- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
VRANA
Corvidae
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Koleno: Chordata
- Klasa: Aves
- Red: Passeriformes
- Porodica: Corvidae
- Rod: Corvus
- Vrsta: C.corone
Opšti opis
Vrane su s jedne strane srodne vugama i
čvorcima, a s druge strane vrlo bliske rajskim pticama. Kod visoko razvijenih vrana
koje žive kod nas, dobro raspoznajemo pravi tip. Dobre osobine pevačica, koje su im u
krvi i koje mogu da se pojačavaju, razvile su skoro sve i to ravnomerno. Mnoge su postale
svaštojedi. Veličinu i snagu tela razvile su preko obične mere pevačica. Sve vrste
vrana su slične veličine koja ne prelazi 50cm od repa do kljuna i
karakterističnog sjajnog crnog perja. Neke vrste koje žive i na našim
prostorima, kao što je C. c. cornix, imaju i poneko sivkasto pero.
Visoke, jake noge osposobljavaju ih za dobre trkače, takođe snabdeveni
odličnim organima za letenje,dolaze u red dobrih i najboljih letača. Dugačak,
snažan, savijeni kljun, daje im mogućnost da nalaze najrazličitiju
hranu, a za napad i odbranu im je dobro oružje. Možda u vezi sa tim mnogostranim
načinom traženja hrane stoji odličan razvitak čula mirisa koje je inače kod ptica vrlo slabo. Da bi se organ za miris zaštitio, nozdrve su pokrivene gustim perjanim
dlakama. Vrane imaju izvandrednu oštrinu vida i sluha, zahvaljujući kojima
je vrlo teško neprijatelju da ih napadne. Instinkti su kod njih u opadanju,
ali zato u pogledu sposobnosti za učenje, u skupljanju sopstvenih iskustava i
udešavanja postupaka prema tome, svrstavaju se među prva tri mesta među pticama.
Samo nisu usavršile sposobnost za pevanje koju su kao pevačice ipak imale. Koliko
mogu da se razviju, dokazuje to da mogu naučiti da "govore" isto ili više
reči od papagaja i čak da broje do tri ili četiri.
Rasprostranjenost i stanište
Iako su prema klasifikaciji različite, vrste vrana se međusobno veoma malo razlikuju. Nekih 40 vrsta ovih ptica naseljava sva područja planete osim Južne Amerike i Antarktika. Najbrojnije su Corvus corone u Evroaziji i Corvus brachyrhynchos na Severnoameričkom kontinentu. Vrane retko menjaju stanište zbog smene godišnjih doba iako je primećeno da na severnoj hemisferi neka jata migriraju pre i posle zime. Generalno gledano one ipak ne spadaju u ptice selice. Ne računajući sezonu parenja kada se parovi osamljuju, vrane se po pravilu kreću u jatima koja mogu brojati i po nekoliko hiljada jedinki. Žive preko deset godina na slobodi i skoro dvostruko duže u zarobljeništvu. Ako se pitate zašto bi neko čuvao ovakvu pticu u kavezu odgovor leži u činjenici da su vrane jedna od najinteligentnijih vrsta ptica na svetu.
Ishrana
Vrane su svaštojedi, hrane se zrnevljem,
bobicama, insektima, jajima drugih ptica, ali i lešinama. U mnogim krajevima
smatraju se štetočinama pošto se hrane biljnim kulturama. Ljudi
ih često ubijaju ili pokušavaju da ih teraju na razne efikasne ili manje
efikasne načine kao što su strašila. Vrane su drušvene ptice i kada njihova brojnost na malom prostoru naraste zaista predstavljaju potencijalnu
opasnost za žitarice. Sa druge strane, vrane takođe jedu insekte štetočine
koji ugrožavaju letinu i više od njih samih.
Razmnožavanje
U Vojvodini vrane kao sto je smrdivrana uglavnom se gnezde po supljem drvecu. U aprilu zenka snese 2 do 5 belih jaja, na kojima naizmenicno leže i mužjak i ženka 17 dana. Oko gnezda se podjednako angaržuju i mužjak i ženka, ali završnu reč ima ženka, jer ipak ona leži na gnezdu.
Neprijatelji
Njeni najveći neprijatelji su lisica, šakal i čovek.
Klasifikacija
Vrane pripadaju redu Corvidae familije Passeriformes kojoj takođe pripadaju i gavranovi i čavke.
Legende
Ako neka duša dođe u zemlju mrtvih puna bola zbog neke nepravde koja joj je učinjena, ona ne može da nađe mir. Ponekad se dogodi da je vrana opet prenese u svet živih, gde takva duša treba da ispravi nepravdu da bi pronašla mir u svetu mrtvih.
Mali saveti
Ako naiđete na malu vranu ispalu iz gnezda koja se ne može starati o sebi slobodno odigrajte ulogu staratelja kljukajući je raznovrsnom hranom koju bi i inače dobijala od pravih roditelja. Sitni insekti, kuvana jaja, gliste, vitaminski preparati sa kalcijumom mogu se mešati u jednoličnu masu koja se zatim ptićima treba bukvalno zavući prstom u grlo. Kada napune mesec i po dana mladi će već početi sami da se hrane skoro svime čime ih ponudite. Jedino ispravno rešenje bi bilo da ih po odrastanju pustite na slobodu ma koliko Vam bilo teško da se odvojite od pticice koju ste lično odgajili. Ona će verovatno neko vreme boraviti u kraju u kome stanujete, dolaziće Vam na prozor tražeći hranu ali će se, ako ne ranije, a onda na početku sezone parenja sigurno pridružiti pripadnicima svoje vrste odraslim na slobodi.
Literatura
- Enciklopedija: Brem: Život životinja
Linkovi:
Pripremila: Đurkić Ljubica, IV-3
