Srna
Capreolus
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Tip: Chordata
- Razred: Mammalia
- Red: Artiodactyla
- Porodica: Cervidae
- Rod: Capreolus
- Vrsta: Capreolus
Opšti opis
Srna naraste u dužinu do 1,3 metra a visinu od 75 santimetara. Kusasti repić dugačak joj je jedva dva santimetra.
Prosečno je teška 20 do 25 kilograma a retko čak i 30 kilograma. U poređenju sa jelenom, srna je građena
zbijeno, noge su joj visoke i vitke, papci maleni i šiljasti, oči krupne, na gornjem očnom kapku ima duge trepavice,
suzne kesice vrlo su joj malene, ponekad jedva naznačene. Rogovi kod srndaća odlikuju se po širokim ružama i
srazmerno kratkim rogovima, ukrašenim ispupčenim ikrama. Obično iz glavnog roga izlaze samo dva paroška, ali time
nije završen razvoj koji mogu postići rogovi srndaća. Kod njih su vrlo česte razne degeneracije. Srndaći
imaju rogove najrazličitijeg oblika: neki imaju ceo niz šiljaka, drugi su rašireni u obliku lopatice i okruženi
bočnim izdancima. Ima srndaća sa tri roga i tri ruže, ili takvih sa jednom jedinom ružom i jednim sasvim glatkim,
jednostavnim rogom. I vrlo stare srne dobijaju kratko izbočenje na čelu i razvijaju slabe rogove. Gusto krzno srne menja se
već prema godišnjem dobu. Letnja dlaka je kratka, kruta, tvrda i okrugla, a zimska dugačka, talasasta, meka i krhka.
Osim toga, ima potpuno drugačiju boju od letnje. Gornji i spoljašnji delovi tela preko leta su tamni rđastocrveni, preko
zime smeđastosivi, a donji deo tela i unutrašnja strana nogu uvek su svetlije boje. Rep i stražnji deo bedara ima svetlu,
jasno omeđenu boju, leti žućkastu, a zimi belu. Lanad imaju na crvenkastoj osnovnoj podlozi male okrugle bele ili
zućkaste mrlje, poređane u nizove.
Rasprostanjenost
Srna je rasprostranjena, izuzevši severne zemlje, po čitavoj Evropi i najvećem delu Azije. Opšte uzevši možemo reći da se u krugu svog prostora rasprostranjenosti nalazi u svim većim šumama, bez obzira da li one leže na planinama ili u ravnicama. Ipak izgleda da srna najviše voli listopadne šume, dok sa druge strane daje prednost suvim predelima. Jako voli šume sa mnogo prizemnog grmlja, mlade branjevine, čestare i šumarke koji pružaju tamu i hladovinu. Preko zime se sa bregova spuštaju u doline, a preko leta se penje na više položaje. Kod nas najradije živi na obodu šuma i u šumarcima, pogotovo u onima koji nisu tesno povezani sa zatvorenim šumama. Često je nalazimo usred polja, pa u rano leto zna potpuno da se povuče u polja i danju leži u visokom žitu. Stalna divljač u najstrožijem smislu reči srna je samo tamo gde oseća da je potpuno sigurna. Ali i na ovim mestima preduzima daleka skitanja bilo da potraži naročitu hranu, bilo da potraži nove svoje saplemenike. Više od jelena, a mnogo više od jelena lopatara srna voli slobodu u svakom pogledu, naročito da menja stanište, pašu pa čak i društvo.
