- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Sova ušara
A. otus
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Koleno: Chordata
- Razred: Aves
- Red: Strigiformes
- Porodica: Strigidae
- Rod: Asio
- Vrsta: A. otus
Opšti opis
Sova ušara je najveća evropska sova.
Dužina tela je oko 70 cm. Raspon krila 160 - 190 cm, a težina
2 - 4 kg. Kada stoji,na glavi su joj istaknuti pernati čuperci nalik ušima,
i zahvaljujuci njima ona je dobila ime. Perije joj je tople smeđe boje,
grudi su isprugane širokim prugama, lice je tamno i na njemu su
istaknute narandzaste oči. Kljun je kratak i kukast, slabo se ističe
između perja. Krila su relativno velika i zaobljena. Kandže su snažne,
duge i zakrivljene, prilagođene za hvatanje i usmrćivanje plena. Ženke
su krupnije i teže od mužjaka.
Prvo mužjaci odaberu mesto za gnezdo a onda započinju dozivanje ženki.
Ženke odgovaraju na njihov poziv davajući određene znake. One odabiraju gnezdo
leteći oko njega dok mužjaci lete iznad gnezda. Posle nekog vremena udvaranja
mužjak se približava ženci i tako počinje parenje. Za vreme parenja usprave
se tako da izgledaju kao grane drveta.
Obično se gnezde na tlu, stenama ili polupećinama. Jaja polažu na golu podlogu.
Obično polože 2 - 4 jajeta. Mladi izlaze iz jaja posle 34 - 36 dana. Gnezdo napuštaju
tek 40 dana posle rođenja, a za let su sposobni sa 50 - 60 dana starosti.
Osamostaljuju se na uzrastu od oko 20 - 24 nedelja starosti.
Stanište
Gnezda su najčešće smeštena gustim sumama. Obično su 5 - 10 metara iznad zemlje. Stara gnezda su obložena perijem i lišćem pre nego što se jaja izlegu.
Lov i ishrana
Hranu nabavljaju na prostranim poljanama, a ne u šumama gde se gnjezde i
razmnožavaju. Obično love od sutona do zore leteći nisko( 1 - 2 m) sa
glavom nagnutom na jednu stranu osluškujući plen. Kada ga uoče, krenu na
njega obaraju ga na zemlju svojim kandzama. Mali plen obično odmah progutaju ili ga odnesu
u svoje skrovište. Veći plen nose pomoću kandzi.
Sove ušare se prvenstveno hrane sisarima. To su najčešće miševi i voluharice.
Glodari kojima se sove ušare hrane predstavljaju potencijalno štetne i zarazne organizme
koji prete ljudskoj populaciji.
Razmnožavanje
Prvo mužjaci odaberu mesto za gnezdo a
onda započinju dozivanje ženki. Ženke odgovaraju na njihov poziv davajući
određene znake. One odabiraju gnezdo leteći oko njega dok mužjaci lete
iznad gnezda. Posle nekog vremena udvaranja mužjak se približava ženci i tako
počinje parenje. Za vreme parenja usprave se tako da izgledaju kao grane drveta.
Obično se gnezde na tlu, stenama ili polupećinama. Jaja polažu na golu podlogu.
Obično polože 2 - 4 jajeta. Mladi izlaze iz jaja posle 34 - 36 dana. Gnezdo napuštaju
tek 40 dana posle rođenja, a za let su sposobni sa 50 - 60 dana starosti.
Osamostaljuju se na uzrastu od oko 20 - 24 nedelja starosti.
Glas
Najznačajniji način oglašavanja mužjaka je duboko : "ho ho ho ho". To ponavljaju 10 - 200 puta svake 3 sekunde. Ženke odgovaraju piskavijim glasom a nekad i u isto vreme sa mužjacima. Ovo dozivanje obično traje u noćne sate. Hukanje mužjaka daleko se čuje, čak 2 do 3 kilometra. Najčešće se oglašava u sumrak ili u zoru.
Literatura:
- enciklopedia životinjskog carstva
Linkovi
Pripremila: Sanja Minić, IV-3
