čija je majka ubijena uginu od gladi za "punim stolom", jer je otac bio isuviše nespretan da bi znao hranu da raskida tako da bi je mlade ptice mogle da progutaju.

Kobac u istoriji

U srednjem veku je bio kobac određen kao lovna ptica biskupa i kardinala, koristili su ga i drugi crkveni dužnosnici,a plemići ga smeli dovesti sa sobom na nedjeljnu misu! Svi su se divili njegovoj smelosti, hrabrosti i veštini, što je preuzeto od paganskih običaja jer je upravo kobac bio sveta ptica starih Slovena i Germana.

Literatura

  • Enciklopedija ptica 1. Deo
  • Alfred Brem - Kako žive životinje
  • Enciklopedija "Divlji svet" Zavod 1991.
  • Enciklopedija Ptica, "Budućnost" Zrenjanin 1966.

Linkovi

Slike

  1. Slika
  2. Slika
  3. Slika
  4. Slika

Pripremio: Uroš Polovina, IV-4

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |