Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Orao zmijar
Circaetus gallicus

Taksonomija:

Carstvo (Regnum): Animalia
Tip (Phylum): Chordata
Klasa (Classis): Aves
Red (Ordo): Falconiformes
Porodica (Famillia):
Podporodica (Subfamilia): Circaetinae
Rod (Genus): Circaetinae
Vrsta (Species): Gallicus C.

Opšti opis:

Orao zmijar ( Circaetus gallicus ) je ptica grabljivica srednje veličine iz porodice Accipitridae u koju takođe spadaju jastreb, soko, škanj itd. Na engleskom orao zmijar se naziva orao kratkih prstiju, ( short-toed eagle ) zbog kratkih prstiju na kandžama. A kod nas se naziva orao zmijar jer se pretežno hrani zmijama.

Odrasli orao zmijar dostiže dužinu od 63-68 cm i težak je oko 1.7-1.9 kg. Raspon krila im je 185-195 cm. Mogu se prepoznati po pretežno beloj donjoj strani tela, dok mu je gornja strana braon ili sivkasta. Brada, vrat i gornji deo grudi su mu svetle, zemljano-braon boje. Na repu ima tri do cetiri pruge. Pored toga prepoznatljiv je po zaokrugljenoj glavi, kao kod sova, bledo žutim očima i svetlim prugama ispod krila. Orao zmijar je dobar letač I provodi više vremena leteći nego bilo koji član njegovog roda. Uglavnom leti iznad planinskih strmina i vrhova i većinu lova obavlja sa ovakvih pozicija, visina od ko 500m. Kada je u vazduhu na čistini često lebdi kao kliktavac. Kada uzleće da se vine u visine krila su mu stoje ravno uz telo.

Rasprostranjenost:

Ova vrsta je rasprostranjena širom mediterana, zalazeći u Rusiju i Bliski Istok, u delovima Azije ( Pakistan, Indija i pojedina Indonezijska ostrva ). Oni prisutni na severu mediterana I drugim delovima Evrope migriraju uglavnom u Subsaharsku Afriku severno od ekvatora, odlazeći u septembru, oktobru a vraćajući se u aprilu ili maju. Na bliskom i dalekom istoku ove ptice se ne sele. Najbrojniji su u španiji, gde su uobičajeni ali na drugim mestima su retki čak i ako ona spadaju u teritoriju njihove rasprostranjenosti.

Stanište:

Orao zmijar se uglavnom može pronaći na otvorenim, obradivim poljanama, suvim, kamenitim, listopadnim šikarama i predelima, brežuljcima i polupustinjskim predelima. Drveće im je neophodno radi gneždenja. Gnezdo je plitko i sagrađeno od tankih grančica dužine do 50cm, unutrašnost je obložena lišćem i borovim četinama. Služi im za više gnežđenja. Gnezdo je smešteno na bočnoj strani drveća do 20m visine. Ređe se gnezdi u nišama litica. Predatori jaja i mladunaca nisu zapaženi.

Ponašanje:

Ovaj orao je uglavnom veoma tih. Ponekad ispušta varijaciju zvukova koji podsećaju na zviždanje muzičkih nota. Lovi šestareći iznad retkih šuma i grmlja obraslih, travnih predela. Dugo lebdi i kruži pre no što se okomito obruči na plen koji najčešće čine gmizavci. Grabi ih kandžama i ubija kljunom pre no što ih odnese do drveta gde ih proždire.

Ishrana:

Orao zmijar je ptica grabljivica, lovi svoju hranu. Najčešći plen su mu gmizavci, uglavnom zmije, ali pored zmija i guštere. Ponekad male sisare do veličine zeca, retko pticei krupne insekte.Lovi šestareći iznad retkih šuma i grmlja obraslih, travnih predela.

Analiza ishrane:

Analiza ishrane se nije mogla u potpunosti sprovesti. Primopredaja hrane se kod odraslih ptica odvija veoma brzo, pa se teško moglo zaključiti o kojoj se vrsti plena radi. Za vreme inkubacije na gnezdu je nadeno pet primeraka zmija. Na gnezdu sa mladuncem, kada je on bio star više od 15 dana zatečeno još ukupno osam zmija i više delova njihovih tela. Sakupljen je i veći broj gvalica koje potiču od mladunca. U potpunosti se razlikuju od gvalica ostalih grabljivica - sasvim su crne boje, žitke konzistencije, pljosnatog oblika i dimenzija 1-4 x 1-2cm. U manjim gvalicama je primećeno mnoštvo ostataka tvrdokrilaca (Coleoptera), kao i jedna leva zadnja noga gatalinke (Hyla arborea). Manje gvalice pripadaju periodu starosti mladunca do dve nedelje. Gvalice većeg promera su iz perioda starosti preko dve nedelje, i u njima su suvom metodom ustanovljeni delovi kičme, mnoštvo izlomljenih delova rebara, kao i delova zmijskih košuljica. Primerci zmija koji su zatečeni na gnezdu su determinisani na licu mesta, osim dva koja su uzeta i naknadno determinisana. Materijal nije obiman, ali se stiče utisak o kvalitativnom sastavu plena. Nađene su sledeće vrste: Anguis fragilis (4 primerka), Lacerta viridis (1 primerak), Coronella austriaca (2 primerka), Natrix natrix (2 primerka), Elaphe longissima (2 primerka) i Vipera berus (2 primerka). Zmijari su najviše lovili slepića (A. fragilis) - pored neoštećenih primeraka nadeno je još dvadesetak delova tela i glava. Pronadena su još i tri manja komada tela šarke (V. berus). Za determinaciju nekih primeraka zmija korišćen je Radovanovićev (1951) ključ. Uzorci hrane iz gnezda u 1998. godini nisu uzimani, jer bi postojao rizik da odrasli napuste gnezdo, u kome je bio mladunac pred poletanjem. Prilikom hranjenja većim primercima zmija, mladunac je pri gutanju zauzimao poseban položaj tela: oslonjen na repna pera, sa uspravljenim telom i vratom, uz pomoć čestih i naglih pokreta glave unazad, lako bi gutao i veće primerke zmija. U periodu ishrane insektima, mladunac je hranjen i manjim komadima tela slepića. Nakon tog perioda on proždire ceo plen.

Razmnožavanje:

Pri razmnožavanju polaže samo jedno jaje. Ali može da živi oko sedamnaest godina. Ženka leži 35 dana na jednom jajetu i kasnije neguje mladunca, koji u gnezdu odtaje nekad i duže od jedanaest nedelja.

Zaštita:

Broj orlova zmijara u Evropi je poprilično opao, a i rasprostranjenost im se smanjuje, sada je mnogo redak a broj im se jošuvek smanjuje u nekim zemljama zbog promena u poljoprivredi i korišćenju obradive zemlje. Potrebna im je zaštita. U sredinjem i krajnjem istočnom pojasu svoje rasprostranjenosti ova vrsta još nije u opasnosti.

Literatura:

www.birdlife.org;
en.wikipedia.org;
www.raptors-international.de;
www.zetna.org;
Enciklopedija Ptica, "Budućnost" Zrenjanin 1966;
enciklopedija, "Život životinja", Alfred Brem.

Linkovi:

Pripremila: Miljana Perović, IV-3

Orao zmijar Circaetus gallicus