Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Divlja guska
Anser anser

Taksonomija

Carstvo Animalia
Koleno Chordata
Reazred Aves
Red Anseriformes
Porodica Anatidae
Rod Anser
Vrsta Anser

Opšti opis

Divlja guska je pernata lovna divljač. Predstavnik je porodice gusaka ANATIDAE. Guska je dugačka od 80 - 90 centimetara. Rep joj je veoma kratak i prema vrhu šiljat i bele je boje. Raspon krila joj je od 150 – 160 centimetara. Težina joj se krece od 4 do 5 kilograma. Kod njih je posebno izraženo to da su ženke krupnije i teže od mužjaka. Vrat divlje guske je relativno debeo, dugačak i uspravan. Kljun je na korenu bledo mesnatocrven, na vrhu voštanožut. Glava joj je krupna i ima narandžast kljun.Noge su svetlo crvene, i pticu je lako indentifikovati u letu, po "bledilu" koje vodi do ivice krila. Oglašava se glasnim gakanjem " kiYAAA-ga-ga ", poput domaće guske. Ledjna strana i krila su tamno siva, sa svetlim prugama, a stomak svetliji. Noge su duge do 25 centimetara i crvenkaste su boje. Ima dobro razvijenu plovnu kožicu medju prstima.

Rasprostranjenost

Divlja guska se gnezdi u srednjoj Evropi. Rasprostranjena je od Islanda, Engleske, obala Norveške, Švedske, područja Baltika do južnog dela Rusije. Kod nas u Srbiji susreće se tokom zime, gde postoje uslovi za njen boravak.

Stanište

Divlja guska živi u velikim jatima do nekoliko stotina jedinki, koji se formiraju sa dolaskom jeseni i žive sve do proleca, gde formiraju parove. Pretežno živi u močvarnim predelima obraslim visokom travom. Divlje guske se hrane raznim semenkama, mladom travom, raznim bezkičmenjacima, ribljom i žabljom ikrom...

Ishrana

Hrani se semenkama raznih useva i korova, a takođe pase travu i mlado žito, te lovi vodene životinje. Hrani se ribljom i žabljom ikrom.

Razmnožavanje

Divlje guske počinju sa parenjem početkom proleća. Guska se gnezdi u visokoj travi, šipražju blizu vode, zemlji u udubljenju ženka pravi gnezdo od trave i svog perja, gde od marta do aprila jednom godisnje snese od 7 do 10 krupnih prljavo belih jaja, na kojima zenka sedi od 27-29 dana. Mladi kada se izlegu iz jaja, odmah sede uz svoje roditelje ostaju do 50 do 60 dana nakon toga se osamostaljuju. Divlja guska zivi do 8 godina.

Neprijatelji

Divlja guska ima veliki broj prirodnih neprijatelja, a najčešći su: lisice, kune, vidre i mnoge ptice grabljivice.

Lov

(tekst preuzet sa sajta: www.zov.rs)

Divlja guska se lovi od 1.oktobra pa do 31. januara. Zanimljivo je da je dozvoljen lov samo dve vrste gusaka - lisasta i glogovnjača. Međutim, glogovnjača je na nišanu samo na području Vojvodine, dok je u centralnom delu Srbije njen lov zabranjen.Lov dočekom na preletu se praktikuje i u letnjim i zimskim mesecima pokraj vodenih površina. Obično se izgradi zaklon od priručnog materijala i tu se lovac sakrije u sam šumarak, kada su glavni preleti. Na poznat zvuk i šištanje, što ga proizvode pačja krila, nišani se jedna patka iz jata, pa onda druga. Često se dešava da u sačmeni snop koji smo uputili nacionalnoj patki `ušeta` i još po koja. Nikada nasumice ne treba pucati u jato. Lov pretraživanjem je najdinamičniiji ali i najteži, pri čemu su na oštroj probi sva lovčeva iskustva i izdržljivost. Treba `pretabati` kilometre i kilometre niz reku, ponekad i po dubokom snegu i s dosta `minusa` u vazduhu. U lovu pogonom, oko bare ili manjeg jezera, lovci u najvećoj tišini opkole čitavo područje. Onda na dati znak počinje pogon, pešice po plićacima a sredinom čamcima, isterivanjem divljih pataka iz šaša i trske. Naravno, sve pokušavaju da pobegnu iztog kruga, ali ih po obodu spremno čekaju lovačke puške. Ovaj način lova praktikuje se za vreme letnjih meseci.

Literatura

Alfred Edmund Brehm "Život životinja"

Linkovi

Pripremila: Jović Dejana, IV-3

Divlja guska Anser anser