Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Kormoran
Phalacrocorax

Taksonomija

  • Kormoran
  • Phalacrocoracidae
  • Carstvo: Animalia
  • Razred: Aves
  • Red: Neornithes
  • Rod: Phalacrocorax

Opšti opis

Odrasli kormorani su uglavmom crne boje, ponekad crne i bele, a često i sa ugasito bronzanim i zelenkastim prelivima na tamnom periju. U dužini mogu dostizati razmere od 45-90 cm, a neke vrste i do jednog metra, i slični su dugovratim patkama. Kljun, inače dosta sličan kljunu tropske morske ptice fregate, liči na oštru kuku, tanak je, i bočno sužen, na odraslima se skoro ne mogu videti nosni otvori. Kratke, snažne noge nalaze se na zadnjem delu trupa tako da ptice hodaju izvanredno nespretno i nesigurno. Četri prsta su spojena širokom plovnom kožicom. Najčešđa boja očiju je zelena. Veoma su društvene ptice, prilikom letenja prave "potkovicu". Kormoran leti brzinom od 60 kilometara na čas, roni na dubinu od 13 metara a uz pomoć vazdušnih struja neprekidno može da leti i po 1.000 kilometara. Kormorani su najorganizovanije ptice u ptičjem svetu. Oni love u grupama, inteligentni su, lupaju krilima po vodi i tako nateraju ribu na površinu.

Rasprostranjenost

Kormorani ili vranci, kako ih obično nazivaju u Starom svetu, su skoro kosmopoliti pošto se sreću na svim jezerima i obalskim područijima sveta. Veoma su ozloglašene ptice u područijima koja naseljavaju. Velike kolonije za gnežđenje koje se nalaze u sušnim predelima su od izvanrednog ekonomskog značaja za čoveka. Dobar primer za ovo je peruvijski ili guano kormoran ( Phalacrocorax bougainvilli) čiji se areal pruža duž zapadne obale centralne i Južne Amerike do Čilea, dok se gnezdi na ostrvima obuhvaćenim Humboltovom strujom južno od ekvatora, ovaj Kormoran nazvan je najdragcenijom divljom pticom na svetu. Druga vrsta od koje potiče guano nalazi se kraj južnih obala Afrike, to je kaplandski Kormoran ( P. capensis), manja sasvim crna ptica sa žutom gularnom kesom. Četrnaest vrsta kormorana obuhvataju krupne ptice sa crnim perjem kako sa leđne, tako i sa trbušne strane. Rasprostranjene su u obe hemisfere severnoj i južnoj. U daljih jedanaest vrsta spadaju krupni Kormorani, srednjih ili manjih razmera, crni sa leđne i sa trbušne strane Oni su rasprostranjeni samo u južnoj hemisferi. U prvoj grupi se nalazi i obični Kormoran ili veliki vranac ( P. carbo) koji ima izuzetno veliku rasprstranjenost, to je najkrupniji poznati Kormoran i dostiže ukupnu dužinu od jednog metra. Ovo je vrsta koju u Indiji i Kini koriste za ribolov. Veoma sličan po izgledu je japanski kormoran ( P. capillatus) koji se gnezdi u severoistočnoj Aziji, Japanu i Koreji. U manju vrstu iz Starog sveta spada manji Aristotelov Kormoran (P. aristotelis) iz Evrope i Severne Afrike. Jedinstveni kormoran neletač (Nannopterum harrisi) živi na ostrvu Galapagosu. U Severnoj Americi je najrasprostranjenija vrsta ušati kormoran ( P. auritus) koji se često gnezdi u velikim kolonijama svuda po Aljasci, Kanadi do ostrva na severnom Atlantiku i daleko na jugu do Bahama i centralne Amerike. Tipični predstavnik manjih belogrudih kormorana je plavooki kormoran (P. atriceps), sa svetloplavim golim poljima na licu. Ova vrsta se gnezdi u subantarktičkom području i na ostrvima pored južnih predela Južne Amerike. Širom južne hemisfere javljaju se drugi belogrudi Kormorani. Među njima se nalazi i šareni Kormoran ( P. varius) iz Australije, Tasmanije i Novog Zelanda, koji je najčešća vrsta u tom delu sveta. Druga vrsta, najmanja u ovoj porodici, je mali šareni Kormoran ( Halietor melanoleucus) koji naseljava područja od Malezije do Nove Gvineje, Australije, Novog Zelanda i ostalih ostrva. Tu spada i pegavi Kormoran (Phalacrocorax punctatus) sa obala Novog Zelanda. Nisu više retka vrsta u Evropi, pa se ne nalaze na spisku u "crvenoj knjizi". Kod nas, međutim, zakonom je i dalje zabranjen lov na ovu vrstu ptica, čija je jedna od većih kolonija u Srbiji nastanjena upravo u Carskoj bari .

Literatura

  1. "Ptice"- E. Tomas Gilard, Mladinska knjiga, Zagreb 1968.

Linkovi

  1. glas-javnosti.co.yu
  2. moj dunav

Pripremila: Ivana Marinović, IV-1

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |