Naučna taksonomija: Kune pripadaju familiji Mustelidae, koja takođe čine lasice, tvorovii jazavci. Američka kuna se naziva Martes americana, kuna zlatica Martes martes, kuna zlatica Martes fiona, samur Martes zibellina itd.
Kune, sisari mesojedi, rasprostranjeni širom severne hemisfere i cenjene zbog svg gustog krzna. Kune su duge i graciozne životinje, kratkih nogu i prtiju naoružanih oštrim kandžama. Kune žive u šupljinama u drveću, kada nisu u potrazi za glodarima, pticama i ptičijim jajima kojima se ona hrani. Veličine je domaće mačke. Telo može da joj naraste do 53cm dužine, a njen čupavi rep može biti i 25cm dužine. Mužjaci su nešto veći od ženki. Prosečna kuna teži oko 1.5kg. Krzno im je uglavnom svetlo do tamno braon, a u zimskim mesecima je duže i mekanije. Ispod vrata krzno im je krem do žute boje i podseća na portiklu.
Staništa kuna su uglavnom dobro pošumljene oblasti. Kune belice uglavnom same prave svoje šupljine u drveću ili na livadama prekrivenim šipragom. Kune su jedine životinj u grupi Mistelidae koje mogu da uvuku svoje kandže. To im omogućava da se penju po drveću, trče po granama, pored toga su relativno brze i na zemlji. često su aktivne preko noći i predveče. Imaju male, veoma osetljive uši i oštre zube za jelo sitnih sisara, ptica, insekata, žaba i strvina. Takođe su poznate po jelu raznih bobica, ptičjih jaja, mesa i meda.
Kuna belica može da živi oko 18 godina u zatvoreništvu, ali kada se nalazi u divljini uglavnom živi d 8 do 10 godina. Sa dve d tri godine su već dovoljno zreli za parenje. Mladunčad se uglavnom rađa u martu, aprilu posle mesec dana razvijanja embriona u utrobi. Po rođenju imaju oko 30 grama. Mladi su spremni da napuste jazbinu negde u junu i potpuno su nezavisni šest meseci po rođenju.
Ishrana kuna se sastoji uglavnom od sitnih glodara. Analize ostatka plena pokazala su da kune pretežno lve male sisare i ptice. Pored toga jedu i bube, od marta do septembra. Lov ptica je najčešći tokom zimskog perioda, voće (uglavnom bobičasto) su zastupljeni tokom jeseni a bršljenove bobice tokom kasne zime.
Iako su ponekad lovljeni od strane surih orlova Aquila chrysaetos i još ređe od lisica, ljudi su najveća pretnja po kune belice. One su cenjene zbog svog skupocenog krzna, i gubitak staništa, uznemiravanje od strane ljudi, trovanje, lovljenje i slično utiču na smanjenje broja ove vrste.
Zakon o lovstvu uređuje zaštitu, gajenje, lov i korišcenje divljači kao prirodnog bogatstva. Prema ovom zakonu, zabranjeno je proganjanje, zlostavljanje ili namerno uznemiravanje divljači, odnosno uništavanje ili ugrožavanje opstanka bilo koje vrste divljači u prirodi. Kuna spada u vrste životinja koje su stavljene pod zaštitu kao prirodne retkosti. Takođe je stavljena pod trajnu zaštitu od lova.
Pripremila: Gordana Milenkovski;, IV-3