Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Galeb
Larus ridibundus

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Koleno: Chordata
Razred: Aves
Red: Charadriiformes
Porodica: Laridae
Podporodica: Larinae
Rod: Larus
Vrsta: Larus ridibundus

Opšti opis

Galeb je zajedničko ime za približno 47 vrsta. To su ptice otvorenih voda. Mogu danima da žive daleko od kopna. Oni su neumorni letači. To se ogleda i u dužini puta koju na seobe prevale pojedine vrste. Izvode divne pokrete kad lete, za to im daju mogućnost duga šiljasta krila, dobro razvijen i izdužen rep, vretenast oblik tela. U klizanju, lebdenju i raznim veštinama u leteju takmiče se sa najboljim letačima među pticama. Osim toga oni su dobri plivači, što se vidi već i po potpuno razapetoj kožici među prstima. U gustom, dobro namazanom perju, nalik na krzno, leže na vodi kao lopte i doprinose mnogo ukrasu, oživljavanju vode, naročito zato što imaju harmoničnu pojavu, a njihova prosta, ali lepa boja, većinom bela i „galebovo plava“, vrlo godi oku. Najzad, galebovi su dobri trkači i svojim srednje visokim nogama šetaju spretno i brzo po obali, a često i po dalekim poljanama. Velika naklonost ka udruživanju i verna roditeljska ljubav prema mladima, pri čemu ispoljavaju najveću hrabrost i požrtvovanost, jesu simpatične osobine njihovog bića. Ako tome dodamo oštrinnu čula i bogatstvo sposobnosti, koje imaju svi galebovi, onda smo dobili zaokrugljenu sliku ove mnogostrano obdarene ptice. Dužina galeba, od kljuna do repa, se kreće od 27 do 80 cm. Kljun je savijen. Glava je većini crna, siva, ili tamno braon. Mnoge sivokrilate vrste imaju crna ili tamno siva krila, ređe sa belim pegama. Rodovi su sličnih boja, a mlađi obično imaju išarano braon ili sivo perije, u dužini od 4 godine. Na našim prostorima najrasprostranjeniji je Obični galeb. Gornji deo glave i prednji deo vrata su mu smedji kao orah, a potiljak, donja strana tela, rep i krila do vrhova su beli, a vrhovi crni. Kljun i noge su mu crveni poput laka. Kao mladunci su sa gornje strane smeđasti. Običan galeb dugačak je38 cm. On živi na svim kontinentalnim vodama Evrope,dosta je rasprostranjen u Vojvodini. Sve kretnje Običnog galeba su izvanredno ljupke, spretne i lake. Ovaj galeb hoda brzo i dugotrajno, i često se na oranicama zabavlja hvatanjem insekata. Pliva vrlo spretno, leti blago,vešto, takoreći lagano, uvek bez uočljivog napora, a u letu često skreće i menja pravac. To je ptica koja se bezbrižno šeta pred ljudima i između njih. Osim Običnog galeba na nasim prostorima viđaju se još i Srebrnasti galeb ( Larus argentatus ) perije mu je srebrnasto plave i bele boje, samo vrhovi krila su mu tamniji, veći je od Običnog galeba i pojavljuje se u Panonskoj niziji, ali retko, zatim Sivi galeb ( Larus canus ) koji je nešto manji od srebrnastog i ima na osnovi kljuna plavkasto-sivu umesto žute, po boji perja ove dve vrste se gotovo slažu, on se može videti i u leto i na zimu, ali isto ređe. Tri vrste koje ću samo pomenuti, jer se oni dosta retko viđaju, su Mali galeb ( Larus minutus ), Mrki galeb ( Larus fuscus ) i Crnoglavi galeb ( Larus melanocephalus ) kog najviše ima u blizini subotice.

Stanište i rasprostranjenost

Galebova ima širom sveta, isključujući tropske pustinje i džungle, centralna Pacifička ostrva,i većinu Antartika. Običan galeb u Južnoj Evropi ostaje tokom cele godine, severnije krajeve napušta u oktobru i novembru da bi zimu proveo u zemljama oko Sredozemnog mora. Kada počne sneg da se topi, vraća se najčešće krajem februara i početkom aprila. Stariji parovi još u zimskom boravištu sklope brak, te na leglišta dolaze zajedno , mlađi se vezuju tek ovde, a oni što još nisu sposobni za leženje, lutaju po okolini. More posećuju tek zimi. Najmilija mesta za stanovanje su vode opkoljene poljima. Običan galeb je dosta čest i na prostorima gornjeg podunavlja. Tu se još od galebova pojavljuju srebrnasti, sivi, crnoglavi, mali i mrki galeb. Oni uglavnom naseljavaju močvarna područja i područja blizu vode.

