Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Siva čaplja
Ardea cinerea

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Razred: Aves
Red: Ciconiiformes
Porodica: Ardeidae
Rod: Ardea
Vrsta: a. cinerea

Opšti opis

Siva čaplja je dugačka oko 100cm. Ima vrlo dugačak i tanak vrat. Kljun joj je duži od glave. Noge imaju četiri razmaknuta prsta, i to tri okrenuta napred i povezana kožicom, koja služi za raspodelu težine ptice prilikom hodanja po mulju ili močvarnoj vegetaciji. Dugačke noge im omogućavaju da perje ostane suvo dok ispružaju pokretljiv vrat i glavu prema vodi. U blizini vrha nazubljen je. Rep joj je kratak i zaobljen. Perje sive čaplje je na čelu i na gornjem delu glave belo, na leđima pepeljastosivo ukrašeno sa belim prugama. Pruga koja počinje kod očiju i pruža se prema stražnjem delu vrata i velika krila su crna, a perje na gornjem delu oboda, krilima i repu je sivo. Golo mesto na licu je zelenkasto, a kljun žut kao slama. Mlade ptice izgledaju više sive od starijih i nemaju produženo perje na glavi. Odrasli mužjaci na glavi imaju prepoznatljivu kukmu crne boje. Njihov let deluje prilično sporo, a zamasi krilima su veoma bučni. Strplivo očekivanje i kruto držanje često uvučenog kljuna su tipični za čaplje uopšte, a siva čaplja se od ostalih lako razlikuje veličinom i sivim, belim i crnim perijem. U letu je vrat uvek savijen, čaplja izgleda teška odnapred. Veće daljine preleće na velikim visinama, i može biti zamenjena sa velikim grabljivicama, zbog spore slabe aktivnosti krilima. Ali čak i sa veće daljine su očite posebne oznake sive čaplje u letu: svinuta krila kojima zamahuje teško i sporo. Sive čaplje štede energiju klizećim letom. Mogu veoma dugo stajati pored vode, ili u vodi, potpuno nepomično.

Rasprostranjenost

Rasprostranjena je u čitavoj Evropi, zatim u Aziji, sem u severnim delovima, i u Africi sem Sahare.

Stanište

Nastanjuje močvare. Naseljavaju slatkovodna staništa širom sveta obrasle rastinjem, jezerima, rekama, takođe i morske obale i to uglavnom u toplim područijima, u kojima se voda zimi ne mrzne. Zimi, kada se stajaće vode zalede, sive čaplje odlaze do najbliže reke i tamo provode zimu. Gnezde se u kolonijama, a jedno gnezdo može poslužiti za više generacija. Čaplje su postale stanovnici holandskih gradova. Mali broj ptica ostane zimovati u Holandiji, veći broj se seli na jug. U Amsterdamu se cele kolonije pare i legu jaja, i izležu mlade na visokom drveću. Vole se više useliti u tuđe gnezdo nego graditi vlastito. Jaka zima zna prepoloviti populaciju čaplji.

Ishrana

Hrane se prvenstveno ribama, insektima, glistama, miševima, i drugim vodenim životinjama. Više se vole hraniti ostacima brze hrane, nego da idu u lov. Siva čaplja hvata svoj plen nevidljivom i brzom reakcijom. Kada lovi, ona stoji uz ivicu vode i vreba svaki pokret ribe u blizini, čim joj se riba približi na dohvat, ona se polako naginje napred i delimično ispruža vrat pre nego što plen iznenada ubode kljunom. Manje ribe guta odmah, dok veće odnosi na kopno. Sposobne su da ostanu nepokretne u vodi više sati dok vrebaju plen. Zaleđena voda i snegom prekriveno tlo u potpunosti prekidaju mogućnost ishrane. Zato se za one ptice koje ostaju u Holandiji, za vreme jake zime organizuje nadohranjivanje. Zimi kada je voda smrznuta pomeraju se u estoare reka da nađu hranu. Ribu vreba u nepomičnom stavu, lovi munjevitim ubodom kljuna. Većina sivih čaplji služi se u pronalaženju plena oštrim vidom, dok motri na najmanji pokret ispod vodene površine. Uočenu ribu ili žabu ove ptice odmah ščepaju zamahom kljuna.

Razmnožavanje

Siva čaplja živi u trajnom paru. Mužjak i ženka zajedno grade gnezdo na visokom drveću često, a na tlu ponekad. Ženka obično polaže od tri do pet jaja. Slično kao ostale čaplje, i sive čaplje izvode obredni svadbeni ples i odbrambenu igru istezanjem vrata uvis i u luk.

Neprijatelji

Lisica i šakali su joj jedini neprijatelji na ovom prostoru, sem ljudi.

Pripremila: Nikolija Martinčević-Mikić, IV-1