Kuna
Martes
Taksonomija:
- Carstvo (Regnum): Animalia
- Tip (Phylum): Chordata
- Klasa (Classis): Mammalia
- Red (Ordo): Carnivora
- Porodica (Famillia): Mustelidae
- Rod (Genus): Martes
- Vrsta (Species): M. Martes
Taksonomija:
Naučna taksonomija: Kune pripadaju familiji Mustelidae, koja takođe čine lasice, tvorovii jazavci. Američka kuna se naziva Martes americana, kuna zlatica Martes martes, kuna zlatica Martes fiona, samur Martes zibellina itd.
Opšti opis:
Kune, sisari mesojedi, rasprostranjeni širom severne hemisfere i cenjene zbog svg gustog krzna. Kune su duge i graciozne životinje, kratkih nogu i prtiju naoružanih oštrim kandžama. Kune žive u šupljinama u drveću, kada nisu u potrazi za glodarima, pticama i ptičijim jajima kojima se ona hrani. Veličine je domaće mačke. Telo može da joj naraste do 53cm dužine, a njen čupavi rep može biti i 25cm dužine. Mužjaci su nešto veći od ženki. Prosečna kuna teži oko 1.5kg. Krzno im je uglavnom svetlo do tamno braon, a u zimskim mesecima je duže i mekanije. Ispod vrata krzno im je krem do žute boje i podseća na portiklu.
Stanište:
Staništa kuna su uglavnom dobro pošumljene oblasti. Kune belice uglavnom same prave svoje šupljine u drveću ili na livadama prekrivenim šipragom. Kune su jedine životinj u grupi Mistelidae koje mogu da uvuku svoje kandže. To im omogućava da se penju po drveću, trče po granama, pored toga su relativno brze i na zemlji. često su aktivne preko noći i predveče. Imaju male, veoma osetljive uši i oštre zube za jelo sitnih sisara, ptica, insekata, žaba i strvina. Takođe su poznate po jelu raznih bobica, ptičjih jaja, mesa i meda.
Ponašanje i razmnožavanje:
Kuna belica može da živi oko 18 godina u zatvoreništvu, ali kada se nalazi u divljini uglavnom živi d 8 do 10 godina. Sa dve d tri godine su već dovoljno zreli za parenje. Mladunčad se uglavnom rađa u martu, aprilu posle mesec dana razvijanja embriona u utrobi. Po rođenju imaju oko 30 grama. Mladi su spremni da napuste jazbinu negde u junu i potpuno su nezavisni šest meseci po rođenju.
Ishrana:
Ishrana kuna se sastoji uglavnom od sitnih glodara. Analize ostatka plena pokazala su da kune pretežno lve male sisare i ptice. Pored toga jedu i bube, od marta do septembra. Lov ptica je najčešći tokom zimskog perioda, voće (uglavnom bobičasto) su zastupljeni tokom jeseni a bršljenove bobice tokom kasne zime.
Neprijatelji:
Iako su ponekad lovljeni od strane surih orlova Aquila chrysaetos i još ređe od lisica, ljudi su najveća pretnja po kune belice. One su cenjene zbog svog skupocenog krzna, i gubitak staništa, uznemiravanje od strane ljudi, trovanje, lovljenje i slično utiču na smanjenje broja ove vrste.
Zaštita:
Zakon o lovstvu uređuje zaštitu, gajenje, lov i korišcenje divljači kao prirodnog bogatstva. Prema ovom zakonu, zabranjeno je proganjanje, zlostavljanje ili namerno uznemiravanje divljači, odnosno uništavanje ili ugrožavanje opstanka bilo koje vrste divljači u prirodi. Kuna spada u vrste životinja koje su stavljene pod zaštitu kao prirodne retkosti. Takođe je stavljena pod trajnu zaštitu od lova.
Literatura:
- www.vojvodinacafe.com;
- en.wikipedia.org;
- www.bioport.hu;
- enciklopedija, "Život životinja", Alfred Brem
Pripremila: Gordana Milenkovski;, IV-3
