Našu kukavicu karakteriše vitko telo, malen, slab i blago zaobljeni kljun, dugačka šiljasta krila, veoma dugačak zaobljen rep, kratke noge delimično obrasle perjem, sa prstima poređanim u parove i prilično meko perje tamne boje. Mužjak je na gornjoj strani tela plavičasto-pepeljastosiv ili tamno-pepeljastosiv, na donjoj strani beličastosiv sa talasastim poprečnim crnkastim prugama, pa je po tome sličan kopcu. Krila su mu plavičastocrna, glavna repna pera crna s belim mrljama. Oči su mu svetložute, kljun crn, na korenu žućkast, a noge su mu žute. Stara ženka liči na mužjaka, ali ima na stražnjem delu vrata i sa strana donjeg dela vrata nekoliko jedva primetnih crvenkastih pruga. Kukavica je dugačka 37 cm, dužina krila iznosi 19 cm, a dužina repa 17 cm. Ženka je 2 do 3 cm kraća.
Kukavica je najnepostojanija, najnemirnija i najživahnija. Ona se od jutra do večeri neprestano kreće. Za vreme svojih lutanja kukavica neprestano jede, jer je isto tako proždrljiva kao što je raspoložena za skitanje i dovikivanje. Leti lako i ljupko, slično letu sokola, ali ga ne dostiže po brzini, pa ne može da se takmiči ni sa grlicom. Inače, kukavica je spretna samo u letu, dok je u hodanju nespretna. U stvari ona je puzavac, ali na tom području ne zna baš ništa da izvede, a u koračanju je prava neznalica, pa se i na ravnom tlu može kretati samo poskakujući. Malo je spretnija na granju, ali i tu nerado ostavlja jednom odabrano mesto, i to većinom leteći. U proleće neće nikad propustiti da se, sletevši na drvo, više puta uzastopno javi svojim glasnim zovom, a kad se u njoj probudi ljubav, toliko preterano zloupotrebljava svoj glas da na kraju doslovno promukne. Svaki mužjak kukavice odabira za sebe prilično veliko područje pa ga uporno brani od svojih suparnika. Ako ga je suparnik istisnuo, on se naseljava neposredno blizu osvajača pa se sa njime gotovo svakog dana ponovo bori. Broj mužjaka je najmanje dva puta veći od broja ženki. Dok mužjaci brane određeno područje i skitaju po njemu, ženka se ne obazire ni na kakve granice, nego čitavog leta, odnosno dok traje vreme nošenja jaja, bez ikakvog reda, skita kroz područja raznih mužjaka i ne veže se ni uz jednog od njih. Ona se, naprotiv, prepušta svima koji joj se svide i ne čeka da je neko traži, već sama polazi na svoje ljubavne pustolovine, a kad udovolji svoju čežnju, ne mari više za ljubavnika kome je samo čas ranije poklonila svu svoju pažnju. Kukavica nije borbena ptica. U borbu se upušta samo sa pticama svoje vrste, a za ceo ostali ptičji svet ni malo ne mari, ako se ne radi o tome da se odbrani od njihovog napada, ili da nekom paru ptica pevačica nametne svoje jaje. Ipak kukavica-mužjak je ostalim pticama trn u oku. Ova ptica ne leži na jajima, a neprestano je jako zaljubljena. Dokle god traje vreme parenja, mužjak je doslovno lud, stalno juri kroz svoje područje i u svakoj kukavici gleda suparnika, najomraženijeg protivnika.
Iako je kukavica ptica koja živi na drveću, ipak nije vezana samo za šumu, a njeno boravište ne određuju ni vrste drveća. Na golim krajinama i bez drveća mnogo je ređe nego u šumama i u predelima obraslim grmljem, ali je ipak i tu ima. Ona postavlja kao prvi uslov za svoje boravište da u njima ima mnogo malih ptica koje će usvojiti i odgojiti kukavičino mlado. Ako je ovaj uslov udovoljen, kukavica se zadovoljava i sa malo drveća, sa niskim grmljem, šikarama trščacima, a ako nema ni toga, seda na grudu zemlje i peva odande. Izuzetno dozvoljava da je na poneko mesto privuče i naročito obilna hrana, ali je za vreme parenja ne možemo izmamiti iz područja koje vrlo povoljno deluje na njen bujan ljubavni život. Redovno možemo da opazimo da broj kukavica raste i opada uporedo sa brojem sitnih ptica pevačica koje odgajaju njene mlade. Zato kukavica više voli šumu od raznovrsnog drveća nego šumu u kojoj raste samo drveće jedne vrste i zato je najčešće nalazimo u blizini vetroloma, močvara ili u nizinama u kojima ima mnogo vode.
Čim doleti, seda na granu, počinje da razgleda okolinu i da traži hranu. Ako ugleda neki plen, kukavica u nekoliko spretnih zaokreta u vazduhu doleće do njega, hvata ga i vraća se na istu granu ili odleće na drugo drvo i tu ponavlja istu stvar. Uglavnom se hrani raznim insektima, a retko jagodama i bobicama. Uništava i dlakave insekte, jer je neosetljiva na otrove guseničinih dlaka. Njen večno gladan želudac pravo je blago za šumu, a njena proždrljivost je njen najlepši ukras, bar u očima pametnih šumara.
