- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Njorke
Aythya
Taksonomija
- Carstvo Animalia
- Tip Chordata
- Klasa Aves
- Red Anseriformes
- Porodica Anatidae
- Rod Aythya
Među patke ronilice ili njorke spadaju riđoglava patka (Aythya ferina) , ćubasta patka (Aythya fuligula) i obična njorka ili crnka (Aythya nyroca), koje se sve gnezde u Srbiji, kao i morska njorka (Aythya marila) koja se pojavljuje samo na seobi i zimovanju. Sve one žive na dubljim vodama i rone da bi se hranile sa dna. Patke njorke (Aythya): glava smeđa ili crna, nema belih pera (osim patke crnike); stanovnici su kopnenih voda; u Evropi žive četiri vrste.
Obična njorka (crnka)
Aythya nyroca
Manja je od glavate patke; Mužjaku su glava i prsa tamni,
crvenosmeđi, a leđa boje mahagonija; ispod repa je bele boje; ženka je tamnija; 41 cm.
Rasprostranjenost: jug Španije; mestimično u južnoj Francuskoj, srednjoj i južnoj Italiji, na sredozemnim ostrvima
(osim Korzike), u Poljskoj, na Balkanu; Životni prostor: plitke bare i rečni zalivi s gustim obalskim rastinjem i vodenim
biljkama; skitalica. Prehrana: biljna, ređe životinjska. Razmnožavanje: plitko gnezdo pravi na tlu uz vodu,
zaštićeno grmljem; jedno gnežđenje od marta do juna; nosi 8-10 crvenkastih do žutosmeđih jaja slabog
sjaja; ženka sedi na jajima 25-28 dana (mužjak je u blizini); mladi su stalno uz majku; Zov: mužjak tiho frib, vhiuu
i vitt-vitt, ženka krešti gerr-gerr i gek.Ova vrsta je doživela visok stepen ugroženosti u mnogim delovima
Evrope, a smatralo se da nestaje i u Aziji, dok je zvanično proglašena ugroženom 1994. godine. Međutim ispostavilo
se da je ova vrsta rasprostranjena u Aziji i da tamo ima povoljne uslove za opstanak. Obične
njorke spadaju u socijalne ptice, koje zimi obrazuju velika jata, često zajedno sa ostalim njorkama.
Glavata (riđoglava ) patka
Aythya ferina
Uglavnom je manja od divlje patke; mužjaku je glava
crvenosmeđa, prsa crna, leđa svetlosiva; ženka je
smeđa; na kljunu ima poprečnu plavu prugu; 46 cm. Rasprostranjenost: zapadna Irska, Engleska, Danska,
jugoistočna Švedska, južna Finska, Holandija, Nemačka, srednja Francuska, Češka, Slovačka,
Poljska, Rumunija, obale Baltičkog mora, Rusija (osim severa). Životni prostor: plitke bare, jezera sa mnogo vodenog bilja
i gustim obalskim rastinjem. Prehrana: uglavnom vodeno bilje, uz to puževi, insekti, crvolike životinje, riblji i žablji
mrest. Razmnožavanje: slojevito gnezdo od biljnih delova, obloženo paperjem, gradi u rogozu tik uz vodu;
jedno gnežđenje u martu; nosi 8-11 zelenosivih do žutosivih jaja; ženka sedi na jajima 23-24 dana i brine se o
mladima, koji idu za njom, koji postanu samostalni sa 49-56 dana. Zov: mužjak fićukavo bibi-bibi i
vek-vek, ženka kreštavo karr-karr i ga-ga-gak-gre-gre.
Ćubasta patka
Aythya fuligula
Malo je manja od glavate patke; mužjaku su glava, vrat, prsa i
leđa crni, a trbuh beo, na glavi ima ćubu; ženka je
smeđa; 43 cm. Rasprostranjenost: Island, Irska, Engleska, Danska, Nemačka, srednja i severna Norveška, Švedska,
Finska, Poljska, srednji i severni delovi Rusije. Životni prostor: plitke bare, jezera sa mnogo vodenog bilja i s gustim obalskim
rastinjem. Prehrana: uglavnom životinje(kao i glavata patka), manje bilje. Razmnožavanje: gnezdo od trave i lišća,
obloženo paperjem, pravi na zemlji blizu vode, zaštićeno visokom travom i trskom; nosi 8-12 zelenosivih jaja; ženka
sedi na jajima 25-26 dana i brine se o mladima, koji se osamostale za 49 dana. Zov: mužjak bik-bik-bik i
gi-gi-gi, ženka karr-karr, kvour-kor i krak.
Patka crnika (Morska njorka)
Aythya marila
Slična je prethodnoj vrsti, ali je veća; nema ćubu; leđa su joj siva,
s poprečno crno-belim prugama; kljun je plav, s belom flekom na osnovi; 48 cm. Rasprostranjenost: Island, Norveška,
obale Baltičkog mora, sever Švedske, Finske i Rusije. Životni prostor: velika slatkovodna jezera u tundrama, ali i tundre
s grmljem blizu mora; selica. Prehrana: uglavnom životinje (kao i glavata patka), manje bilje. Razmnožavanje: gnezdo od bilja,
obloženo paperjem, pravi na zemlji, zaštićeno zeljastim biljkama i grmljem; jedno gnežđenje od marta do juna;
nosi 8-11 duguljastih, svetlozelenih do sivosmeđih jaja; ženka sedi na jajima 27-28 dana i brine se o mladima, koji postanu
samostalni za 35-42 dana. Zov: mužjak viik-viik, kuku i arr, ženka malo glasnije karr-karr-karr, rarr i gok.
Literatura
- Fauna Evrope "priručnik za raspoznavanje životinjskih vrsta", dr Harry Garms i dr Leo Borm, mladinska knjiga, Ljubljana 1981.
- Sve životinje sveta, Elena Marcon i Manuel Mongini, Evro, Beograd 2000.
Linkovi
Slike
Pripremio: Milan Božičković IV-6
