- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
ČIOPA
Apus apus
Taksonomija
- Carstvo (Regnum) : Animalia
- Tip (Phylum) : Chordata
- Razred (Classis) : Aves
- Red (Ordo) : Apodiformes
- Porodica (Famillia): Apodidae
- Rod (Genus) : Apus
- Vrsta (Species) : Apus apus
Opšti opis
Crna čiopa je ptica koja pripada porodici čiopa (apodidae).
Ima duga, uska i zakrivljena krila i kratak, najčešće rašljast rep koji im omogućava brži let.
Relativno je mala ptica jer dužina tela iznosi 16-17 cm., raspon krila 42 do 48 cm., a težina oko 35 grama. Tamno
smeđe je boje, ima beli vrat, ali to je manje uočljivije kod starijih crnih čiopa nego kod mladih. Mladi mnogo
liče na odrasle, a najčešća razlika je ta
da mladi imaju tamnija pera i vecu mrlju na vratu.
Karakteristike
Ova ptica u odnosu na svoju visinu može da
dostigne zavidnu starost (neke jedinke žive do 21 godine.) ali
prosek joj je 7. godina . Osnovna karakteristika crne čiope je njena prilagođenost letenju, a inace sve svoje
aktivnosti izvodi u vazduhu, osim odgajanje mladih. U vazduhu pronalazi hranu, igra se, prikuplja materijal za izgradnju
gnezda, spava, pari se cak i vodu pije u letu tik iznad povrsine vode, a kupa se tako sto zaroni kljun i prska vodu okolo.
Obicno se crne čiope nalaze u velikim i bučnim jatima,
a zahvaljujuci svojim krilima su veoma brzi i precizni
lovci a najčešće mete su insekti. Takođe ovu pticu karakteriše kratke noge i upravo zbog toga
ona nikad ne stoji na tlu (osim u neophodnim slučajevima), ali se cesto je imamo priliku da je vidimo na nekoj litici
ili građevini. Mnogi je porede sa lastavicom, međutim čiopa leti brže i snažnije, često
kružeći i klizeći vazduhom bez zamaha krila što nije slučaj sa lastavicom. Crna čiopa
u teškim vremenskim uslovima izdržava u stanju torpiditeta (nesavesno stanje).
Stanište
Crna čiopa je ptica selica, na zimovanje u Afriku odlazi krajem jula i početkom avgusta, nakon sto mladi sazru i dobiju perja. Raspostranjena je na području Evrope i Severne Afrike, i u Aziju pa sve do Kazahstana. U Evroaziji je najrasprostranjenija vrsta iz porodice čiopa i jedina koja se gnezdi u severnoj Evropi.
Ishrana
Ona se isključivo hrani insektima i paucima koje
uhvati u letu. U slučaju kada padne pritisak
vazduha, često leti tik iznad vode, jer rado jedu i vodene insekte koji izleću pred ružno vreme. Čiopa
ne nosi jednog po jednog insekta mladima, već ih skuplja u svoje grlo i slepljuje u loptice. Svaka ta loptica
sadrži oko 300 insekata, pa tako ova ptica dnevno u svoje gnezdo donese i do 3000 pauka i insekata.
Razmnožavanje
Crne čiope se razmnožavaju monogamno (razmnožavanje uz pomoć jednog partnera) sezonski i na mesto
gneždenja vraćaju se svake godine u isto vreme, oko 1. maja u Srednjoj Evropi. 
Ova ptica je zanimljiva po tome
što na mesto gneždenja dolazi kao poslednja, a napušta je prva. Parovi ostaju godinama verni jedno drugom
i uvek se gnezde na istom mestu, ali u slučaju uginuća jednog partnera, njegovo mesto ubrzo zauzima druga
jedinka istog pola. Crne čiope najčešće legu 2-3 jaja, i uvek oba roditelja zajedno hrane i odgajaju
mlade. U periodu odgaja mladih, ptice lete sve do mraka, dok se neuparene ptice okupljaju u kolonijama i lete visoko u
vazduh kako bi tamo spavale na krilima. U julu, pogotovo krajem meseca mladi se izležu iz gnezda. Mladi se
osamostale nakon 42. dana i nikad se ne vraćaju u gnezdo. Zrelost dostižu nakon dve godine, a nakon
izleganja nije im potrebno vežbanje posto već posle kratkog vremena postaju dobri letači kao i
odrasli. Početkom avgusta, najčešče prvog u mesecu počinje selidba u Afriku. Ova ptica
se gnezde u pećinama ili u šupljinama u drveću. U današnje vreme najviše koriste rupe
u zidovima ili slobodan prostor upod strehama kuća da bi se gnezdile.
Zanimljivosti
Crna čiopa je jedan od simbola grada Dubrovnika. 2003. godine je bila proglašena za pticu godine, i to od strane Nemačkog saveza za zaštitu prirode (Naturschutzbund Deutschland, NABU) iz Bona. Ona godišnje proleti oko 190.000 kilometara, a može da dostigne i brzinu od 40 do 60 m/s. Najčešći neprijatelji su soko lastavičar, mali sisari i automobili (kada se ptice moraju spustiti nisko zbog vremenskih uslova). Najstarija čiopa imala je 21. godinu, što se smatra jednom od najstarijih ptica ikada.
Literatura
- Alfred Brem - Kako žive životinje
- Enciklopedija Ptica, "Budućnost" Zrenjanin 1966.
Linkovi
Slike
Pripremio: Dušan Graovac, IV-4
