- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Eja močvarica
Circus aeruginosus
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Razred: Aves
- Red: Falconiformes
- Porodica: Accipitridae
- Vrsta: Circus aeruginosus
Ishrana
Pošto nije bas mala ptica ima veliki izbor plena. Tokom sezone razmnožavanja oblast lova je smanjena pa je njena ishrana skoncentrisana
na močvarne ptice i male sisare koje je lako uhvatiti. Eja močvarica lovi iz zasede i ne oslanja se na brzinu. Vrste koje ulaze u njenu
ishranu su patke, ptice pevačice,miševi, krtice, pacovi pa čak i manje lisice. Žabe su takodje veoma bitne za ishranu.
Stanište, rasprostranjenost i migracije
Ova ptica nastanjuje vlažna i močvarna staništa. Za vreme migracija gotovo ju je ne moguce videti na travnatim ravnicama pošto uglavnom prati doline reka i obale. Na mestima za parenje većinu vremena provodi u vazduhu. Eja močvarica leti na većoj visini od drugih eja, uglavnom na 3 do 4,5 metra. Iako, verovatno zbog svoje veličine, izgleda kao da leti sporo. Njena brzina se procenjuje na 50 do 60 kilometara na čas, sto je brže od drugih eja. Severne i većina južnih populacija su migranti. Mužijaci migriraju kasnije od ženki i mladunaca. Stopa i trajanje migracija varira u zavisnosti od mesta porekla, severne ptice odlaze ranije, krećući se brže i putuju dalje od južnih ptica, koje većinu zime provedu veoma blizu svojih mesta za parenje. Eje močvarice koje žive u južnim krajevima imaju tačno odredjene putanje migracija kroz Gibraltar ili Bosfor i retko prelaze velike vodene površine. Kada prelaze planine tokom migracija mogu dostići visine i do 2400 metara, ali više vole niže zemljište. Migracije na sever počinju opet u Februaru i Martu. Ptice stižu u svoja staništa pčetkom maja. One uglavnom migriraju pojedinačno i, u izuzetnim slučajevima, u malim grupama, ali nikad u velikim jatima.
Razmnožavanje
U sezoni parenja mužijaci izvode spektakularne akrobacije iznad gnezda. Lete u velikim krugovima sa preteranim mahanjem krila i ponekim ispuštanjem zvukova. Gnezdo je veoma dobro sakriveno u gustoj vegetaciji plitke vode. Ženki treba u proseku 10 dana da nabavi potreban materijal (grančice, travčice...) i napravi gnezdo. U medjuvremenu mužijak napravi platformu za odmaranje i hranjenje. Ženka inkubira jaja u proseku 31 do 38 dana. Mužijak se za to vreme stara o ženki. Prvih nedelju dana ptice hrani ženka kljun na kljun, ali se oni kasnije hrane sami u gnezdu. Veći mladunci često ubiju i pojedu manje mladunce. Kako se mladi razvijaju ženka ih uči lovu. Mladuncima treba mesec dana da odrastu i posle toga napuštaju gnezdo. Mužijak ubrzo posle toga napušta zenku.
Literatura
- Velika enciklopedija životinja
Linkovi
Slike
Pripremio: Marko Matin, IV-1
.jpg){kind=link}