- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Divlja grlica
Streptopelia turtur
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Razred: Chordata
- Klasa: Aves
- Red: Columbiformes
- Porodica: Columbidae
- Rod: Streptopelia
- Vrsta: S. turtur
Rasprostranjenost
Divlja grlica je veoma prisutna u Sredozemlju, srednjoj
i južnoj Evropi i Istočnom Levantu. Kod nas je česta po nizijama i podgorju. Najčešće
je u plodnim dolinama gde ima mnogo drveća i tekuće vode, ali se negde gnezdi i u većim šibljacima.
Planinske šume izbegava. Obično se u svom visinskom rasprostranjenju ograničava zonom hrasta i
brdske bukove šume. Pripada selicama. Pripreme za seobu počinju u septembru. Selidba kreće u
mesecu oktobru, a zimu provodi u predelima južno od pustinje Sahare (Afrika). Vraća se u drugoj polovini aprila.
Veoma poznata vrsta grlica je i gugutka. Ona ne samo što je veoma rasprostranjena u našim krajevima
(po čitavom Balkanskom poluostrvu), nego je prisutna i u Severoistočnoj Africi, Južnoj Arabiji,
Maloj Aziji, Srednjoj Evropi sve do Severnog mora.
Izgled
Dužina ove ptice je između 26 i 30 cm, dok je raspon krila 50 cm. Najčešće je sivkasto-smeđe boje. Sa strane na vratu ima pet crnih pruga omeđenih srebrnasto belim crtama. Za razliku od odraslih grlica, mladi te pruge nemaju. Guša i deo grudi su joj crveni, a ostali delovi donjeg dela trupa su plavkasto smeđi. Hrbat je tamno sive boje, a pokrovna pera leđa crvene boje. Rep je taman sa širokom belom rubnom prugom koja se vidi kada je rep raširen. Kljun je crne boje, a noge crvene. Glas joj je veoma ugodan zbog čega se kod nas i uzgaja u zatočeništvu. Glasaju se sa dubokim štropotavim " toorrrr torrrr torrrr".
Ishrana
Hrane se semenkama i drugim delovima biljaka. Hranu traže po poljima i zelenim površinama, a ako je reč o većem jatu tada mogu napraviti i štetu većih razmera. Za grlicu je takođe neophodna i tekuća voda. Stoga za vreme sparnih letnjih dana viđamo hiljade grlica po rečnim dolinama. U toku dana nekoliko puta sleću na vodu.. To su uglavnom mlade ptice iz prvog gnezda. Krajem leta njima se pridružuju i odrasle.
Razmnožavanje
Gnezde se dva puta u periodu od meseca maja do meseca avgusta. Gnezda prave u malenim šumama i otvorenim šumovitim krajevima na visokom drveću. Ponekad gnezda sagrade i u niskom grmlju. Gde god da se gnezde uvek su veoma dobro sakrivene. Međutim, gnezda grade veoma nemarno. Na drvetu slože nekoliko grančica i gnezdo je već gotovo. Toliko je nesigurno da ga jači vetar može lako oboriti, a često jaja propadnu kroz grančice, te ih nađemo razbijene ispod gnezda. Ženka snese dva bela jaja na kojima naizmenično sede oba roditelja, i mužjak i ženkaka. Mladi se izlegu posle 17 dana. Sledeće tri nedelje mladi toliko ojačaju da su spremni za napuštanje roditeljskog gnezda.
Literatura
- Alfred Brem, "Život životinja", Narodna knjiga, Beograd 1953.
Linkovi
Pripremila: Mirić Nina, IV-1
