Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Divlja mačka
Felis silvestris

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Razred: Mammalia
Red: Carnivora
Porodica: Felidae
Rod: Felis
Vrsta: F. silvestris

Opšti opis

Visina (do ramena): 35 cm Visina (ukupna): 45-75 cm Dužina repa: 30 cm Težina: 3-8 kg

Divlja mačka (Felis silvestris) je dlakava divljač. Po svom opštem izgledu, divlja mačka je slična pitomoj mački. Telo divlje mačke (Felis silvestris) je dugo i do 90 cm, rep i do 45 cm, a visinu dostižu do 45 cm. Može dostići težinu i do 10 kg. Dlaka im je gusta, sive boje sa karakterističnim crnim poprečnim prugama i uzdužnom tamnom prugom po leđima. Grudi i trbuh su svetliji i jednolično obojeni. Rep je valjkasto odlakan, sa 8 crnih prstenova i crnim završetkom. Vilica joj je sastavljena od 28 zuba. U obe vilice ima po 6 sekutića, 2 jaka oštra očnjaka i po 6 snažnih kutnjaka. Osnova dužine lobanje mužjaka varira od 85 - 110 mm; dok kod ženke se kreće od 75 - 100 mm. Divlja mačka (Felis silvestris) je vrlo osetljiva i plašljiva divljač. Ona ima odlično razvijen sluh, vid i dodir, a slabije razvijen njuh. Mačke su snažne i veoma spretne životinje. Za ovu porodicu su karakteristične kandže na prstima koje odlično koriste pri hvatanju plena i kretanju. Zadnje noge su joj duže od prednjih, što govori da je reč o profesionalnom skakaču. Hodaju oprezno i gotovo nečujno, a skaču u dužinu i do 15 puta od dužine svog tela. Od pitomih mačaka je razlikujemo uvek po crnim usnicama i tabanima i vrlo dlakavom unutrašnjosti ušiju. One obično imaju debelo i tamno krzno. Glava divljih mačaka (Felis silvestris) je šira od glave domaćih mačaka. Varijacije boja i šara njihovog krzna zavisna je od toga koju regiju nastanjuju. Crni primerci ove vrste jesu rezultat upravo njihovog mešanja sa domaćom mačkom i one se smatraju hibridnim vrstama.

Stanište

Divlje mačke (Felis silvestris) imaju tendenciju na osamljen, noćni život. U lov obično idu noću, ali znaju loviti i u sumrak i u zoru. Nemaju stalno boravište, ali ih obično nalazimo u šumama sa proplancima i u gusto šumovitim predelima, mada su dovoljno prilagodljive da opstanu u močvarnim područjima za razliku od većine drugih felines. Fosilni ostaci od pre 250 hiljada godina (pleistocen), pokazuju da su se ove mačke, nakon nestajanja leda, adaptirale na život u gustim šumama.

Evropska divlja mačka (Felis silvestris) živi i kod nas u Vojvodini, blizu 1000 jedinki, u priobalnim šumama velikih reka, Fruškoj gori, Vršačkim planinama i Deliblatskoj peščari. Više od polovine populacije nalazi se u Sremu.

Ishrana

Divlja mačka (Felis silvestris) u načinu ishrane se prilagodila uslovima svoga staništa i hranu traži loveći pojedinačno, tokom noći. Ona je isključivi mesožder. Hrani se mesom raznih manjih životinja i ptica, te jajima. Hrane se malim glodarima kao što su miševi, voluharice, poljski miševi, ali i kunićima i zečevima, pa čak i pticama i omanjim srnama. Mogu pojesti i ptice, insekte i male vodozemce.

Parenje i razmnožavanje

Parenje divlje mačke (Felis silvestris) otpočinje u februaru, a završava u martu. Tokom perioda parenja mužjaci se okupljaju oko ženki i bore se za njih. Oglašavaju se: frktanjem, kratkim, isprekidanim režanjem. Posle toga mužjak traži drugu ženku, što znači da jedan mužjak može da oplodi nekoliko ženki. Skotnost ženke traje oko 56-63 dana. Od maja do juna ženka okoti jedno leglo godišnje, od 2 - 4 mladi. Mladi se okote slepi i progledaju nakon 15 - 17 dana. Majku sišu do 50 dana, dok im ne izrastu i ojačaju zubi jer im majka daje uhvaćeni plen. Počinju da love sa 12 nedelja. Brigu o mladima vodi isključivo ženka, a mužjak samo pripomaže. Nakon 4 - 5 meseci života mladi se osamostaljuju, a polnu zrelost dobijaju sa navršenih 9 meseci.

Životni vek

Divlje mačke (Felis silvestris) mogu da dožive čak 15 godina, a obično žive 10-12 godina.

Lov

Lovna sezona na divlju mačku počinje 1. oktobra i traje do 5. februara. Za lov na divlju mačku (Felis silvestris) je najbolje koristiti lovačko oružje, sačmaricu, municiju od 4,0 - 4,5 mm. Lovački trofej divlje mačke (Felis silvestris) je lobanja i preparirano krzno.

Značaj

Blagotvoran uticaj na uklanjanje glodara koji su šteta stablima drveća.

Opasnost

Najveća opasnost divljima mačkama (Felis silvestris) je mešanje sa domaćim mačkama, gubitak staništa, kao i mogućnost da budu ulovljene kako bi se ljudi snabdeli njihovim dragocenim krznom.

Zaštita

Zaštićena je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - BERNSKOM KONVENCIJOM i Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti.

Zanimljivost

Zbog različitih sastava nekih kostiju u ždrelu, divlje mačke uopšte ne mogu da predu. One mogu pozdraviti zvukom koji je nalik gunđanju i koji se proizvodi jednosmernim izdisanjem vazduha. One ne mogu proizvesti dvosmerni izdisaj predenja – zvuk koji je neprestan i koji se izvodi ravnomernim udisanjem i izdisanjem vazduha. Izdisajno-udisajni ritam mačjeg predenja, mačka može proizvoditi i potpuno zatvorenim ustima i to može neprekidno trajati satima, ako su za to povoljne okolnosti. U tom su pogledu male mačke naprednije pred svojim divovskim rođacima, ali velike mačke to nadoknađuju jednom sposobnošću koju male mačke ne poseduju: mogu rikati!!!

Literatura

Snežana Pejaković, Slobodanka Imperl - 1000 zašto 1000 zato
Ivan Skunca - Mala enciklopedija životinjskog carstva

Linkovi

Pripremila: Katarina Stojkov, IV-3

Divlja mačka Felis silvestris