- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Velika čigra
Sterna caspia
Taksonomija
- Carstvo (Regnum) : Animalia
- Tip (Phylum) : Chordata
- Razred (Classis) : Aves
- Red (Ordo) : Charadriiformes
- Porodica (Famillia): Sternidae
- Rod (Genus) : Sterna
- Vrsta (Species) : Sterna caspia
Opšti opis
Ona je najveća čigra na svetu sa dužinom od 48 do 56 cm, rasponom krila od 127 do 140 cm i težine od 574 do 782 grama. Odrasle ptice imaju crne noge i dugi, debeli, crveno-narandžasti kljun sa malim crnim vrhom. Imaju belu glavu sa crnom kapom, dok su im vrat, stomak i rep takođe beli. Leđa i gornji deo krila je svetlo sive boje, a donji deo krila bleda sa tamnim primarnim perjem. U letu rep je manje odvojen nego kod drugih čigri a donja strana krila je crna. Tokom zimskih meseci, crna kapa je i dalje prisutna (za razliku od ostalih čigri), ali sa nekim belim tragom na čelu. Poziv je glasan poput graktanja kod čaplji.
Rasprostranjenost
Njihova staništa su velika jezera i okeani, obale u Severnoj Americi (uključujući i Velika jezera), i na lokalnom nivou u Evropi, uglavnom oko Baltičkog i Crnog mora, Aziji, Africi i Australiji (Australija i Novi Zeland). Severnoameričke ptice migriraju na jug, na zapadne obale Indije i najsevernije tačke Južne Amerike. Evropske i azijske čigre su zimi u starom svetu tropa. Afričke i australijske se sele na jako kratke udaljenosti. Globalne populacije je oko 50 000 parova, brojevi u većini regiona su stabilni, ali populacija Baltičkog mora, koje je 1990. godine bilo oko 1 450 je u opadanju i zaštićena je.
Ishrana
Velika čigra se uglavnom hrani ribom, po koju roni, tako što leti visoko iznad vode i onda brzinski uranjaju. Oni takođe ponekad jedu i velike insekte, mlade i jaja drugih ptica i male glodare. One mogu da lete i do 60 km od uzgoja kolonije da uhvate ribu, i to često ribe na slatkovodnim jezerima, pa i na moru.
Razmnožavanje
Razmnožavanje u proleće i leto, polaže se od jednog do tri zeleno-svetlo plava jajeta. Oni se gnezde ili zajedno u kolonijama ili u mešovitim kolonijama sa drugim čigrama. Gnezdo je na terenu između šljunka i peska, ili ponekad na vegetaciji, do inkubacija traje od 26 do 28 dana. Ptići su promenljivog perja, od svetlo krem do tamnije sivo-braon, ova varijacija pomaže odraslima u prepoznavanju svojih potomaka pri povratku u koloniju od putovanja u potrazi za hranom. Fledging se javlja posle 35-45 dana.
Literatura
- 1. Alfred Brem, "Život životinja", Narodna knjiga, Beograd 1953.
- 2. "Ptice" - E. Tomas Giliard, Mladinska knjiga, Zagreb 1968.
Linkovi
Slike
Pripremio: Marko Strika, IV-4
