Češljugar ili štiglić je ptica glatkog, živopisno obojenog perja i veoma lepe, duge i razvnovrsne pesme. Dug je 12-13 cm sa rasponom krila od 21-25 cm i težinom od 14 do 19 grama. Polovi su slični, sa crvenim licem, crno-belom glavom, svetlosmeđim leđima, belim stomakom sa svetlo smeđim bokovima i prsima. Kroz istoriju ljudi su primećivali njihov blistav i zanimljiv izgled, zlatno-žute crte koje se protežu uzduž crnih krila.. Iz blizine se mužjaci mogu razlikovati po većoj, tamnijoj crvenoj masci koja se širi odmah iza oka. Kod ženki, crvena boja ne dopire do oka. Kljun boje slonovače je dug i šiljast, a rep je račvast. Zov mu je stigelit, stigelit i po tome je dobio naziv štiglić. Francuzi ga zovu elegant, što znači otmen. Za mnoge ovo je najljepša ptica iz porodice zeba.
Naseljava Evropu, sever Afrike, te zapadne i centralne delove Azije. Prenesen je u druge delove sveta.
Stanište su mu otvoreni nizijski predeli, slabo pošumljeni. Najčešće živi u voćnjacima, na rubovima šuma, u kraju sa mnogo drveća, ali uvek u blizini ljudi. Može se videti i u gradovima na granama drvoreda, parkovima i kraj puteva. Jesen i zimu provode u velikim jatima, ulaze u naselja, u vrtove, na balkone, tražeći semenke, bez straha od ljudi. To je ptica selica i ptica stanarka. Iz hladnijih krajeva se zimi seli na jug.
Češljugari su veoma društveni. Penju se spretno po grmlju. Na tlu pažljivo čeprkaju unaokolo, ali radije prelete i najkraći put. U jesen i zimu se okupljaju u jata od 40 ptica, a često i više. Njihova jata su stalno u pokretu. Češljugar je izuzetno oprezna ptica, tj. majstor je prikrivanja, i jedino ga njegova melodična pesma povremeno otkriva. Zbog lepog izgleda i pevanja, ljudi ga često drže u kavezima.
Omiljena hrana češljugara su mladi zeleniš, izdanci, pupoljci, semenje čička, češljugovine i drugih biljaka, ali i insekti. Ptiće hrane oba roditelja, u početku lisnim vašima, a kasnije semenom različitih biljaka. Češljugari se zimi najčešće hrane raznim vrstama semenja koje vešto izvlače iz biljaka svojim kljunovima.
U maju mužjak počinje sa svojom udvaračkom pesmom i podstiče ženku na parenje. Češljugari u fazi razmnožavanja imaju beo kljun, sa sivkastom ili crnkastom tačkom na vrhu. Ako mužjak i ženka prihvate jedno drugo vrlo brzo kreću sa gradnjom gnezda. U vreme parenja i gnežđenja u proleće retko se primećuju. Gnezde se na listopadnom drveću. Gnezdo ženka pravi sama. Ono se obično nalazi nekoliko metara iznad zemlje skriveno iza lišća i grančica. Nekoliko dana nakon završetka gradnje gnezda počinje polaganje jaja. Ženka dnevno položi po jedno jaje, a ukupno ih snese od 4 do 6. Mladunci se izlegu nakon 11 do 14 dana.
Češljugari spadaju u ugrožene vrste ptica. Češljugar je češće od bilo koje druge ptice u Srbiji pogođen ilegalnim hvatanjem, držanjem u kavezima i trgovinom. Sve vrste češljugara koje žive u Srbiji su strogo zaštićene.
Pripremio: Borislav Ponjević, IV-5