Krtica
Talpa europaea
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Razred: Chordata
- Red: Insectivora
- Porodica: Talpidae
- Rod: Talpa
- Vrsta: Europaea
Opšti opis
Krtica je sisar iz reda bubojeda. Ova vrlo živahna životinjica aktivna je i
danju i noću. Veoma se okretno i brzo kreće čak i po površini. Kada se nađe u vodi veoma dobro pliva. Krtica se oglašava
pištanjem i tihim cvrkutanjem, a u opasnosti i glasnim "zapomaganjem". Hrani se isključivo životinjskom hranom - kišnim glistama,
insektima i naročito njihovim larvama, te ostalim beskičmenjacima. Dnevno pojede količinu hrane veću od sopstvene težine. Zbog ovako
intenzivnog metabolizma ne može duže od 6 sati ostati bez hrane - malaksa i ugine od gladi. Krtice se pogrešno smatraju
štetočinama: ne jedu korene biljaka, već insekte i nametnike, a kopanjem mešaju humus. Jedini su problem nakupine zemlje kada izađu
na površinu.
Građa tela
Krtice su male životinje: dužina tela im je između 6 i 22 cm a težina između 9 i 170 grama. Dužina repa varira od vrste do vrste: u većini je kratak, prekriven retkim dlakama koje služe za opipavanje i omogućuju orjentaciju prema natrag. No kod ruskog Desmana je rep skoro jedanko dug kao i telo, te čak i omogućuje kretanje u vodi. Tela krtica su cilindrična, sa kratkim vratom koji spaja zaoštrenu glavu. Krzno im je nežno i mekano. Mogu se stoga kretati u tunelima i napred i nazad. Desmani imaju i krzno koje odbija vodu. Sve vrste imaju žlezde. Ima valjkasto telo i izduženu njušku. Vilica, sa 44 šiljata zuba, prilagođena je ishrani insektima. Nema ušne školjke, mada sasvim dobro čuje, a oči su joj veoma sitne i skrivene u krznu. Rep je kratak, a udovi snažni, naročito bočno postavljene prednje noge sa širokim šapama, snabdevene dugim pljosnatim noktima, koje služe za kopanje i guranje zemlje. Gusto svilenkasto krzno je veoma tamno, gotovo crno, na trbušnoj strani nešto svetlije. Udovi krtica su kratki i završavaju sa po pet prsta sa kandžama ili noktima. Većinom se koriste za kopanje zemlje. Kolenicai kopča udova su spojeni u unutrašnoj polovini. Ruke leže daleko ispred prsnog koša, blizu glave. Zglobovi su spojeni sa ramenima te služe samo za pozicioniranje ruke. Ove životinje imaju za sisavce jedinstveno gibku poveznicu između ključne kosti i ruke. Kopanje se odvija uz pomoć okretanja gornje ruke koja ima dobro razvijene mišiće. Udovi Desmana su pak prekriveni kožom za plivanje i dlakama nalik četki koji su prilagođeni vodenom životu te se ne koriste često za kopanje, makar mogu napraviti svoje vlastito stanište.
Stanište
Krtica naseljava gotovo čitavu Evropu. Prisutna je na veoma širokom spektru staništa od livada i pašnjaka do šumskih i obrađivanih zemljišta. Naseljava naročito područja sa rastresitim tlom. Česta je na nasipima, u parkovima, voćnjacima i podjednako se sreće u gradskim i seoskim naseljima. Na području Evroazije i Amerike se nalazi 35 vrsta. Krtica živi pod zemljom u hodnicima, prečnika 3,5-5 cm, koje kopa, u stalnoj potrazi za hranom, na 2-20 cm ispod površine zemljišta. Povremeno iskopanu zemlju izbacuje na površinu, stvarajući humke prečnika 20-40 cm - krtičnjake, po kojima je prepoznatljivo njeno prisustvo. U sistemu podzemnih hodnika je komora sa gnezdom načinjenim od lišća, trave, mahovine i korenja (koje se obično nalazi na 50 cm ispod površine, ispod velike humke). Svojom kopačkom aktivnošću (prosečni dnevni učinak je 5 kg izbačene zemlje, što godišnje iznosi blizu 2 tone) krtica igra značajnu ulogu u aeraciji i premeštanju slojeva zemljišta na različitim tipovima staništa.
Razmnožavanje
Krtica živi samostalno, srećući se "miroljubivo" sa jedinkama svoje vrste suprotnog pola, samo u vreme parenja. Vreme parenja je, zavisno od geografske širine i nadmorske visine, od marta do maja. Kod nas se koti uglavnom samo jednom godišnje, donoseći na svet obično 2-4 mladunca. Životni vek krtice je 8-10 godina.
Prirodni neprijatelji
Prirodnih neprijatelja nema mnogo. S obzirom da, kao i ostali bubojedi, poseduje mošusne žlezde neprijatnog mirisa sisari mesojedi je ne jedu, a samo povremeno je (pošto se retko sreće na površini) plen ptica grabljivica. Glavni neprijatelj je čovek, koji je neposredno uništava kako iz pogrešnog uverenja da se hrani povrćem u baštama, tako i radi humki koje "narušavaju" izgled travnjaka. Još više čovek posredno ugrožava opstanak ove vrste, promenom strukture staništa, upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i degradacijom podloge i prizemnog sprata u šumama. Kao životinje izuzetno visokog metabolizma krtice gotovo trenutno reaguju na izmenu sastava pedofaune (faune tla) kojom se hrane.
Ugroženost
Krtica se, kao i svi predstavnici bubojeda, nalazi se na predlogu Crvene liste ugroženih vrsta kičmenjaka i u Srbiji je zakonom zaštićena. Osnov za zaštitu je njeno mesto u lancima ishrane - status mesojeda prvog reda, kao i njen značaj u redukciji brojnosti različitih insekata u zemljištu, te u procesima pedogeneze pri kruženju organskih materija u zemljištu. Nekada je čovek lovio krtice radi krzna, ali danas se to više ne radi. Današnji konflikt čoveka i krtice se odvija zbog krtičnjaka na travnjacima. Iako su krtice većinom mesožderi i ne uzimaju biljnu hranu, ipak povremeno mogu oštetiti korene nekih biljaka, no većinom krtičnjaci smetaju samo zbog "optičkih razloga". Iz tog razloga ljudi istrebljuju krtice tako da su u međuvremenu neke vrste ugrožene. IUCN je stavio dve vrste pod status "ugroženosti od istrebljenja" (critically endangered) a osam vrsta su "jako ugrožene" (endangered) ili samo "ugrožene" (vulnerable).
Literatura
- Riznica prirode, grupa autora 1988. Zagreb
- Enciklopedija prirode, Ante Gavranović Zagreb 1974.
- Hiljadu zašto, hiljadu zato, Vojin Ančić i Đuro Vučković Beograd 1991.
Linkovi
Linkovi za slike
Pripremila: Milica Radeka, IV-1