Ishrana

Glavna hrana svih vrsta galebova kod nas su insekti i male ribice, zatim miševi i strvine. Mlade hrane samo insektima. Bez obzira što su slabiji, oni se usuđuju da napadnu i veće životinje, vešto umeju da isitne i veće komade mesa na zalogaje. Mada preziru biljnu hranu, ipak se brzo naviknu na hleb i vremenom ga neobično rado jedu. Love preko celog dana i naizmenično se odmaraju. U stanju su da satima da idu za oračem i kupe crve, lete nisko iznad trave ili vode da bi uhvatili insekte ili ribe, svuda ponešto ugrabe, pa se onda vraćaju natrag na vodu da se napiju i okupaju, svare hranu za to vreme, pa onda opet u novi lov.

Razmnožavanje

Na početku sezone parenja, mužijaci se okupljaju na velikim područjima blizu gnezdećih kolonija, pre nego što ženke stignu. Na ovim teritorijama ne ostaju dugo vremena. Kada ženke stignu, oni se ponašaju agresivno prema njima i proizvode razne zvuke. Kao odgovor na to ženka izdužuje vrat i okreće glavu. Mužijak se zatim stišava. Proces parenja se nastavlja kada ženka nastavi dolaziti do izabranog mužijaka, i ostaje sa njim dug vremenski period. Nakon vraćanja u svoje kolonije, između kasnog februara i ranog marta, obični galebovi se gnezde u močvarnim područjiama, i ima ih dosta u Vojvodini. Gnezda prave u trsci ili na tlu sa oskudnom vegetacijom. Oni za izradu gnezda koriste suve i natrule stabljike, koje služe samo za jedno gnežđenje. Retko polažu jaja na zemlji. Gnezde se u periodu od 20. aprila do 20. maja. Broj jaja koje ženka položi kreće se od 2-3, i njihove dimenzije su 52,11 x 37,05, a inkubacija traje od 22-24 dana. Tamo, gde su gnezda opkoljena vodom , mladi ne napuštaju gnezdo u prvim danima života. U prvoj nedelji života oni već mogu da ulaze u vodu, u drugoj počinju da poleću, a u trćoj postaju skoro samostalni.

Neprijatelji

Najčešći neprijatelji galebova su ptice grabljivice, gavrani i vrane.

Zaštita

Zadnjih godina, ostrva u II sektoru Palićkog jezera su jedino mesto u našoj zemlji na kome se gnezde crnoglavi galebovi ( Larus melanocephalus ). Ove godine, u saradnji sa Lokalnom samoupravom Opštine Subotica, Udruženje ljubitelja prirode "Riparia" je pokrenulo projekat aktivne zaštite i popularizacije crnoglavih galebova u Subotici. Cilj dela projekta koji se odnosi na crnoglave galebove je da se poboljšaju uslovi za njihovo gnežđenje, a samim tim i brojnost njihovih populacija na ovim prostorima. Nakon preduzetih akcija, uslovi za gnežđenje galebova će biti bolji, jer galebovima ne odgovara visoka vegetacija, a i održavanje ostrva će od sada biti lakše. Udruženje ljubitelja prirode "Riparia" će sve vreme pratiti stanje na ostrvima, uz nadzor i prstenovanje gnezdećih parova i mladunaca. Crnoglavi galebovi na Palić dolaze u martu, kada će ih dočekati sređeno i spremno ostrvo. Projekat je finansirala Lokalna samouprava Opštine subotica, a akcije su sprovedene uz nadzor stručnjaka iz Nacionalnog parka Kiškunšag, uz podršku i saglasnost Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Staraoca - Javnog preduzeća "Palić-ludaš".

Literatura:

Enciklopedija: Brem: Život životinja
Enciklopedija: Ptice Srbije: Javor Rašajski
Encarta Reference Library

Linkovi

Pripremila: Đukić Aleksandra, IV-3

GalebLarus ridibundus