- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Liska
Fulica atra
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Tip: Chordata
- Razred: Aves
- Red: Ciconiiformes
- Porodica: Rallidae
- Rod: Fulica
- Vrsta: Fulica atra
Opšte karakteristike liske
Ptice liske pripadaju porodici vodenih kokoški (rallidae) i njihovo telo je prilagođeno životu uz vodu. Liske naseljavaju sve vanpolarne oblasti sveta. Sve vrste obuhvataju malene, neupadljive ptice koje nemaju sposobnost letenja, od kojih neke nisu veće od manjih vrabaca, dok su druge dosta krupne. Sve imaju zbijeno telo i u stanju su da se probijaju kroz guste i ponekad, na izgled, neophodne lavirinte močvarske vegetacije. Najbrojnije vrste naseljavaju močvare i ritove u skrovitim područjima. Neke žive na tlu gustih, tropskih i visijskih šuma, ponekad na visini i od 3.000 metara. Ostale žive tiho kao miševi, u travnim poljima i na peskovitim površinama daleko od slatkih voda.
Crna liska - osobine i ponašanje
Crna liska (fulica atra) dužine oko 40 cm, živi u močvarama. To su izvanredno
zanimljive ptice. Boja perja joj je potpuno crna. Ima karakterističnu belu rožastu lisu
na čelu poviše kljuna. Rep joj je veoma kratak od 5 - 6 cm, prema vrhu šiljat, crne je
boje. Raspon krila joj je do 75 cm. Težina joj se kreće od 750 - 900 grama. Kljun je ravan
i dugačak oko 3 cm. Oči su crvene sa crnom zenicom. Meso joj miriše na ribu. One rone
čak brže od plovki, zadržavaju se pod vodom i po 16 sekundi, a hranu nalaze na dubini
od 75 cm. Sve crne liske imaju rascepljene režnjaste noge. U vodi plivaju na taj način
što nogama izvode pokrete kao gumena peraja ronioca. Postojeće crne liske pripadaju jednom
rodu - Fulica. Često se mogu naći znaci izumrlih crnih liski koji potvrđuju starost
ove grupe. Preko zime kreću se u ogromnim jatima, u ostalim periodima su u porodičnom
okruženju, pošto su veoma društvene ptice. Svako jato nekako uspeva da se drži
odvojeno od drugog, tako da je jezero, prekriveno liskama koje na njemu provode zimu, slično
mozaiku sastavljenom od odvojenih jata. Po prirodi su veoma radoznale ptice. Često se uzveru
iznad ševara da bi zavirile u rečnu barku. Prilikom hodanja spuštaju glavu a rep
uzdižu pravo, u paralelnoj liniji sa leđima. Stalno klimaju glavom i mašu smešno
malim repom. Liske su veoma pokretljive ptice. Uglavnom su povučene, čovek godinama može
da sluša njihov zov, a da ih retko kada ugleda. Najveći broj je aktivan noću, tada
hodaju po močvarskom gustišu, pridržavajući se o vertikalne stabiljke. Mogu
se prisiliti da lete ukoliko se poteraju iz blizine, ali se i dalje skrivaju pritajivši se, sve
dok ih čovek ne uhvati. Tokom letenja drže ispružen vrat i opružene noge. Iako
njihovo letenje izgleda slabo, a obično je i kratkotrajno, one ipak poduzimaju velike letove
prilikom seoba, leteći uglavnom noću. Ranjena zagnjuri u vodu,uhvati se za korenje ili
vodeno bilje,pa tako i ugine,ali ne izlazi na površinu.
Životni prostor
Crna liska rasprostranjena je u celoj Evropi, osim srednje i severne Skandinavije i severa Rusije. Stanarica je, kod nas se susreće tokom čitave godine, a zimi se pomera prema jugu. Pretežno živi na jezerima, u barama obraslim trskom i drugim visokim rastinjem. Živi u našim krajevima uz jezera i močvare, te starače većih površina. Crna liska živi u velikim jatima sve do početka proleća, onda formiraju parove, gde se pare i ležu. Često menja svoja staništa.
Parenje, polaganje jaja i pravljenje gnezda
Crne liske su uglavnom monogame, ali neke imaju po nekoliko bračnih drugova. Počinje se pariti početkom proleća i do leta. Neke vrste grade posebna gnezda u kojim spavaju. Na obali između trske i drugog rastinja oba bračna druga prave gnezdo od trave i raznog rastinja, gde dvaput godišnje, jednom u proleće, drugi put početkom leta, snese od 8 - 15 žuto - zelenih jaja, sa tamnim pegama, prečnika 25 x 32 milimetara a težina im se kreće od 10 - 13 grama. Oba roditelja leže na jajima od 22 - 24 dana, dele obavezu ležanja na jajima. Mladi ptići, sposobni da se staraju o sebi, napuštaju gnezdo tri do četiri dana posle izleganja, potrkuše su, roditelji ih nose na svojim leđima uz koje ostaju do dva meseca, a nakon toga se osamostaljuju. Naizmenično puštaju glas sličan zvižduku, prvi zvižduk obično pripada mužjaku.
Lov na crnu lisku
Lovna sezona na crne liske počinje od 1. septembra i traje do 28. februara. Lov na ovu vrstu pernate divljači moze se vršiti na više načina. Crna liska se gađa sitnom sačmom, prečnika dva milmetra. Zbog svog broja i navodno neukusnog mesa, crne liske uglavnom nisu omiljena meta lovaca. U mnogim područjima lovci ove ptice love iz sporta. Obično čekaju period kiša kada je ševar preplavljen, tako da ptice nemaju gde da se skriju. Prinuđene da lete nailaze na zrna čim se pojave iz ševara.
Ishrana
Neke vrste sustižu, ubijaju i jedu miševe i pacove, isto kao i ptiće i jaja iz ptičijih gnezda na tlu, sve do veličine patke, dok druge vrste love insekte, žabe, guštere i klucaju zrnevlje, pa čak i pupoljke i cveće. Postoji i opšte uverenje da one oduzimaju hranu divljim patkama i da tamane njihove mladunce. Iako povremeno napadaju druge, manje ptice, crne liske se hrane sa različitim vrstama vodenog bilja, raznim insektima, puževima, mladim ribama, ribljom mlađu i drugim sitnim beskičmenjacima.
Prirodni neprijatelji - predatori
Crna liska ima veliki broj prirodnih neprijatelja, a najčesci su: lasice, tvorovi i mnoge ptice grabljivice od kojih su najbrojnije jastrebovi. Neke vrste crne liske žive u područjima koja su donekle ili sasvim bez grabljivica, gde su, izgleda, dosta brzo izgubile moć letenja. Takođe crne liske koje žive na vodi i hodaju preko lišća lokvanja i drugog barskog bilja, izgleda da imaju manje neprijatelja, zbog toga su manje oprezne i povučene. Ostale su prepuštene na milost i nemilost pacova, mački i ostalih grabljivica koje je čovek doneo sa sobom.
Životni vek
Teško je odrediti životni vek crne liske, ali se tumači oko 7 godina.
Literatura
- Ilustrovana enciklopedija životinjskog carstva; Ptice- E. Tomas Giliart
- Enciklopedija "Život kako je nastao? Evolucijom ili stvaranjem?"- Dančić- Karadžić
Linkovi
Pripremio: Moguš Dragana, IV-2
