- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Patka kašikara
Anas clypeata
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Koleno: Chordata
- Razred: Aves
- Red: Anseriformes
- Porodica: Anatidae
- Rod: Anas
- Vrsta: Anas clypeata
Opšti opis
Mužijaci ove vrste teze od 470g do 1kg, ženke su nešto manje (470-800g). Visoka je oko 40cm, a raspon krila i do 76cm. Kod ove vrste jasno je izražen polni dimorfizam. Kod mužijaka vrat i glava su jarko zelene boje, grudi su bele boje, a krila i stomak smedje-crna. Ženke imaju manje šara, neuglednije su, perje im je smedje sa primesama sive i crne boje. Oba pola imaju plavu unutrašnju stranu krila, i narandžaste noge i stopala. Najkarakterističnije za ovu vrstu jeste proširen kljun, koji je duplo širi na vrhu, nego u bazi. Zato ga mnogi nazivaju spatula kljunom, ili kašikom, počemu su i dobile ime. Kljun je nešto svetliji kod ženki nego kod mužjaka, kod kojih se kreće od tamno smedje do crne. Žive u malim grupama od po dvadeset čl;anova, a migriraju u većim. To su mirne ptice koje tolerišu prisustvo ljudi i mogu biti relativno pitome.
Stanište
Patka kašikara nastanjuje široko područje Evrope, Azije i Severne Amerike. Najveća populacija ove vrste je na jezerima na istoku Velike Britanije, a nešto manja u Srednjoj i Južnoj Evropi. U zimskim periodima populacije migriraju na specifične lokacije u Indiju, severnu Kinu, Meksiko i Japan. U vreme parenja patke kašikare se nalaze u plitkim bazenima i močvarama oko kojih su suva mesta koja su pogodna za podizanje gnezda. Gnezda podižu od trske i pruća, prečnik gnezda je i do 70cm, dovoljan za majku i 11 jaja.
Ishrana
Hrane se uglavnom, crpkanjem vode svojim specifičnim kljunom, filtrirajući hranljive materije koje se sastoje od sitnih rakova, školjki, insekata, njihovih larvi, sitnih delova algi i delova stabljika. Prava poslastica za njih su male bube, sitne ribe i puževi. Hrane se u grupama. Plen od drugih životinja sakrivaju pod vodom. Ponekad znaju da naprave vrtlog od svoga tela kako bi pronašli više hrane i kako bi ta hrana dospela na površinu. Poznati su ronioci, koriste svoja krila za plivanje u plitkim vodama kako bi našle ukusnu hranu. Ova adaptacija im daje veliku prednost u odnosu na druge ptice.
Razmnožavanje
Kada se jednom upare, mužijak i ženka ostaju u paru za celi život, što ponekad znači jako dugo - mogu da žive i preko 20god. Ženka snese od 9 do 11 jaja. Gnezda prave na kopnu u obliku šolje uvrtanjem tela ženki. Inkubacija traje od 23 do 25 dana. Jaja su maslinasto zelene boje. Povoljan period za razmnoŽavanje je od aprila do juna meseca, kada se nalaze u našim krajevima.
Migracije
Ove patke su, kao i većina, selice a prezimljavaju u centralnoj Africi, Indiji, Meksiku i Japanu. Velik broj mladih tokom tog svog prvog leta ostaje u toplijim predelima, ali se još veći broj starijih svake godine tokom leta vraća u Evropu radi parenja. Tokom migracija prelaze Himalaje, a čl;esto prave pauze u močl;varama.
Linkovi
Pripremila: Milenković Milica, IV-5
