Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Senice
Paridae

Taksonomija:

Carstvo (Regnum): Animalia
Klasa (Classis): Aves (Ptice)
Red (Ordo): Passeriformes (Ptice pevačice)
Porodica (Famillia): Paridae (Senice)
Podporodica (Subfamilia): Parinae Alternatively
Rod (Genus): Parus

Opšti opis:

U tits, chickadees, a obuhvataju Paridae senica, velika porodica ptica koje se pojavljuju u severnoj hemisferi, i Africi. Većina su ranije klasifikovane u rod Parus. Ove ptice se zovu "chickadees" (onomatopejski, izvedena iz njihove karakteristične "pile-a dee" komunikacije) ili senica u Severnoj Americi, a upravo "tits" u ostatak od engleskog govornog sveta. Ime senica je overeno od 14. veka, sastoji se od starog engleskog naziva za pticu, mase (pragermanski Maison, Nemački Meiseu) i senica. Ove ptice su uglavnom male zdepaste šumske vrste. Senice su neumorne i spretne, i oštroumne. Oni su u rasponu dužina od 10 do 22 centimetara. Oni su prilagodljive ptice, sa mešovitom ishranom ukljičujući semenje i insekte.

Rasprostranjenost:

Senice su česte i brojne širom Evrope i Azije u svim vrstama šuma. Većina primeraka se ne sele u pravom smislu reči, ali mnoge senice se okupljaju u jata i skitaju po okolini. Ptice u Evropi i severozapadnoj Aziji su zelene odozgo i žute odozdo. Senice u Kini, Japanu i severoistočnoj Rusiji su zelene odozgo i bele odozdo, a one u Indiji i jugoistočnoj Aziji su sive odozgo i beličaste odozdo.

Stanište:

Mnoge vrste se naseljavaju oko ljudskih naselja i tako lako pronalaze hranu, parkovi i bašte, dvorišta, izvode za ptice orahe ili semena, i saznaju gde se druge vrste hrane. Naseljavaju uglavnom listopadne i mešovite šume do 1 500 mnv. Zlatibor i Stara planina su pune senica: plava, velika, obicna siva, planinska siva...

Ponašanje:

Senice su aktivne, bučne i socijalne ptice. One su teritorijalne tokom sezone gneždenja i često se pridružuju kombinaciji vrsta hranjenja grla tokom ne uzgojne sezone. Vrlo su prilagodljive i nakon corvids i parrots, spadaju u najinteligetnije ptice.

Ishrana:

Oni konzumiraju insekte, semena i orahe, naročito zimi. Jedan karakterističan način traganja za hranom u porodici je vešanje, gde će pregledati lozu ili grančice i lišće iz svih uglova dok je visio naopačke da pase. Inače senice obožavaju da jedu crni suncokret, (pa čak i sirovi kikiriki koji uhvate izmedju dve nogice i onda ga tako kljuckaju). Ipak, suncokret je najpopularniji i privlači zelentarku Carduelis chloris, zebu Fringilla coelebs i severnu zebu F. montifringilla, barsku strnadicu Emberiza schoeniclus te strnadicu žutovoljku E. citrinella, češljugara Carduelis carduelis, plavu Parus caeruleus i veliku senicu P. major, poljskog Passer montanus i domaćeg vrapca P. domesticus, batokljuna Coccothraustes coccothraustes, brgljeza Sitta europaea, čak i gugutku Streptopelia decaocto. Male ptice troše dosta kalorija da održe telesnu toplotu tokom noći i ujutru moraju što pre pronaći neki kaloričan zalogaj. Ukoliko sneg prekrije dostupnu hranu, sama potraga će zahtevati mnogo više vremena... a dani su tako kratki. Hrane se počev od prvih mrazeva pa sve do prolećnog otopljavanja, krajem februara, i to visokokaloričnom hranom (seme bogato uljem, poput suncokreta, kikirikuja, oraha, takođe mašću). Dva najčešća načina prihranjivanja ptica su slaninom i lojnim kolačem.

Razmnožavanje:

Kad se gnezde obično koriste stabala, iako neke vrste grade gnezdo na zemlji. Senice neće tražiti potencijalno mesto za gnežđenje pre februara ili marta. Oni stave nešto od 13-19 šarenih belih jaja, zavisi od tipa. Gnezde se u šupljinama stena, dupljama, pod korenjem, među kamenjem, u dupljama na visini do 3 m. Vreme gnežđenja: 01.04. � 25.04 i 01.06. � 15.06. Gnezdo koriste za više gnežđenja.

Neke od senica na našim prostorima:

Jelova senica (Parus ater):

Jelova senica je manja od vrapca. Ima crnu glavu sa belim obrazima i bele pege na potiljku, trbuh bledožućkast. Dužina od 10 do 11,5 cm. Naseljava četinarske šume. Hrani se insektima, paucima, semenjem i voćem. Gnezdi se u šupljinama stena, dupljama, pod korenjem, među kamenjem. Dva legla, 6 do 10 jaja.

