- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Detlići
Picidae
Taksonomija
- Carstvo (Regnum) : Animalia
- Tip (Phylum) : Chordata
- Razred (Classis) : Aves
- Red (Ordo) : Piciformes
- Porodica (Famillia): Picidae
Vijoglava
Jynx torquilla
Taksonomija
- Rod (Genus) : Jynx
- Vrsta (Species) : Jynx torquilla
Opis
Živi skoro svuda u Evropi, osim na Islandu, području severne i srednje Engleske, severu Skandinavije, Irske, Finske i juga Španije. Živi u mešovitim šumama, parkovima i vrtovima. Malo je veća od vrapca, smeđe je boje sa sivim i crvenožutim šarama, ptica selica. Duga je 17 cm. Hrani se mravima i njihovim larvama, i drugim insektima. Gnezdo pravi u dupljama drveća, rupama zidova, kućicama za ptice. Gnezdi se od maja do juna, nese od 6 do 10 belih jaja, na jajima leže i mužjak i ženka, mužjak većinom samo u podne, zajedno se brinu o mladima koji se osamostale za 19 - 24 dana.
Siva žuna
Picus canus
Taksonomija
- Rod (Genus) : Picus
- Vrsta (Species) : Picus canus
Opis
Rasprostranjenost: srednja Skandinavija, jug Finske, zapadni, južni i srednji deo bivšeg SSSR-a, Poljska, Balkansko poluostrvo (osim na jugu), Austrija, Češka, Slovačka, srednja Francuska, jug Nemačke. Velika je kao kos, čelo mužjaka je otprilike do sredine glave crveno, dok ženke nemaju crvenog perja. Perje je sivo, zelena boja perja je svetla. Naraste do 25 cm. Ptica stanarica. Žive u svetlim listopadnim i mešovitim šumama. Izbegavaju čiste četinarske šume. Hrane se mravima i raznovrsnim semenkama. Gnezdo pravi u šupljinama starog listopadnog drveć. Gnezdi se od aprila do juna, nese od 6 do 7 sjajnih, belih jaja. Roditelji leže na jajima 18 dana, a mladi se osamostaljuju za 25 dana.
Zelena žuna
Picus viridis
Taksonomija
- Rod (Genus) : Picus
- Vrsta (Species) : Picus viridis
Opis
Nastanjuje gotovo celu Evropu, osim Islanda, Irske, Škotske, severa Skandinavije, Finske, Korzike i Sardinije. Velika je kao drozd, lice joj je svetlo, leđa su zelena, trtica žućkastozelena. Naraste do 32 cm. Živi u svetlim, mešovitim šumama, parkovima. Hrani se insektima, bobicama i semenkama. Gnezdo pravi u šupljinama starog listopadnog drveć. Gnezdi se od aprila do juna, nese 5 - 8 jaja koja su bela i sjajna. Mužjak i ženka leže na jajima od 15 do 17 dana i naizmenično hrane mlade koji se osmaostale za 27 dana.
Crna žuna
Dryocopus martius
Taksonomija
- Rod (Genus) : Dryocopus
- Vrsta (Species) : Dryocopus martius
Opis
Živi u srednjoj, severnoj i jugoistočnoj Evropi i ponegde u Španiji. Velika je skoro kao siva vrana, duga je 46 cm. Crne je boje, mužjaku je glava do zatiljka crvena, dok je ženkama samo zadnji deo glave crven. Naseljava stare četinarske i listopadne šume, ptica stanarica. Hrani se insektima koji se nalaze ispod kore drveća i njihovim larvama. Gnezdo pravi u istesanim rupama u starom drveću, ulazni otvor je uglavnom ovalnog oblika. Gnezdi se od aprila do juna, nose 3 do 6 sjajnih i belih jaja. Roditelji leže na jajima dve nedelje. Mlade hrane svakih sat i po vremena. Mladi se osamostale za 23 - 28 dana.