Osobine i ponašanje
Sve kretnje kod srne su brze i ljupke. Pliva vrlo dobro i spretno se penje. Čuje, miriše i vidi odlično, lukava je, oprezna i vrlo plašljiva. Srne nikad ne žive u tako velikim čoporima kao jeleni. Najvećim delom godine žive odvojeno u porodicama, jedan srndać sa jednom srnom, ređe sa dve do tri srne i njihovom lanadi. U krajevima gde ima malo srndaća možemo naići na čopore od 12 do 15 grla. Srndać se verovatno samo onda odeljuje od svoje porodice ako mlađi srndaći stupe na njegovo mesto, pa mu izgleda zgodno da se pun srdžbe povuče u samoću. To se često događa u rano leto, ali nikada ne potraje duže od doba parenja. Onda srndać počinje nemirno da se skita po okolini i traži mlade srne. Posle parenja većinom ostaje kod srne, ali kad njena skotnost napreduje, traži koju drugu pa ta druga ostaje do idućeg proleća njegova najmilija pratilica. Preko zime ponekad se okupi po nekoliko porodica pa duže vremena ostaju zajedno. Lanad ostaje do narednog parenja uz majku, ona ih u to vreme otera, pa se mladi ponekad skupljaju u zasebne čopore. Preko dana srneća divljač se zadržava u mirnim područjima gde nalaze zaklon, a pred veče, u zaštićenim šumama, već kasno popodne izlazi na mlade šumske livade ili na polja da pase. U zoru se vraća u čestaru ili u visoko žito. Ako srne idu preko prolaza polagano, srndać stupa obično na čelu, dok pri bežanju redovno srna preuzima vođstvo. Za vreme parenja, kao i ostala jelenska divljač, menja srna potpuno svoj uobičajeni način života.
Ishrana
Srna se hrani istom hranom kao i jelen, samo što je ona veći sladokusac pa bira nežnije biljke. Lišće i mladi izdanci različitog lisnatog drveća, pupoljci četinara, zeleno žito i lisnate biljke sačinjavaju glavni deo hrane. U srednjoj Evropi hrani se srna listovima i mladim izdancima hrasta, topole, breze, bresta i crnogorice, naročito smrče, zatim mladom repicom, pšenicom, raži, ječmom, zobi, graškom,zeljem i detelinom, raznim travama, ali isto tako i žirom i drugim plodovima drveća. Vrlo rado liže so, a čista voda joj je neophodno potrebna.
Razmonožavanje
Razmnožavanje srne ukratko je sledeće. Pošto stariji srndaći u oktobru ili novembru odbace rogove i pošto
su rogovi ponovo izrasli i učvrstili se a srndać sa njih ogulio liku, što se obično događa krajem marta,
a najkasnije u aprilu, srndać više nije tako bezazlen kao za vreme kad nije imao oružja, ali jos nije uzbuđen,
nego se prema srni ponaša kao poprilično podnošljiv pratilac, pa nekad zna čak prema svojim potomcima ili potomcima
drugih srndaća da postupi kao brižni otac. Početkom juna završava se onaj lepi odnos pa dolaze do izraza nemir
i borbenost. Snažni srndać odvaja se od svojih dosadašnjih pratilaca, a naročito od porodice, pa odluta daleko,
izazivački se suprotstavlja drugim srndaćima i često pušta mukle i kratke glasove i počinje da goni mlade
srne koje su većim delom zaljubljene, ali još uvek se uzdržavaju. Iz dana u dan postaje sve uzbuđeniji pa se
ponekad gotovo bezumnim besom bori sa svojim suparnicima, upušta se u borbu i sa drugim životinjama, nekad čak i sa
čovekom, zlostavlja pa čak i ubija lanad ako mu se čini da mu njihova prisutnost smeta. I prema srnama koje ne
žele odmah da se podvrgnu njegovim željama postupa neljubazno i bezobzirno. Oplođeno jaje prolazi za kratko vreme kroz
jajovod i stiže u svom prvobitnom obliku u matericu. U njoj ostaje, a da se uopste ne izmeni, otprilike četiri meseca, sve
