- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Barska kokica
Gallinula chloropus
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Razred: Chordata
- Red: Gruiformes
- Klasa: Aves
- Porodica: Rallidae
- Rod: Gallinula
- Vrsta: Chloropus
Opšti opis Barske kokice
Ptice iz porodice (Rallidae),
koja je rasprostranjena u skoro čitavom svetu,
sem na polovima, u većini tropskih šuma i u Australiji.
Ona se nalazi u najmanje 16 podvrsta u umerenim, suptropskim i tropskim zonama Evroazije, Severne, Južne Amerike i Afrike.
Barska kokica (gallinula chloropus) izuzetno prepoznatljiva vrsta,
sa tamnim perjem, nasuprot belom perju ispod repa,žutim nogama i izraženim mesnatim, crvenim štitnikom na licu.
Podvrsta ove ptice, koja je zastupljena u Evropi, je oko 33 cm manja od jarebice. Telesna masa se kreće od 192 do 500g,
dok raspon krila varira od 50 do 55 cm. Odrasle jedinke su na gornjem delu, tela tamno maslinasto-smeđe, a na glavi, vratu i donjem delu
tela tamno sivo-crne boje.Pored crvenog štitnika na licu, barska kokica ima i crveni kljun, čiji je vrh žut, a takođe i
tamno crvene oči.
Kljun je trouglast, time podsećajući više na kokoškin nego na patkin, koji je pljosnat.Rep je kratak,
sa belim donjim delom. Stopala i noge su žućkasto zelene. Ženka i mužjak su veoma slićni po izgledu,
dok je mužjak malo veći. Ženka proizvodi širok raspon grgutavih zvukova i emituje glasne šištave
zvukove kada je ugrožena.
Populacije u regionima gde se voda zamrazava, se za to vreme godine sele u toplije krajeve.Za razliku od vecine drugih ptica iz porodice (Ralliedae), veoma su dobre u letenju, što najverovatnije objašnjava njihovu široku rasprostranjenost.
Stanište i ishrana
Barska kokica se najčešće nastanjuje u močvarnom okruženju, kod jezera, bara i reka,
čije obale obiluju vegetacijom. Zahvaljujuci njihovoj velikoj sposobnosti prilagođavanja pronalazi se ova vrsta i u obslastima
koje ne odgovaraju u potpunosti ovom opisu. Veoma su teritorijalne za vreme parenja i pokazuju veoma interesantno ponašanje radi odbrane
svoje teritorije.
Uprkos gubitku svojih staništa barska kokica ostaje široko rasprostranjena. (Gallinula Cloropus) spada u jednu
od životinjskih vrsta, koje su počele da osvajaju i teritorije pojedinih gradova, i mogu se videti u dvorištima, parkovima
i zoološkim vrtovima, kada ova mesta nude zadovoljavajuće vodene površine. Pri tome one ne pridaju puno važnosti kvalitetu vode
, dok mnogo više obraćaju pažnju na postojanje podesne obalske vegetacije.Uprkos njihovoj rasprostranjenosti male populacije
unutar ove vrste se nalaze na korak od izumiranja. Na primer Havajska kokica (Gallinula Chloropus sandvicensis) je ugrožena od strane malogindijskog mungosa (Herpestes javanicus), koji je donet na havajska ostrva sa ciljem da lovi pacove, ali je pronašao lokalne ptice lakšom lovinom.
Barska kokica je svaštojed. Traga za hranom pored ili u vodi i konzumiraju mnoge vrste bilja, semenja i malih vodenih
beskičmenjaka, često se gnjureći sa ciljem da ulovi hranu. Imaju posebno prilagođen kljun,
koji im pomaže pri hvatanja malih riba, račića i drugih manjih vodenih stvorenja.
Hrani se takođe i velikim brojem insekata, gde spadaju i leptiri, pčele, ose, skakavci i mravi.
Gnezdo
Mužjaci, u Evropi, počinju najranije krajem februara da traže prigodno mesto za gnezdo. Gnezdo predstavlja korpa
napravljena na zemlji među gustom vegetacijom, 15-30 cm iznad nivoa vode ili u plitkoj vodi usidrena za vodene biljke.
Ono ima oblik šolje i napravljeno je od grančica i unutrašnjost je postavljena lišćem.
Polaganje jaja, na severnoj hemisferi, počinje u proleće, između sredine marta i sredine maja. 8 jaja biva
najčešće položeno od strane jedne ženke, na samom početku sezone.
Jaja su Gnezda mogu biti ponovo korišćena od strane razlicitih ženki. Inkubacija traje oko 3 nedelje. Oba roditelja sede na jajima i hrane svoje mlade. Posle izleganja mladunci gube paperje i dobijaju pravo perje posle oko 40-50 dana, postaju nezavisni najčešće nekoliko nedelja kasnije i sposobni su da odgajaju svoju prvu porodicu vec sledećeg proleća. Kada su ugroženi, mladunci se prikače na telo jednog roditelja posle čega, oni odleću na sigurnost noseći svoje mlade sa sobom. Takođe je tipično za kokice da odnesu jedno ili više jaja u gnezdo druge ženke, čime ih ona odgaja kao da su njeni.
Tokom dvogodišnjeg istraživanja barske kokice, četvrtina gnezda je imalo dve ili više ženki, koje su ležale u njima. To je rezultat dve odlike kokicinog razmnožavanja: (1) Zajedničko gneždenje; dve (ili više) ženki se pari sa istim mužjakom. Obe polažu jaja u isto gnezdo, i obe sarađuju u porodičnoj brizi o mladuncima. (2) Neke ženke polažu mali broj jaja nasumično u gnezda svojih suseda. Ove ženke polažu jaja i u svoje gnezdo, ali tek po završetku ostavljanja određenog broja jaja u tuđa gnezda.
Mladunci
Tek izlegli piliĆi imaju crvenkasto-narandžast kljun sa žutim vrhom. Paperje im je crno, sa zelenkastim delom na leđima. Perje mladunaca kad već malo odrastu prelazi u sivo-smeđu boju na gornjem delu tela, i u sivo-belu na donjem. Takođe brada i grlo su prljavo bele boje. Mladunci nemaju crveni štitnik na licu. U periodu prelaza između perja mladunca i perja odrasle jedinke glava i leđa su su maslinasto smeđe boje. Osnova kljuna počinje se tada postepeno farbati u crveno. U proleće nakon rođenja kljun je već tako crven, kao što je to karakteristično kod odrasle kokice. Mladunci često pomažu svojim roditeljima u brizi o svojim braći i sestrama, koji su kasnije došli na svet.
Zanimljivosti
• Barska kokica ima duge prste koji joj omogućavaju da hoda po mekom blatu ili pak po plutajućim biljkama (kao što je lokvanj). Ona između prstiju nema membrane za plivanje, ali i uprkos tome kokica je veoma dobar plivač
• Pri plivanju kokica često odiže noge iznad vode ispred tela, najverovatnije da prođe iznad podvodnog bilja.
• Barska kokica se razmnožava i u urbanim zonama, gde oblaže gnezdo papirom, kanapom, plastikom i drugim otpadom nađenim u blizini.
• Tek izlegli pilići na krilima imaju izraštaje, koji im pomažu pri penjanju u gnezdo.
Dvanaest podvrsta kokice je priznato širom sveta i mnoge se međusobno razlikuju samo po veličini ili po svetloći perja. Jedna podvrsta se nalazi samo na Havajskim ostrvima i na domorodačkom jeziku je poznata kao 'Alea 'Ula
Linkovi
Pripremio: Marinov; Tijana, IV-4