Veliki detlić
Dendrocopos major
Taksonomija
- Rod (Genus) : Dendrocopos
- Vrsta (Species) : Dendrocopos major
Opis
Rasprostranjenost: skoro cela Evropa, osim Islanda, Irske, Finske, juga Grčke. Naraste do 23 cm, teme je crne boje, na glavi ima crvenu mrlju, a na ramenima velku belu mrlju. Naseljava sve vrste šuma, parkove, vrtove. Ptica stanarica. Hrani se insektima koji se nalaze ispod kore drveća, orasima, gusenicama, bobicama i voćem. Rupu za gnezdo pravi u trulom ili u zdravom drveću. Gnezdi se od maja do juna, nese 6 belih, sjajnih jaja. Roditelji leže na jajima 13 dana i brinu se o mladima koji se osamostale za 21 dan.
Sirijski detlić
Dendrocopos syriacus
Taksonomija
- Rod (Genus) : Dendrocopos
- Vrsta (Species) : Dendrocopos syriacus
Opis
Živi na Balkanskom poluostrvu i jugozapadu bivšeg SSSR-a. Velik je kao veliki detlić, i slič mu je, ali na licu nema poprečnu crnu prugu, podrepak je svetlo crven, naraste do 23 cm. Ptica je stanarica, naseljava otvorene šumarke, parkove, vrtove. Ishrana je ista kao i kod velikog detlića. U stablima pravi rupu za gnezdo, period gneždenja je od aprila do maja, nese 5 - 7 jaja, ne zna se koliko dugo leži na njima. Mladi se nazivaju čučavci.
Srednji detlić
Dendrocopos medius
Taksonomija
- Rod (Genus) : Dendrocopos
- Vrsta (Species) : Dendrocopos medius
Opis
Naseljava srednju i jugoistočnu Evropu, može se naći i na jugu Švedske.
Malo je manji od velikog detlića, zadnji deo leđa je crn, glava je odozgo crvena, na krilima ima crnobele pruge.
Naraste do 22 cm. Živi u listopadnim šumama u starom i trulom drveću, parkovima, ptica stanarica.
Hrani se mravima i njihovim larvama. Rupu za gnezdo pravi u trulom ili u zdravom drveću.
Gnezdi se od aprila do juna, nese od 5 do 8 belih, sjajnih jaja.
Roditelji sede na jajima 12 dana, mladi se osamostaljuju za 20 - 25 dana,
ali ih roditelji hrane još 8 dana pošto izlete.
Mali detlić
Dendrocopos minor
Taksonomija
- Rod (Genus) : Dendrocopos
- Vrsta (Species) : Dendrocopos minor
Opis
Nastanjuje skoro celu Evropu izuzev Islanda, Irske, severa Engleske, Škotske, Danske. Vrlo je mali, nešto malo veći od domaćeg vrapca. Na stomaku i podrepku nema crvenog perja, mužjacima je teme crveno, a ženkama beložuto. Na ledjima se nalaze bele pruge. Naraste do 16 cm. Naseljava listopadne i mešovite šume, livade, poljane, parkove, vrtove. Mali detlić je ptica stanarica. Hrani se insektima koji se nalaze ispod kore drveća, lisnim ušima, gusenicama, retko semenkama i plodovima. Rupe za gnezdo pravi u trulim listopadnim stablima. Gnezdi se od aprila do maja, nese od 5 do 6 belih jaja, roditelji sede na jajima dve nedelje i zajedno brinu o mladima.
Literatura
- Enciklopedija ptica 1. Deo
- Enciklopedija "Divlji svet" Zavod 1991.
- Enciklopedija Ptica, "Budućnost" Zrenjanin 1966.
Linkovi
- Wikipedia detlić
- Wikipedia woodpecker
- Detlić (strani sajt)
- Detlić (domaci sajt)
- library.thinkquest.org
Slike
Pripremila: Olivera Lekić, IV-5