do sredine decembra, u navedenom potpuno nerazvijenom stanju, a onda počinje neobičnom brzinom da se razvija na redovan
način sve dok zametak u maju ili u junu ne bude potpuno dozreo. Tako je srna otprilike četrdeset nedelja skotna, a razvoj
njenog ploda razlikuje se, koliko je poznato, od razvoja ploda ostale jelenske divljači, po tome što embrion neobično
dugo vremena ostaje u neizmenjenom stanju. Otprilike četiri ili pet dana pre koćenja odabira srna u nekom usamljenom
i skrivenom delu šume mirno mesto pa tamo okoti svoju lanad. Mlađe srne okote većinom samo jedno lane, starije dva,
a ponekad čak i tri. Srna vrlo pažljivo sakriva mladunčad od svakog neprijatelja koji bi mogao da se približi,
a ako izdaleka nasluti neku opasnost, opominje lanad lupivši nogom o zemlju ili puštajući tihe glasove. Već u
najnežnijoj mladosti lanad se čim čuje ove znakove odmah priljubi uz zemlju i ostaje nepomična. Kad malo poraste,
beži sa majkom. Za vreme prvih dana života lanadi, dok su mladi jos jako nespretni, srna pribegava veštini pretvaranja
i pokušava na sebe da svrati pažnju neprijatelja. Ako joj je ugrabljeno mlado, a da to ona nije mogla da spreči,
srna dugo prati otmičara pa i čoveka te ispoljava svoju zabrinutost neprestanim i bojažljivim trčkaranjem
vamo-tamo i dozivanjem. Otprilike osam dana posle koćenja vodi srna lanad na pašu. Mlade srne za deset do dvanaest dana
dovoljno su snažne da potrče za njom. Zatim se sa njima vraća na staro stanište kao da želi ocu da
pokaže njegovu decu. Lanad sisa do avgusta, ali već u drugom mesecu života počinje da pase zelenilo i travu.
Majka uči mladunce kako da odaberu pravu hranu. U starosti od četrnaest meseci srne su sposobne za razmnožavanje i
stvaraju porodicu za sebe.
Lov
Srne love isto kao i svaku drugu visoku divljač. Vešti lovci znaju srndaća za vreme parenja da primame oponašajući ljubavni poziv srne, a zatim ga ubijaju. Osim čoveka srne progone ris i vuk, divlja mačka i lisica. Ris i vuk progone velike i male bez razlike, a divlja mačka i lisica uglavnom lanad koja ponekad padaju kao žrtva i lasice.
Briga o srnama
U zverinjacima ili u zoološkim vrtovima, ili uopšte u nekim uskim kavezima srne se teže održavaju nego druge životinje iz porodice jelena, jer ne podnose nikakvo skučenje prostora. Srna je uopšte veliki izbirač, biće koje teško može da se zadovolji, neotporna je i osetljiva pa se u zarobljeništvu nikada redovno ne pari i često zna da ugine zbog najneznatnijeg uzroka. Ako je odgojena od rane mladosti lako i dobro se pripitomi, sprijatelji se sa ljudima i životinjama, ponaša se kao prava domaća životinja i pruža čoveku mnogo radosti. Pa ipak, trajnu radost pruža samo srna, jer srndać u toku vremena ispoljava svoju pravu ćud, postaje drzak, nasrtljiv i bezočan, dok srna redovno ostaje blaga. Starije srndaće ne smemo ni u kom slučaju davati deci kao drugove u igri. Oni se ne plaše ni odraslih ljudi, a pogotovo se ne plaše žena i dece, pa i usled neznatnog povoda počinju da prete, saginju glavu sa rogovima i napadaju onoga koji ih je uvredio, ili ih uopšte nije uvredio. Znaju tako snažno da se služe rogovima da se čak i jaki muškarci jedva mogu da odbrane, a žene i decu ozbiljno ugrožavaju, mogu teško da ih ozlede pa čak i da ih ubiju.
Literatura
- Ilustrovana enciklopedija životinjskog carstva; Sisari- Ivan T. Sanderson
- Alfred Edmund- Brem
Linkovi
Pripremio: Radoja Branka, IV-2
