- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Zebe
Fringillidae
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Klasa: Aves
- Koleno : Chordata
- Red: Passeriformes
- Porodica: Fringillidae
Opšti opis
Velike su kao vrapci, i slične boje, mada kod nekih vrsta dominiraju življe nijanse, kljun je kupast. Većina vrsta se gnezdi u parovima, ne u skupinama. Jedinke iste vrste često se udružuju u veća ili manja jata. Rasprostranjene su u celom svetu; ima pet potporodica sa 439 vrsta. U Evropi žive tri potporodice sa 32 vrste. Pripadaju redu vrapčarki (Passeres).
Karakterišu ih bele pruge na krilima, trtica bela ili boje mahovine. U Evropi žive dve vrste:Zeba (Fringilla coelebs)
Izgled:
Veličine domaćeg vrapca, na krilima su dve upadljive bele pruge.
Mužjacima je teme sivo, lice crvenkasto, stomak crvenkastobraon,
a leđa kestenastobraon. Ženke imaju leđa svetle boje, maslinastobraon, a
stomak je svetlo braon. Prosečna dužina je 15 cm.
Stanište:
Šume, parkovi, vrtovi.
Ishrana:
Hrane se semenkama i insektima.
Razmnožavanje:
Gnezdo je veoma udubljeno, pravi se na visini od 2 - 10 m, od mahovine i trava, oblaže se dlakama i perjem, a radi kamuflaže se koriste komadići kore i lišajevi. Gnezde se dva puta godišnje, od aprila do juna. Nose u proseku 4 - 6 jaja čija boja može biti zelenkasta, svetlo plava sa tamnim mrljama i šarama. Ženka leži na jajima od 12 do 13 dana, dok je mužjak hrani.
Planinska zeba (Fringilla montifringilla)
Izgled:
Mužijaku su ramena i prsa su narandžaste boje, dok su glava i leđa leti crni,
a zimi braon. Ženka je slična,
ali zimi zagasitije nijanse. Dužina 15 cm.
Stanište:
Šume, parkovi, vrtovi.
Ishrana:
Hrane se semenkama belogorice i bobicama.
Razmnožavanje:
Gnezdo pravi najčešće na brezama; gnezdi se jednom godišnje, od maja do jula. Nose u proseku od 6 do 7 jaja, ženka leži na jajima 14 dana.
Potporodica češljugarke (Carduelinae)
Gornji deo kljuna je isto tako čvrst kao donji. Ima 350 vrsta, vrlo različitih oblika kljuna. Na jajima sedi samo ženka. U Evropi živi 8 rodova.
Rod Češljugari (Carduelis)
Manji od vrapca, pretežno su žute boje, a kod nekih vrsta dominira crveno i ružičasto perje. U Evropi živi 7 vrsta.
Čižak (Carduelis spinus)
Izgled:
Manja je od poljskog vrapca, slična je žutarici, ali je kljun veći. Mužjak ima crno teme, a pruga na krilu i strane repa su žuti. Kod ženke dominira siva boja. Dužina im je 12 cm.
Stanište:
Crnogorične i belogorične šume.
Ishrana:
Semenke, insekti i larve.
Razmnožavanje:
Gnezda pravi na vrhu drveća od mahovine i trave, a oblaže ga perjem i dlakama. Gnezde se dva puta godišnje, od marta (aprila) do jula. Nosi u proseku 5 beličastoplavih jaja, sa malo tamno smeđih mrlja. Ženka leži na jajima oko 13 dana.
Konopljarka (Carduelis cannabina)
Izgled:
Manja je od poljskog vrapca, mužjaci često imaju jarko crvena prsa, dok ženke nemaju crvenog perja. Dugački su 13 cm.
Stanište:
Otvoreno zemljište sa žbunjem, parkovi i vrtovi.
Ishrana:
Semenke i insekti.
Razmnožavanje:
Gnezdi se (u skupinama) na niskom drveću, u grmlju, u busenju trava. Gnezdi se dva puta, od aprila do avgusta. Nose u proseku 5 beličastih jaja sa crnosmeđim mrljama i šarama. Ženka leži na jajima od 12 do 14 dana. Mladi napuštaju gnezdo sa 10 dana.
Brezova jurćica (Carduelis flammea)
Izgled:
Slična je konopljarki, ali i mužijak i ženka imaju crveno čelo i podbradak. Dužina im je 13 cm.
Stanište:
Brezova šuma, tundra.
Ishrana:
Insekti i semenke.
Razmnožavanje:
Gnezdo je od sitnih grančica i trava, obloženo dlakom i perjem, a prave ga na brezama, na 3 do 5 metara visine. Gnezde se od maja do juna, nosi 5 plavkastih jaja sa smeđim tačkama i mrljama. Ženka leži na jajima od 11 do 12 dana.
