Taksonomija
Sivi svračak spada u podvrstu svračaka, kao takav jedan je od najredjih. Pored sivog svračka, kao predstavnike imamo i Crnoglavog svračka, Ruskog svračka, Velikog svračka, kao i mnoge druge predstavnike.
Sivi svračak:(lat.Lanius minor) je vrsta svračka koja je jedna od najređih od svoje vrste. Odrasla jedinka duga je 19-21 cm, s rasponom krila 4-7 cm. Tešak je oko 200 grama. Celo perje je sivo, dok neki mogu da imaju malo belje pegice, ili delove tela koji su belji. Ima kratke crne noge s crnim stopalima i tanki crni kljun. Za vreme sezone parenja na potiljku ima dva duža pera i providno perje na leđima. Gola koža između kljuna i očiju postaje siva ili bela. Ovaj primer svoje vrste u Srbiji značajno opada svake godine. U Srbiji se gnezdi 350-450 parova svake godišnje.
Crni svračak je rasprostranjen u južnoj i jugoistočnoj Evropi, Maloj Aziji, na Bliskom istoku i delovima centralne i zapadne Azije. Selica je, tako da zimu provodi u podsaharskoj Africi. Staništa su mu livade, pašnjaci, stepe, ili mozaična poljoprivredna područja. Mogu se pronaći i u slatinama. Na kratko vreme mogu da nastane i područja sa drvoredima, žbunove, voćnjake. Gnezda gradi na drveću i žbunovima.
Sivi svračak se hrani krupnim insektima(skakavci, tvrdokrilci, vilini konjici), malo manje drugim sitnim životinjama(sitni sisari).
Pored navedenih mesta na kojima su nastanjeni, mogu se pronalaziti i na drugim mestima ali dosta ređe. Sivi svračak se nalazi na crvenoj listi IUCN-a. On spada u ptice od posebnog značaja u Evropi.
Svračci su uglavnom monogamni, iako je poliginija zastupljena kod nekih vrsta. Kooperativno razmnožavanje, gde male ptice pomažu roditeljima kod podizanja sledećeg legla, je zabeležena kod vrsta Eurochephalus i Corvinella, kao i kod jedne vrste roda Lanius. Tokom udvaranja mužjak izvodi ples i hrani ženku. Par gradi gnezdo na drvetu. Zenka snese 4-7 jaja raznih šara. Inkubacija traje 3-15 dana, a male ptice u gnezdu ostaju 12-20 dana.
Pripremio: Rašić Nenad , IV-5