Hermelin
M. erminea
Taksonomija:
- RAZDEO Sisari (Mammalia)
- RED Zveri (Carnivora)
- PORODICA Kune (Mustelidae)
Uvod:
Hermelin spada u porodicu Kuna. Većina prostora gde žive, dele ga sa malim lasicama. Tamo gde nema malih lasica, hermelini su manjih dimenzija. Dugački su oko 30 cm, pri čemu su mužjaci obično dosta veći od ženki. Hermelini su dugački i vitki, što je neobicno s obzirom da zive u severnim podrucjima Zemlje. Svoj vitki oblik tela hermelini nadoknađuju kratkim nogama, malim ušima, brzim metabolizmom i zimi debelim krznom. Krzo hermelina je braon boje, sa izuzetkom stomaka, koji je uvek bele boje i vrha repa koji je obavezno crn. Zimi im je krzno gušće i duže, a u područjima gde sneg dugo traje, krzo hermelina postepeno dobija belu boju.
Hermelini su uglavnom noćne životinje, ali ponekad izlaze u lov i danju. Hermelini su mesožderi, jedu insekte, zečeve, glodare kao što su miševei, pacovi i druge, zatim druge male sisare, ptice, ptičija jaja, ponekad ribu, guštere, vodozemce i beskičmenjake. U stanju su da pojedu i mnogo veće životinje od sebe. Vrlo spretno se penju po stablima, i mogu sici sa stabla kao veverica sa glavom nadole.
Hermelini spadju u porodicu Mustelidae, koja je domaća za Evropu. Direktni predak im je Mustela paleminea. Njihovi predci su bili veći od danasnjih hermelina.
Hermelini su bili odvojeni od dugorepih lasica, sve do pre 500,000 godina, kada se spustio nivo mora i kopneno povezao Evroaziju u Ameriku. Istrazivanjima je dokazano da je njihov najblizi zivi rod planinska lasica.
Fizički izgled:
Sto se tice gradje, hermelini su slicni u proporcijama i kretanju, ali je njihov rep duži. Imaju produženi vrat, glava je postavljena udaljenije od ramena. Oči su im okrugle, crne i malo izbačene. Brkovi su im crni ili beli i veoma dugački. Usi su im male i zaobljene. Imaju velike kandže koje ne mogu da se uvuku i 4 para bradavica koje su vidljive samo kod ženki.
Dimeznije hermelina mogu da variraju u zavisnosti od okoline u kojoj žive. Mužjaci su otprilike 25% veći od ženki. U proseku dimenzije mužjaka su 187 - 325 mm u dužinu, rep im je 75 - 120 mm, dok je kod ženki dužina tela 170 - 270 mm, a rep je 65 - 106 mm. Mužjaci su oko 258 grama, ženke imaju težinu od oko 180 grama.
Rasprostranjenost:
Rasprostranjeni su skoro po celoj svernoj hemisvere platene Zemlje. Ugalvom naseljavaju prostore gde žive i druge vrste laisaca, kao što su male lasice. U 19. veku ljudi su hermelina veštacki pripitomili na Novom Zelandu, radi kontrole zečeva, ali hermelinima temperatura na Novom Zelandu odgovara, tako da i danas imaju problema sa njima jer im ugrožavaju endemske vrste karakteristicne za Novi Zeland.
Ishrana:
Za razliku od malih lasica, koje love isključivo manje životinje, hermelini love i velike. Pored životinja njihove velicine koje love, oni love i mnogo vece životinje. To radi tako što polomi vrat žrtvi, bez ranjivanja tela, kao i druge kune hermelini ubijaju tako što zabijaju zube u sredšite lobanje i zaustavljaju moždane funkcije neophodne za život. Ubijaju na tako delikatan način, da bi što manje oštetili plen, tako da kada ga imaju previše mogu da ga sačuvaju za kasnije.
Razmnožavanje:
Parenje se desava u periodu arpil - jul. Mužjaci su obično plodni od maja do avgusta. Hermelini nisu monogamični, i legla cešto imaju mešovito očinstvo. Mužjaci ne igraju ulogu u odgoju mladih koji se rađaju gluvi, slepi, bez zuba. Mlečni zubi se pojavljuju nakon 3 nedelje, a čvrstu hranu počinju da jedu nakon 4 nedelje. Oči se otvaraju pose 5 do 6 nedelja, a rep sa crnim krajem se pojavljuje nedelju kasnije. Mžjaci postaju seksualno sposobni nakon 10 - 11 meseci, dok su ženke seksualno sposobne već nakon 2 do 3 nedelje života.
Literatura
- Grupa autora: Životinje
Linkovi
Pripremio: Daniel Bogdanov IV-4