Gotovo u svim jezicima je dobila ime po zvuku svog glasa, premda ovaj pogrešno ponavljaju. Kao u mnogim ptičijim glasovima, ni u kukavičjem nema suglasnika. Kukavica ne zove kukuk vec zapravo u-u. Ljubavni život kukavice traje dokle god čujemo njene glasove pa je različito dugačak i zavisi ne samo od atmosferskih prilika koje vladaju dotične godine nego i od položaja dotičnog mesta. Dok mužjak kukavice zove, on malo spušta raširena krila, a rep uzdiže iznad vodoravne linije, nadima grlo, javlja se svojim gu-gu i pomiče se, ponavljajući svoj glas 15, 20, 30, 40, pa čak i 60 puta jedno za drugim. Pesma kukavice-mužjaka ima u prvom redu zadatak da primami ženku i nju ovaj poziv stvarno primamljuje. Ako ženka leti, zauzeta svojim hitnim poslovima, ona čim srećno smesti jaje, polazi na ljubavne pustolovine. Stigavši u neposrednu blizinu mužjaka koji je dozivao, javlja se ženka neobično zvučnim i primamljivim glasom koji zvuči kao kikotanje ili smeh. Mužjak juri za ženkom i svi mužjaci koji su na dometu glasa takode brzo doleću i sad počinje luda trka. Ženka nije ništa manje uzbuđena od njene pratnje. Najrevnosniji ljubavnik joj je svakako i najmiliji. Rado i bez otpora prepušta se svakom mužjaku pa ne zna na za kakve bračne prepreke i zatim ne mari ni za jednog od njih.
Period razmnožavanja kukavica je veoma dugačak, prema leženju malih ptica pevačica. Ako uzmemo u obzir da kukavica svaka dva dana snese po jedno jaje, što znači za vreme parenja otprilike dvadeset jaja onda je to i objašnjenje za razlog zbog koga kukavica sama ne leži na svojim jajima. Već pre nego što jaje dozre da ga kukavica snese, izleće ženka da potraži odgovarajuće gnezdo. Kada nađe pticu koja ce da bude pomajka njenom detetu, posmatra je još pri gradnji gnezda. Ako je to gnezdo nezgodno položeno, najpre snese jaje na zemlju a zatim ga u kljunu prenosi u gnezdo. Kukavice ne vole da u prisustvu pomajke i poočima stavlja jaje u njihovo gnezdo. One stižu kao lopov noću, snese jaje i brzo odleće čim je posao obavljen. Pomajke mrze majke kukavice, ali ipak ne mogu da uskrate negu njenom jajetu ili detetu.
Mlade kukavice izlažu se iz jajeta u sasvim nemoćnom stanju, ali je lako možemo prepoznati po bezličnoj debeloj glavi i krupnim očima. Ona raste iz početka veoma brzo, a kad joj iz crvenkaste kože počne izbijati perje, zaista ružno izgleda. Ma koliko izgledala nespretno, jako je proždrljiva. Traiž više hrane nego što pomajka i poočim mogu da joj donesu i otima hranu svojoj polubraći. Ako ih majka ne odnese ili ne ubije ili ako ne pomru od gladi, mlada kukavica ih naposletku izbacuje iz gnezda. Mladu kukavicu hrane više nego svoju decu. Hrane je insektima, muvama, pužicima, gusenicama, crvima itd. Kada mlada kukavica izleti iz gnezda, oni je još više dana prate. Mlade kukavice izvađene iz gnezda možemo lako prehraniti jer uzimaju svaku prikladnu hranu, a traže jedino dovoljnu količinu.
Odrasla kukavica ima malo neprijatelja. Budući da vrlo spretno leti, zna da umakne progonu većine sokolova, a grabljivicama koje se penju na drveće verovatno uvek umakne. Dosta trpi od progona i napadanja sitnih ptičica i to ne samo onih vrsta kojima poverava odgoj svojih potomaka nego i drugih. U prvom redu napadaju je hrabre pliske. Sve tri vrste pliske koje žive kod nas progone kukavicu, ćim se pokaže. Takođe je napadaju pupavac, naši svračci, velika muharica i veliki slavuj. Izuzevši ove protivnike i parazite koji je muče, odrasla kukavica strada samo od vrlo veštih letača među pticama grabljivicama. Ali, dok se još nalazi u gnezdu, izložena je mnogim neprijateljima. Licice, mačke, kune, lasice, miševi, gavrani, sojke i dr otkrivaju krupnu kukavicu mnogo lakše nego što mogu da otkriju normalno leglo ovakvog gnezda i hvataju je kao dobrodošao plen. I čovek se tu i tamo zbog neznanja ili praznoverja pridružuje njenim neprijateljima. U nekim krajevima vlada uverenje da se kukavica preko zime pretvara u kopca a ljudi veruju da je uništenje kopca dobro delo a ne prestup. Tek kad mlada kukavica srećno pobegne iz gnezda i kad se osamostali, vodi prilično siguran život. Ljudi se redovno dobro čuva, a čovek koji ne zna tačno da oponaša njen glas teško ce je pronaći.
Kukavica mora živeti u svakoj šumi jer ona ne samo što je oživljuje nego pomaže i tome da se sačuva šuma. Osećanja nas nagone da proleće ulazi u šumu tek kada se u njoj javi kukavica. Ona uništava veliki broj štetnih insekata koji osim nje nemaju neprijatelja ili ih imaju vrlo malo. Njen zov najavljuje dolazak jednog od najvernijih čuvara naših šuma. Na području uništavanja štetnih gusenica postiže više nego što može da postigne čovek. Zbog svega toga smatra se da je kukavica zaslužila da je ljudi zaštite.
Pripremio: Dragana Moguš, IV-2