Bizamski pacov je član velike porodice glodara, rođak miševa i pacova, ali i dabrova. Može narasti do 30 cm dužine, a rep i do 25 cm. Krzno je gusto i mekano, po leđima smeđe - tamno, sa strane crvenkasto, a po stomaku sivo-smeđe. Krzno 'bizam' je gusto, mekano, glatko i sjajno. Ima kratku njušku, kratke ušne školjke, koje može da zatvori, između prstiju zadnjih nogu ima plovne kožice i rep pokriven ljuskama. Kud god da krene, mora da roni i pliva. Ne prespava zimu i ne gomila hranu, pa zato stalno mora da se kreće i traži je. Širi se veoma brzo, putujući kao dobar plivač vodenim tokovima. Boja krzna menja se prema okolini i tamnija je kod onih koji žive u severnijim predelima. Parenje počinje u martu. Ženka nosi 27 dana, a okoti 7-8 mladih. Koti se 3-4 puta godišnje.
Hrani se biljnom i životinjskom hranom. Jede sve delove biljaka, a uz to žablju ikru, žabe, jaja ptica, insekte i dr.
Živi u Severnoj Americi. Vrlo je mnogo ima na Aljasci i u Kanadi. 1906. godine preneta je u Evropu, i to prvo u Češku. Odatle se raselila u mnoge zemlje, pa i u naše severne krajeve.
Živi u velikim zajednicama. Nastanjuje se pored voda, gde od barskih biljaka i blata izgrađuje stanove. U stan ulazi hodnikom, čiji je otvor pod vodom. Iskopa i u samoj obali stan, čiji se ulaz takođe nalazi pod vodom.
Ljudi koji održavaju nasipe ne vole bizamskog pacova. Kopajući po nekoliko metara dugačke hodnike, bizamski pacovi oštećuju nasipe. Međutim, zaštitnici prirode kažu da su štete neznatne. Tamani i ribu. Za bizamskog pacova može se reći da mu slava pripada tek posle smrti. Njegovo kvalitetno krzno odavno je na ceni u Severnoj Americi. Lovi se na razne načine, a neki lovci tokom godine kraj ribnjaka i kanala odstrele, uhvate u zamke ili na drugi način ubiju i po nekoliko stotina ovih životinjica. Neprijatan posao pripremanja kožica i te kako se isplati.
LITERATURA:
LINKOVI:
SLIKE:Pripremio: Matin Marko IV-1