Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Cvorak
Sturnus vulgaris

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Razred: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Porodica: Sturnidae
Rod: Sturnus
Vrsta: Sturnus vulgaris

Opšti opis

Čvorak Sturnus vulgaris je najrasprostranjenija i najčešća vrsta iz porodice čvoraka Sturnidae u Evropi i Aziji. Ljudi su ih naselili i na drugim kontinentima (čvorci su unešeni u SAD 1890. Puštanjem na slobodu 100 jedinki u New Yorku. Danas milioni čvoraka nastanjuju SAD i Kanadu, i jedna su od najčešćih ptica na svetu.

Rasprostranjenost

čvorci žive u umerenom području pa do sevevernih granica Mediterana Evrope i Azije, od Islanda i Norveške do središnjeg Sibira. Najsevernija granica rasprostranjenosti čvoraka u Europi je sever Norveške i poluostrvo Kola, Južna granica prolazi Evropom kroz severnu Spaniju, jugom Francuske, Italije i Hrvatske do severa Grčke. U Aziji granica prolazi Turskom, severom Iraka i Irana, Afganistana, Pakistana i severozapadom Indije sve do severozapada Mongolije. Pored toga, čvorci su naselili jugozapad Afrike, Novi Zeland, Australiju i severnu Ameriku.

Ishrana

Čvorak je svaštojed, ali u zavisnoti od godišnjeg doba, glavna hrana je različita. U proleće i rano leto, hrane se pre svega beskičmenjacima koji žive na zemlji, i to insektima, ali i kišnim glistama i malim puževima. Nakon toga, u ishrani biraju voće i razne bobice. Pored toga, koriste i ljudske otpatke u naseljima.

Izgled

Telo čvoraka je dugo između 19 i 22 cm, i nešto je manji od kosa. Imaju značajno kraći rep od kosa, a u letu im krila izgledaju šiljasto trouglasta. Mužjaci su sa prosečno 81 gram nešto teži od prosečnih ženki, koja ima oko 76 grama. Pera su najčešće crnkaste boje sa zelenim, a vrhovi su beli do bež boje. Perje krila i repa je crno - smeđe boje oivičeno svetlo smeđim. U proleće celo telo postaje jednobojno crnkasto s metalnim odsjajem. Kljun im je obično crnkast. Noge su im crveno - smeđe. Razlike između polova su malene. Ženke imaju nešto manje intenzivan metalni odsjaj od mužjaka. Mladunci po napuštanju gnezda nemaju metalni odsjaj, i samo na grlu su belkasti. Noge su im tamno smeđe, a kljun smeđe boje i bez sjaja.

Razmnožavanje

čvorak gradi malo neuredno gnezdo od suvog lišća, grančica, travki, slame, korenja, dlake, vune i perja u najrazličitijim vrstama šupljina. Čvorci žive u paru u vreme gnezdenja i podizanja mladih. Mužjaci mogu biti monogamni, ali često se pare sa nekoliko ženki, ili se za sledeće parenje u sezoni spare s drugim ženkama. Prvo leglo u sezoni je u srednjoj Evropi vrlo sinhronizovano između 10. i 30. aprila. Jaja su jednobojna, svetlo zelena i svetlo plava, prosečne težine od 6,6 grama a velika su 31 x 21 milimetar. Leglo ima 4 do 8 jaja na kojima ptice leze 11 do 13 dana, a ptići izleću iz gnezda nakon 17 do 21 dana. Većina mladunaca u srednjoj Evropi napušta gnezda izmedu 20. maja i 10. juna.

Ponašanje

Čvorci su izraženo društvene ptice. Celu godinu se krecu u grupama, a delom i u vrlo velikim jatima. Jedino na mestu gde je gnezdo, ponašaju se teritorijalno, ali i to se odnosi samo na oko 10 metara od gnezda. Mladunci koji su od sredine maja samostalni, odmah se okupljaju u jata. U vreme međuselidbe mladunaca, jata se povećavaju i dosežu maksimum sredinom jula. Noću ptice spavaju zajedno. Za spavanje biraju pre svega velika područja obrasla trskom, ali to mogu biti i šumarci ili zemlja obrasla gustim grmljem. Često spavaju i u centru gradova. Tako se noću na Berlinskoj katedrali okuplja oko 40.000 jedinki čvoraka. U zimovalištima na takvim zajedničkim prenoćištima može se okupiti i više od milion jedinki. Predvečer se okupljaju na uzvišenijim mestima i odatle odleću zajedno na prenoćišta.

Literatura

"Ptice" - E. Tomas Giliard, Mladinska knjiga Zagreb, 1968. godina
"Ptice Srbije" - Javor Rašajski

Linkovi

Pripremio: Horvat Dejan, IV-1

Cvorak Sturnus vulgaris