Velika senica (Parus major):

Ova vrsta je česta i brojna širom Evrope i Azije u svim vrstama šuma. Većina primeraka se ne sele u pravom smislu reči, ali mnoge senice se okupljaju u jata i skitaju po okolini. Neke tokom zime čak odlaze i severnije od mesta na kome su se gnezdile, naročito ako je gnežđenje bilo na balkanskim planinama - onda odlaze u Panonsku niziju. Ova vrsta se lako prepoznaje. Krupnija je od drugih senica (dužina tela 14 cm), i ima široku crnu liniju (kod mužjaka deblju nego kod ženke) kao kravatu duž žutih grudi. Glava i vrat su crni, sa belim obrazima, a gornja strana tela je maslinasto zelena. Kod mladunaca su crni delovi obojeni smeđe, i po tome se mogu razlikovati poletarci od odraslih. Postoji mnogo rasa ove vrste, ali sve spadaju u tri grupe. Senice stalno cvrkuću, a najpoznatiji zvuci koji ispuštaju je trosložno cici-di ili cici-ću i ponovljeno dvosložno preci-preci ili ptice-ptice. Ptice iz južne Azije se ne odazivaju na ove glasove, pa je moguće da su to ustvari dve posebne vrste. Velika senica koristi svaku raspoloživu šupljinu da u njoj napravi gnezdo, bilo da je u duplji drveta ili u zgradi ili šupljoj cevi (gnežđenje je zabeleženo u slomljenim banderama, delovima poljoprivredne mehanizacije itd). Kada se postave kućice za ptice, najverovatnije će se u njih useliti baš ova vrsta.

Plava senica (Parus caeruleus ):

Plave senice (na engleskom blue tits) obično žive u naseljenim mestima, a kriju se po gustišima, šumama, a kako bi zimi preživele, često svoj stančić nameštaju u rupama u zemlji. Vrlo ih je lako pripitomiti. Hrane se semenjem, ali i sitnim insektima. Do 12 cm dužine. Gornji deo glave sa plavom mrljom, oivičen belom bojom. Očna pruga je crna, krila i rep su plave boje.Gnezdo koristi za više gnež�enja, broj jaja od 8-12 i 6-10. Vrlo su lepe, iako ćete ih teško videti jer vole da su skrivene, a i brze su. Ono po čemu ih svi mi prepoznajemo je prelepa pesma, cvrkutava, vesela i ona koja sa sobom donosi proleće, miris trave i jorgovana.

Zaštita:

Senice su ptice koje su zaštićene. Na polju istraživanja i zaštite ptica, LOA se aktivno bavi lokalitetima koji su direktno ugroženi planiranim razvojem (npr. Stara planina), monitoringom i zaštitom prioritetnih vrsta (poput globalno ugroženog stepskog sokola), prstenovanjem ptica, monitoringom vodenih ptica, publikovanjem rezultata istraživanja, procenama uticaja na životnu sredinu, postavljanjem veštačkih duplji i platformi za gnežđenje, praćenjem i istraživanjem kriminalnih radnji usmerenih ka pticama, itd. Takođe jedan vid zaštite je i građenje kućice za senice. Kućice su zamena za duplje u starim stablima. U mnogim parkovima i baštama može biti mnogo hrane za ptice a nigde pogodne duplje za gnežđenje. Primećeno je preko 60 vrsta dupljašica (ptica koje se gnezde u dupljama) kako prihvataju kućice za ptice. Među njima su najčešće velika i plava senica. Mnogo zavisi i od toga gde je kućica postavljena. Kućicu za senice učvrstite na drvo, 2-5 m iznad zemlje, izvan dosega mačaka i radoznalaca. Senice mogu biti veoma agresivne, i u jednoj bašti ne treba postaviti dve kućice istog tipa. Grabljivci koji napadaju kućice i njihove stanovnike su mačke, veverice, miševi, kune, lasice, te ptice poput detlića, kopca, svrake, sojke, vrane, itd. Bodljikava žica ili trnovite grančice ruže iznad i ispod kućice će zaustaviti većinu sisara. Pčele, ose će ponekad zauzeti kućicu i, pored primene insekticida, malo je toga što možete učiniti da ovo sprečite. Obzirom da mnogi insekti pticama mogu služiti za hranu, najbolje je ostaviti ih na miru.

Literatura:

Enciklopedija "Životinjsko carstvo"
"Ptice Srbije", Javor Rasajski
Odlomci iz knjige "BREM Kako $#382;ive $#382;ivotinje", Ana Gram

Linkovi:

Pripremila: Aleksandra Stošić, IV-3

Senice Paridae