Kuna zlatica
Mustelidae L.
Taksonomija:
- RAZDEO Sisari (Mammalia)
- RED Zveri (Carnivora)
- PORODICA Kune (Mustelidae L.)
Uvod:
Za celu porodicu su karakteristična vitka tela, kratke noge i spljošteni
oblik glave. Na prstima imaju vrlo oštre kandže. Očnjaci su vrlo snažni.
Pri korenu repa imaju smrdljive žlezde kojima označavaju svoju teritoriju .
Zbog krvoločnosti i proždrljivosti čine znatne štete, ali isto i
znatne koristi uništavanjem štetnih sitnih glodavaca. U blizini analnog
otvora nalaze se žlijezde, koje izlučuju tvar neugodna mirisa. Tim mirisom
označuju kune granice područja svojeg stalnog boravišta.Dlaka im je vrlo fina,
pa se u toj porodici nalazi nekoliko hrvatskih najvrjednijih krzna.
Kune (Mustelidae) su porodica psolikih zveri.
To je porodica u koju pripada vrlo veliki broj vrsta. Razvili su se pre oko 40 miliona godina
(oligocen) uporedo s razvojem glodara.
U ovu porodicu pripadaju, na primer, kuna zlatica, lasica,
tvor, hermelin, jazavac i vidra. Ali kada se govori o kunama, najčešće
se misli na kunu belicu ili, eventualno, na kunu zlaticu.
Fizički izgled:
Kuna zlatica je dugačka oko 80cm, od čega na rep otpada oko 30cm, a visoka oko 20cm. Dostiže težinu od 1,5 kg.U gornjem delu i po nogama je tamno-mrke boje. Po stomaku je svetla. Pod vratom i prema prednjim nogama je zlatno-žuta, po čemu je i dobila ime. Rep joj je tamne boje, a na grudima ima belu nesimetričnu mrlju. Noge su joj jake i snažne, s jakim noktima. Tabani i jagodice prstiju su obrasli dlakom. Veličinom su male (Mala Lasica je najmanji mesožder) do srednje velike životinje (Gorska Kuna, Divovska i Morska Vidra). Osim Gorske Kune i jazavaca, koji su snažne i zbijene životinje, kune su male životinje dugog i vitkog tela s kratkim nogama. Uglavnom imaju dugačke repove i male, zaobljene uši. Svima su izrazito dobro razvijene analne žlezde, koje u nekih vrsta služe i u svrhu zaštite (smrdljivci). Na svim šapama imaju po pet prstiju (mogu biti i prstaši ili hodaju punim stopalom). Obižno imaju male kandže. Telo im je prekriveno vrlo kvalitetnim krznom, po kojemu su posebno poznati Hermelin, Samur, kune Zlatica i Bjelica kao i Morska Vidra.
Rasprostranjenost:
U šumama Evrope i Azije, sve do zapadnih delova Sibira na istoku, na Kavkazu i mnogim mediteranskim ostrvima,
živi kuna zlatica. Najviše voli stoletne šume u kojima je guste krošnje skrivaju od grabljivaca,
ali se na ostrvima, na kojima opasnih životinja nema, nastanila i u travnatim područjima.
Preko leta ova grabljivica najčešće živi u šupljinama oborenih stabala, pored reka
i u brdima gde nastanjuje šuplje bukve, a obižno ima po nekoliko staništa u kojima provodi trenutke
odmora. Često se sklanja i u napuštene domove veverica, u ptičija gnezda ili u šupljine među
stenama. Kad stignu hladniji dani, kuna zlatica se seli u tople podzemne jazbine.
Fascinira njena prilagodljivost životu na drvetu. U šupljini drveta i donosi mlade na svet.
Ishrana:
Kuna zlatica je svaštojed. Ipak više voli da jede meso, uglavnom sitnije sisare. Jelovnik se menja zavisno od sezone i raspoložive hrane. Tokom dana kuna se uglavnom odmara, a u potragu za hranom kreće u sumrak. Hrani se zečevima, kunićima, miševima, vevericama, insektima, pticama do veličine guske i njihovim jajima, žabama, puževima. Uzima i hranu biljnog porekla: maline, kupine, borovnice, jagode, bobicama I bukvicama itd. U jesen pravi masne naslage za zimu jedući gljive i jaja, uživa u obilju voća i bobica, a višak hrane skladišti za ledene dane. Zimi, kad ogladni, upašće i u kokošinjac, a pošto može da se provuče i kroz rupu prečnika svega pet centimetara, teško ju je sprečiti u tome.
Razmnožavanje:
Ove životinje su samotnjaci. Jedino u vreme parenja provode kratko vreme sa pripadnicima suprotnog pola. U vreme parenja glasa se kao mačka, inače ciči, frkće, reži. Pare se u julu i avgustu ali se zametak ne razvija sve do januara ili februara ( Embriotenija ). Ženke koje nisu tokom leta oplođene pare se upravo u to vreme, ali se kod njih zametak počinje odmah razvijati, tako da i jedne i druge donose mlade u martu ili aprilu. Ženka donosi 3-4 mladih koji su obrasli kratkim gustim krznom i potpuno bespomoćni: slepi, gluvi i bez zuba. Majka ih doji oko 6 nedelja, sve dok ne progledaju i ojačaju. Mladi prvi put napuštaju gnezdo u osmoj nedelji života. Kada odrasli počnu novu sezonu parenja, većina mladih kuna napušta teritoriju na kojoj su rođene i kreće u potragu za sopstvenim domom. Samo neke će ostati da prezime u blizini majčine jazbine. Već sledećeg leta biće sposobne za parenje, ali se ono najčešće odlaže sve do druge ili treće godine života. Kuna zlatica je dnevna odnosno jutarnja životinja.
Literatura
- Enciklopedija Brem
Linkovi
Pripremila: Jelena Princip IV-5
