Samim tim što naseljava sva četiri kontinenta, crna lunja je najverovatnije najbrojnija ptica grabljivica. To nije začuđujuće za vrstu sa tolikim brojem podvrsta, otkriveno je čak dvanaest podvrsta, s tim što se između šest i osam najčešće raspoznaju. Uprkos njihovom zajedničkom imenu, ni jedna od ovih podvrsta ustvari nije crna, već imaju perije koje varira od umereno do tamno smeđe sa nejednakim svetlo smeđim šarama. Smeđa do sivo bela glava često je bleđa od ostatka tela, dok je kljun žute boje. Pri letu, veliki, plitko razdvojeni rep upada u oči i perije na spoljašnjem kraju krila izgledaju kao otvorena šaka. ženka je najčešće veća od mužijaka ali pored toga oba pola su veoma slični,dok su mladunci samo malo bleđi i slabije obojeni.
Crna lunja se nalazi skoro svuda po Africi, Evropi i Aziji (osim u Sahari, centralnoj Kini i u polarnim delovima) i u Indoneziji, Novoj Gvineji i Australiji. S obzirom na njenu veliku rasprostranjenost, crna lunja nastanjuje veoma raznolika prirodna i veštačka staništa od močvara, rečnih obala, savana i šumaraka pa sve do sela, varoši, pa čak i velikih gradova. Guste šume, čiste pustinje i visoke planine su jedina staništa koja ova vrsta pri normalnim uslovima ne nastanjuje.
Velika raznolikost hrane koju crne lunje konzumiraju zavise najviše od regiona u kome se nalaze i od doba sezone. Svi tipovi strvina su veoma važan deo ishrane ove vrste, ali značajna raznolikost živog plena kao što su insekti, gmizavci, ptice i mali sisari. U urbanim sredinama crne lunje su poznate po tome što konzumiraju ostatke ljudske hrane i đubreta i po tome što kradu hranu sa pijaca pa čak i od ljudi.
Crne lunje su veoma društvena vrsta, posebno kad je u pitanju hranjenje, ponekad dolaze po nekoliko hiljada pripadnika ove vrste u neku oblast. Neki parovi se mogu pariti sami ali najčešće se formiraju slabe grupe, često se viđa u urbanim sredinama područja gde su gnezda udaljena jedna od drugih samo nekoliko metara. Pored visokog kruženja, sporog lepršanja krilima i poniranja, u vazduhu scene tokom zavođenja su ogrničena ali povremeno parovi će se povremeno spojiti kandžama. Gnezda grade na grnama drveta, ivicama litica, ulazima zgrada i prave ih od štapića, nekog mekog materijala, često koriste krpe i plastiku. Najčešće legu dva do tri jajeta na kojima ženka leži oko mesec dana dok se ne izlegu. Mladi se pokriju perijem posle 42 - 56 dana i postanu nezavisni u sledećih 15 - 50 dana.
Riđa lunja je opisana kao kao najlepša evropska ptica grabljivica. Perije joj je prelepa mešavina crne, boje kestena, sive i crvenkasto smeđe boje, donja strana krila ima očiglednu belu fleku kao kontrast crnim krajevima perija. Pri letu kod riđe lunje najzanimljivija karakteristika je dugi, duboko razdvojen rep.
Riđa lunja je skoro potpuno vezana za Evropu. U Velikoj Britaniji je prisutna tokom cele godine dok većina ptica u centrlnoj Evropi se seli na jug za vreme zime. Iako je često vezana za šumarke, riđa lunja zahteva otvorena područja za potragu za hranom i ptice mogu biti viđene kako preleću iznad otvorenih polja i travnjaka u potrazi za hranom. Ovo je veoma prilagođena vrsta i sposobna je da uspeva na raznim područjima gde ima otvorenih područja za lov i šumaraka za gnežđenje i odgajanje mladih. Niska područja su najčešća mesta gde možete naći ove ptice ali ono neretko nastanjuju viša područja.
Riđa lunja je prvenstveno strvinar, ona konzumira veliki broj različitih strvina kao što su ovce, zečevi, ptice pa čak i otpad sa deponija. U prošlosti riđe lunje su bile uobičajna slika u nekim gradovima gde su bili strvinari na otpadu. One takođe napadaju i živ plen kao što su mali sisari, ptice i bezkičmenjaci.
Riđe lunje teže da budu monogamne i najčešće nalaze partnera za ceo život. Njihovo gnezdo je uređenje prutića, zakačenih za rašlje drveta i najčešće napravljeno na mestu gde je nekada bilo vranino gnezdo. Gnezdo je ispunjeno sa ovčijom vunom i onda ukrašeno sa materijalima koje je čovek napravio kao što su papir, plastika ili platno. Njih često optužuju da kradu delove odeće ostavljene napolju da se suše koje posle koriste da urede svoje gnezdo. Polažu jedno do četiri jajeta u aprilu i ženka leži na jajima. Mužijak ostaje u blizini gnezda u ovoj fazi čuva od napada vrana i drugih potencijalnih pljačkaša gnezda. Posle sedam nedelja mlade ptice napuste gnezdo ali ostaju zavisni od roditelja zbog hrane u naredne dve nedelje. Za razliku od odraslih jedinki koje ne napuštaju svoje područje, neke mlade jedenke idu na daleke udaljenosti i tako lutajući mogu doći skoro svuda.
Pripremio: Željko Lančuški IV-4