Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Pelikani
Pelecanus

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Pelecaniformes
Porodica: Pelecanidae
Rod: Pelecanus
Vrsta: Pelecanus crispus

Opšti opis

Krupno telo pokriveno je belim ili belo-ružičastim perjem,a perje za letenje na vrhovima krila je crno ili tamno. Dužinom tela dostiže 175, a rasponom krila i 260 centimetara. Glava je mala i vrat je dugačak. Ističe se dugi, žućkast kljun, kukast na vrhu, sa dve uzdužne brazde i koji je pod vratom proširen u rastegljivu kožnu kesu. Ružičasto obojene kratke i snažne noge imaju plovnu opnu između sva četiri prsta. Na tlu je trom, ali veoma dobro i visoko leti. Takođe su spretni u vodi.

Stanište

Pelikani se nalaze na svim kontinentima osim na Antarktiku. Oni uglavnom naseljavaju tople regione, mada se gnezda protežu do geografskih širina od 45 stepeni južno(australijski pelikani u Tasmaniji) i 60 stepeni severno(američki beli pelikani u zapadnoj Kanadi). Ptice unutrašnjih i priobalnih voda, one su odsutne iz polarnih regiona, dubokog okeana, okeanskih ostrva(osim Galapagosa) i unutrašnje Južne Amerike, kao i od istočne obale Južne Amerike od ušća Amazona na jug. Podfosilne kosti su otkrivene od juga do Novog Zelanda, iako njihova oskudica i izolovanost ukazuju na to da su ovi ostaci mogli biti samo skitnice iz Australije(što je današnji slučaj).

Ishrana

Ishrana pelikana se obično sastoji od ribe, a hrane se i drugim vodenim životinjama, a u nekim slučajevima jedu i male ptice. Često love ribu širenjem kese, tada moraju da izbace vodu iz nje pre gutanja. Ovo traje do jednog minuta i vrlo je verovatno da će druge ptice ukrasti plen. Pelikani takođe nekad kradu ribu od drugih ptica. Neke vrste često love u grupi. Formiraju liniju i teraju jata malih riba u plićak gde ih hvataju. Neki pelikani zaranjaju u vodu. Zabeležen je slučaj da je jedan pelikan pojeo živog i potpuno odraslog goluba.

Razmnožavanje

Pelikani su društvene ptice i gnezde se u kolonijama. Parovi su monogamni tokom jedne sezone.Sezona parenja počinje u aprilu ili maju. U vreme parenja gole površine kože dobijaju žive boje: žutu, narandžastu ili crvenu. Gnezdo grade u većim kolonijama na tlu u ševaru, od rogoza i vodenih biljaka ili od granja. Vrste koje se gnezde na tlu imaju složenije parenje od onih koje se gnezde na drveću. Kod prvih, nekoliko mužjaka lovi ženku, dok se kod drugih mužjaci pokazuju ženkama. Mužjak donosi materijal za pravljenje gnezda, a ženka ga pravi. Sve vrste snesu barem dva jajeta, ali obično jedno mladunče preživi. Mlade vrste koje se gnezde na tlu se okupljaju u grupe koje broje i do 100 jedinki, a roditelji pronalaze i hrane samo svoje mlado. Ptići su odrasli nakon 10-12 nedelja, ali mogu ostati s roditeljima još neko vreme, iako ih oni neće hraniti. Inkubacija traje od 29 do 36 dana, kada se izlegnu, nakon 65 do 75 dana dobiju perje. Nakon 3-4 godine mogu da se pare.

Zanimljivosti

Pelikani udišu vazduh na usta jer nemaju nosne otvore. Jedna od najugroženijih ptičjih vrsta u svetu u prošlosti je naseljavala obale Dunava, Save i Tise, a danas naseljavaju jug Evrope. Poslednji put ove ptice viđene su na našim prostorima pre skoro pola veka. A ove godine Dunav je prava oaza za ptice, labudovi, sive čaplje, patke, a posle pola veka stigli su i pelikani. Pelikani luče tečnost kojom podmazuju perje kako bi ono bilo vodootporno.

Linkovi

Pripremila: Maja Momčilović, IV-5

PelikaniPelecanus