- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Obična čigra
Sterna hirundo
Taksonomija
- Carstvo (Regnum) : Animalia
- Tip (Phylum) : Chordata
- Razred (Classis) : Aves
- Red (Ordo) : Charadriiformes
- Porodica (Famillia): Sternidae
- Rod (Genus) : Sterna
- Vrsta (Species) : Sterna hirundo
Opšti opis
Obična čigra je morska ptica iz familije Sternidae. Ponekad je nazivaju morska lasta. Srednje veličine je od 34 do 37 cm, sa rasponom krila od 70 do 80 cm. Najčešće je mešaju sa veoma sličnom vrstom, artičkom čigrom. Ima tanak i jak crveni kljun sa tamnim vrhom. Ima dugačke noge koje su takođe crvene boje. Gornji deo krila je tamne sive boje, za razliku od artičkih čigri koje su ujednačeno sivkaste boje. Ima dugačak, produženi rep na gore kada ptica stoji. Sjajnija je od rozete i ima duža krila. Zimi prednja strana i donji delovi su beli. Zvuk im je čisto zviždanje, kao kod artičkih, ali je slabiji i manje kreštav.
Rasprostranjenost
Ova ptica ima cirkumpolarnu raspodelu razmnožavanja u umerenim i malo hladnijim regijama Evrope, Azije i istočnih i centralnih delova Severne Amerike. Ona je energična ptica selica, seli se u tropske i suptropske predele. Jedino prirodno mesto gneždenja obične čigre u našoj zemlji je reka Drina.
Ishrana
Kao i sve ptice iz roda Sterna, obična čigra se hrani sitnim ribama iz mora i slatkovodnim vrstama iz jezera i velikih reka. To obično radi tako što u letu zagnjuru kljun i hvata ribe koje su blizu površine, a ne kao Artička čigra koja nogama hvata svoj plen.
Razmnožavanje
Ova vrsta se razmnožava na obalama i ostrvima i često na povoljnim slatkovodnim jezerima. Ovo delovanje je pomognuto odredbama sigurnog plovenja kako bi se osigurala zona za razmnožavanje ovih ptica. Legu od dva do četiri jajeta. Kao i mnoge bele čigre one su veoma odbrambene i da bi odbranili svoje mlade spremni su napasti mnogo veće predatore, pa čak i čoveeka. Poklanjanje riba ženskim od strane muških običnih čigri je vid udvaranja.
Literatura
- 1. Alfred Brem, "Život životinja", Narodna knjiga, Beograd 1953.
- 2. "Ptice" - E. Tomas Giliard, Mladinska knjiga, Zagreb 1968.
Linkovi
Slike
Pripremio: Marko Strika, IV-4
.jpg){kind=link}