- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Golub
Columbidae
Taksonomija
- Carstvo:Animalia
- Koleno:Chordata
- Razred:Aves
- Red:Columbiformes
- Porodica:Columbidae
Opšti opis
Jednostavan naziv "golub" se najčešće odnosi na goluba pećinara jer on vrlo učestalo naseljava urbane sredine.
Perije ovih ptica je raznovrsno - od jednostavno obojenog pa do tropsko šarenog. Mnoge vrste imaju upadljive šare ili naročito na glavi, vratu i krilima perje s metalnim odsjajem. Razlikovanje
polova na temelju boje perja kod ovih ptica nije moguće. Sve vrste imaju snažno razvijenu voljku koja im služi za pohranu hrane, za neke delove probavnog procesa i
za pripremu voljkinog mleka. Neke vrste još imaju zakržljali ostatak slepog creva, dok je kod većine vrsta potpuno nestalo. Među vrstama postoje izraženi specijalisti,
ali i svejedi. Ali većina vrsta ima veliku potrebu za vodom, za pićem, ali i za kupanjem. Ove ptice žive monogamno.
Stanište i rasprostranjenost
Gnezde se pretežno na drveću i u grmlju. No, postoje i vrste koje se gnezde na tlu ili u dupljama. Većina vrsta može imati nekoliko legla u jednoj godini. U ležanju na jajima učestvuju oba roditelja. Golublja gnezda golubovi najđešće izrađuju od štapića pronađenih u prirodi. Na golubljim jajima za vreme inkubacije sede i mužjak i ženka.
Ishrana
Golubovi se hrane semenjem, voćem i biljkama. Za razliku od ostalih ptica, proizvode vlastito mleko. Golublje mleko ima vrlo visoke nutricioniske vrednosti, a roditelji njime hrane svoje mlade. Hrane se biljnom hranom - vrste umerenih područja pretežno raznim semenjem, a tropske vrste i plodovima. Domaći golubovi potiču od goluba pećinara, divlje vrste koja još i danas živi po pećinama i jamama pod zemljom. Pećinari su rasprostranjeni pretežno na Sredozemlju (žive i u Dalmaciji), severnoj Africi i Indiji. U Evropi osim pećinara žive i druge vrste divljih golubova: golub dupljaš, golub grivnjaš, divlja grlica i gugutka.
Razmnožavanje
Gnezdo gradi u dupljama starog drveća u koje nese dva bela, ovalna jaja dužine 36 mm, a širine 27 mm. Mladi se izlegu posle 17-18 dana ležanja. Par se
izmenjuje na gnezdu i u podizanju mladih. Znaju prihvatiti i ponuđene kućice za ptice. Obično se legu tri puta godišnje, ali uvek u novoj duplji, jer
u starome gnezdu ostane dosta izmeta mladunaca.
Linkovi
Pripremila: Dražena Sečujski IV-1
