Pacov
Rattus
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Tip: chordata
- Razred: Mammalia
- Red: Rodentia
- Porodica: Muridae
- Natporodica: Muroidea
- Podporodica: Murinae
- Rod: Rattus
Opšti opis
Pacov Rattus je rod mišolikih
glodara veličine iznad 12cm i mase do 500 grama.
Ovaj rod sadrži pedesetak vrsta. Potiču iz Azije i nastanjuju Stari Svet.
Dve najpoznatije vrste su:
Putnički ili crni pacov Rattus rattus,
Mrki ili norveški pacov Rattus norvegicus.
Pacovi žive blizu ljudskih naselja, ili u naseljima i domovima ljudi,
usled obilja hrane.
Šteta koju ponekad čine ljudskim zalihama hrane su primarni uzrok nazivanja
pacova štetočinama i povod brojnih deratizacija.
Izazivač (crne) kuge, bakterija Yersinia pestis, živi u buvama, parazitima
crnog pacova, i pacovi su prenosioci nekoliko ljudskih parazita.
Pacovi su higijenski problem stanovništva, posebno u velikim gradovima.
I pored generalno prisutnog negativnog stava o pacovima, brojni su ljudi koji
ih uzgajaju kao kućne ljubimce.
Izgled
Dužina tela pacova je od 40,5 do 47,5 cm, uključujući i rep. Težina odrasle ženke je od 400 do 500, a mužjaka od 500 do 700 grama. Pri okotu težina je 4,5 do 5,9 grama, a nakon 100 dana iznosi 200 do 280 grama. Početak dlakavosti se uočava nakon dva do tri dana, a sekutići se pojavljuju nakon osam do deset dana, kada se uočava i izrazita sposobnost plivanja. Oči se otvaraju posle 10 do 17 dana. Telesna temperatura odraslog pacova iznosi 37,5 do 38,8 stepeni.
Razmnožavanje
Ženka je polno zrela za tri, a mužjak za četiri meseca.
Broj legla je od osam do devet godišnje, a broj mladih u leglu do 23 (u proseku 9-12).
Ženka nosi 21 dan, a vreme dojenja je 28 dana.
Ukoliko se dogodi da ženka doilja ugine, brigu o mladima preuzima njena sestra koja ih i dalje doji.
Jedan par teoretski može za godinu dana da napravi 15000 jedinki.
Zubi mu godišnje narastu do 14 cm i zbog toga ima neprestanu potrebu za glodanjem da bi ih trošio.
Za sedam dana može da prođe 80 kilometara, a iz mesta može da skoči jedan metar u vis.
Za šest sati ženka može da se pari sa 200 mužjaka.
Živi u zajednici, stvara čopore i pretežno je aktivan u toku noći. Dužina života
pacova iznosi tri, a najviše sedam godina.
Navedeni podaci ukazuju na veoma opasnu štetočinu sa kojom se nije lako izboriti.
Lov
Pacov je veoma inteligentna životinja, tako da prilikom uzimanja nepoznate hrane prvo je proba jedna jedinka, pa tek, ukoliko je hrana bezbedna, uzimaju je i ostali. Iz tog razloga pripremljeni mamci moraju da imaju odloženo dejstvo od nekoliko dana. Do uginjavanja dolazi između trećeg i šestog dana, a najkasnije do devetog dana. Mamac se postavlja na gomilice - od 150 do 250 grama, na skrovita mesta, nedostupna za sve ostale životinje. Postavljanje mamaca se ponavlja sve dotle dok ih glodari uzimaju. Kada prestanu da ih uzimaju, znači da ih više nema živih u bližoj okolini postavljenih mamaca. Više od 90% jedinki ugine u jazbinama, gde traže mesto za hlađenje stomaka. U pogledu određivanja brojnosti pacova, nepisano pravilo je: ako se vidi jedan pacov predpostavlja se da ih ima u bližem okruženju, ako se vide dva onda ih ima oko 100, ako se vide tri onda ih je oko 1000, a ako se vide četiri jedinke na jednom mestu, onda ih ima u veoma velikom broju.
Literatura
- Ženevjev Varno, Upoznajmo životinje
- Prosveta - Beograd, Mala enciklopedija životinjskog carstva
Linkovi
- http://www.poljoprivreda.info
- http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/
- http://www.issg.org
- Slika pacova 01
- Slika pacova 02
Pripremio: Dejan Horvat, IV-1
