- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
SVRAKA
Pica pica
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Koleno: Chordata
- Razred: Aves
- Red: Passeriformes
- Podred: Passeri
- Porodica: Corvidae
- Rod: Pica
- Vrsta: P.pica
Opšti opis
Svraka ima dugo telo koje se
lako prepoznaje po belim krilima i crnom telu. Na donjem delu leđa perje je
tamnoplave boje i metalnog odsjaja. Uglavnom je duga od 40 do 51 cm i teška oko
100 g. Ima crni kljun za hvatanje buba i drugih sitnih životinja. Njen rep takođe je
crn. Svraka je crnobela, ali šare perja zavise od klase. Potiljak, gornji deo vrata
i ramena su beli kod mužjaka, a sivi kod ženki. Ostatak tela je crn. Oči
odraslih ptica su kestenjasto smeđe. Svrake mogu biti veoma agresivne tokom sezone
parenja i dešava se da napadnu ljude ili kućne ljubimce. Naraste do 46 cm, na
rep odpada 26cm, vrat, leđa i gornji deo grudi su sjajni, tamno crni sa
zelenastim odsjajem. Bela su joj ramena ima poprečnu prugu preko leđa i donjih
delova leđa. Nožice i kljun su crni.
Rasprostranjenost
Svrake su veoma česte i istaknute ptice. Grupe od najviše 24 ptice preko cele godine žive na teritoriji koju svi članovi grupe aktivno brane. Grupa zavisi od ove teritorije zbog potreba prehrane, legla i gnezda.
Stanište
Svrake se mogu naći gde god
postoji kombinacija drva if obližnjih otvorenih prostora, uključujući
parkove i igrališta. Ne nalaze se jedino u gustim šumama i sušnim pustinjama.
Ishrana
Svraka hoda duž zemljista tražeci insekte i njihove larve. Ptice će takođe uzeti hranu koju im daju ljudi i često će uci u otvorene kuce da mole za hranu. Jede insekte, crve, raznovrsne male kičmenjake, bobice poljskih plodova i razna zrnevlja. U proleće je vrlo štetna jer nemilosrdno pljačka gnezda sitnih ptica pevačica.
Gnezdo
Gnezdo gradi na vrhu visokog drveća. Donja podloga je od suvih grančica i trnja na njih slaže debeli sloj ilovače a u gnezdo stavlja fine korenčiće i životunjsku dlaku.Čitavo gnezdo pokriva providnim krovom od trnja suvih grančica i tako štiti od napada grabljivica
Razmnožavanje
Razmnožavanje se većinom odvija
u proleće. Ženka u gnezdo snese od 5 do 8 jaja te na njima sjedi na njima
nekolikonedelja. Iz njih se izlegu ptići koji nemaju perje. Nakon nekoliko dana,
ptići već imaju crno-bijelo perije. Iako je svraka inače prilično mirna,
tokom sezone parenja pojedine ptice postaju agresivne prema svim uljezima uključujući
i ljude koji se približe njihovim gnezdima. Gnezdo je napravljeno od grana i šiblja
(ponekad žica), sa malom unutrašnjošću oivičenom travom i dlakama.
Gnezda grade na spoljašnjim granama drva, na visini do 15m iznad zemlje. Ženka na
jajima leži 3 nedelje a zatim se izlegu mladi.
Slične vrste
Šareni svračak, Cracticus Nigrogularis, može se razlikovati od svrake
zbog crne glave i podbradka odvojenog od crnih leđa potpuno belim okovratnikom i belim
donjim delom.takođe, ovo je sitnija vrsta.
Literatura
- Enciklopedija: Britanika
- Enciklopedija: Ptice Srbije: Javor Rašajski
Linkovi
Pripremila: Jovanović Jelena, IV-3