Zelentarka (Carduelis chloris)
Izgled:
Dugačka je 14,5 cm. Izražen je polni dimorfizam u pernatom pokrivaču. Kod mužjaka su teme i leđa tamnozeleni, dok su ovi delovi tamnije obojeni kod ženke. Na krilima i repu su velika žuta pera.
Stanište:
Listopadne, mešovite i četinarske šume do 1500 m nadmorske visine, voćnjaci, šumarci, parkovi i urbana staništa.
Ishrana:
Semenke, bobice.
Razmnožavanje:
Gnezdo smešta u najgušći deo krošnje na visini od 2 - 5 m. Gnezdi se dva puta godišnje od aprila do juna. Ženka snese 4 - 6 jaja.
Rod žutarice (Serinus)
U Evropi živi jedna vrsta.
Žutarica (Serinus serinus)
Izgled:
Manja je od poljskog vrapca, dužine 12 cm. Pretežno je žute boje, na temenu i leđima su guste pruge.
Stanište:
Otvorena područja sa mnogo grmlja, parkovi i vrtovi.
Ishrana:
Semenke.
Razmnožavanje:
Vrlo sitno gnezdo u drveću pravi od slame i grančica, a oblaže ga perjem. Gnezdi se dva puta godišnje, od aprila do maja (od marta do septembra). Nosi 3 do 4 jaja sa crvenkastim tačkicama, mrljama i šarama. Ženka leži na jajima 13 dana.
Rod Krstokljuni (Loxia)
Gornji i donji deo kljuna su ukršteni; perje mužjaka je pretežno ružičicasto. U Evropi žive dve vrste.
Krstokljun (Loxia curvirostra)
Izgled:
Dužine 17 cm. Ima jak kljun i perje mužjaka je ciglaste boje; Krila i rep su crni; Perje ženke je maslinasto zeleno.
Stanište:
Jelove šume, živi u jatima.
Ishrana:
Semenke crnogorice, kostice jabuka, pupoljci listova.
Razmnožavanje:
Gnezdi se na vrhu drveća, a gnezdo pravi od šiblja, mahovine i lišajeva. Gnezdi se od marta do aprila. Nosi 3 do 4 jaja zelenkaste boje sa ljubičastosivim i crvenosmeđim mrljama i šarama. Sedi na jajima od 14 do 16 dana.
Rod Zimovke (Pyrrhula)
Mužjak je jarko crvene boje; kljun je jak; u Evropi živi jedna vrsta.
Zimovka (Pyrrhula pyrrhula)
Izgled:
Velika je kao domaći vrabac; glava je crna; mužjak je odozgo siv, odozdo crven; ženka je crvenkastosiva; dugački su oko 15 cm.
Stanište:
Mešovite šume, šikare, parkovi, vrtovi.
Ishrana:
Semenke, bobice.
Razmnožavanje:
Gnezdo je plitko, labavo, obloženo vlaknima i travkama, najćešće se gradi na drveću do 2 m visine. Gnezde se dva puta od aprila do avgusta. Ženka snese 4 - 5 svetlo plavih jaja sa tamnim mrljama i tačkama. Ženka leži na jajima 13 - 14 dana.
Rod Batokljuni (Coccosthraustes)
U Evropi živi jedna vrsta.
Batokljun (Coccothraustes coccothraustes)
Izgled:
Veći od domaćeg vrapca, dužine 18 cm. Kljun je upadljivo velik; mužjak ima glavu smeđe boje a krila su crna sa napadnom belom prugom; ženka je svetlija.
Stanište:
Šume parkovi, vrtovi.
Ishrana:
Semenke, koštice trešanja, šljiva, orasi, pupoljci.
Razmnožavanje:
Gnezdo je neuredno, plitko od grančica i lišajeva, obloženo mahovinom, vlaknima i dlakom; gnezde se jednom godišnje od aprila do juna; nosi 5 jaja sa plavkastim svetlosivim i tamnosmeđim mrljama; leži na jajima od 12 - 13 dana.
Literatura:
- Fauna Evrope - dr Harry Garms i dr Leo Borm; Ljubljana 1981
Linkovi:
- Fringilla coelebs
- Fringilla montifringilla
- Carduelis spinus
- Carduelis cannabina
- Carduelis flammea
- Carduelis chloris
- Serinus serinus
- Loxia curvirostra
- Pyrrhula pyrrhula
- Coccothraustes coccothraustes
- Carduelis chloris - Zelentarka
Pripremili: Anja Repar i Teodora Stošić IV-4
