- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Mala bela čaplja
Ergetta Garzetta
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Koleno: Chordata
- Razred: Aves
- Red: Ciconiiformes
- Porodica: Ardeidae
- Rod: Ergetta
- Vrsta:E.Garzetta
Podvrste
Postoje barem dve podvrste male
bele čaplje. Istoimena podvrsta E. g. garzetta preovladava u Europi,
Africi i Aziji. E. g. nigripes gnezdi se u Indoneziji i Australiji. One u Australiji ponekad
predstavljaju treću podvrstu E. g. immaculata.
Nekoliko drugih čaplja s vremena na vreme bilo je klasificirano kao podvrsta male bele
čaplje u prošlosti, ali sada se smatraju zasebnim vrstama.
Opis
Mala bela čaplja (lat.Egretta garzetta) je vrsta čaplje iz roda Egretta koja je jako slična beloj čaplji. Odrasla jedinka duga je 55-65 cm, s rasponom krila 88-106 cm. Teška je 350-550 grama. Celo perje je belo. Ima duge crne noge s žutim stopalima i tanki crni kljun. Za vreme sezone parenja na potiljku ima dva duga pera i providno perje na leđima. Gola koža između kljuna i očiju postaje crvena ili plava. Mlade ptice lice odraslima izvan sezone parenja, ali su im noge i stopala bleđe boje. Podvrsta E. g. garzetta ima žute noge i sivkastozelenu kožu između kljuna i očiju, dok E. g. nigripes ima žutu kožu između očiju i kljuna, te crnkasta stopala. Zov ima trbuhozborni efekt, bubnjajući i nalik žabljem gullagullagulla, takođe hrapavo tvrdo kark. Obalna čaplja je redak gost s obala zapadne Afrike, čiji beli oblik je vrlo sličan beloj čapljici (i neki je smatraju za njenu podvrstu) a razlikuje se po kraćem perju na glavi, težem kljunu koji postaje smeđ ili žut van sezone gnežđenja. Zamahuje krilima brzo kao vrana. Izgled i pokreti su sličniji velikim čapljama nego kod čaplje govedarice i žute čaplje. Lovi plen čekajući ili lagano hodajući. Produžena ramena pera i pera na zatiljku ima samo leti. Bela čaplja je mnogo veća, ima drugačiju boju kljuna i nogu, leti s elegantnijim zamasima krila a u letu pruža noge dalje od bele čapljice. Čaplja govedarica je zbijenija i ima razmerno kraća krila
Stanište
Gnezdi se kolonijalno u južnoj Europi u močvarama i deltama reka koje sadrže drveće neophodno za gradnju gnezda. Redovno u proleće stiže dalje na sever, što je dovelo do proširenja raspona. U ostala doba godine pored svih vrsta plitkih voda, ali posebno u močvarama sa slanom ili bočatom vodom. U toplijim mestima većina ovih ptica ima svoje prebivalište. One koje žive na severu migriraju u Afriku i južnu Aziju u velikim raspršenim jatima. Dolaze uglavnom u septembaru ili oktobaru. Neke jedinke ostaju tu i tokom leta.
Ishrana
Ove ptice gaze po plitkoj vodi bara i močvara u potrazi za žabama, ribom i drugim vodenim životinjicima.
Rasprostranjenost
Izvorna mesta gneždenja su velike unutrašnje i obalne močvare u umerenim područjima Europe, Azije, Afrike, Tajvana i Australije.
Kolonizacija Novog sveta
Mala bela čaplja nedavno se počela kolonizirati u Novom svetu. Prvi zapis o tome bio je na Barbadosu u aprilu 1954. Povećanje redovitosti ove ptice dogodilo se i u Surinamu i Brazilu na jugu u Newfoundlandu i na severu u Quebecu. Za ptice na istočnoj obali Severne Amerike mislilo se da su se preselile na sever zajedno sa snežnim čapljama s Kariba.
Proširenje na sever Evrope :
Do 1950-ih mala bela čaplja bila je ograničena u južnoj Europi. Tokom nekoliko sledećih decenija postala je uobičajena u zapadnoj Francuskoj, a kasnije i na severnoj obali. 1979. gnezdila se u Holandiji, a prvo veliko gneždenje bilo je 1990. U Velikoj Britaniji bila je retka sve do zadnjih godina 20. stoleća i gotovo sigurno nije se gnezdila. Nasuprot tome, za nešto više od decenije postala je uobičaja vrsta na tom području, velikom broju jedinki omiljena su obalna područja. Prvi opšte prihvaćen zapis o gneždenju je onaj na otoku Brownsea u Dorsetu 1996, iako se tvrdilo da se gnezdila i u Sussexu 1970. Sada ima nekoliko kolonija duž južne Engleske. U Walesu se prvi put gnijezdila 2002. U Irskoj se prvi put gnijezdila 1997. na lokaciji Country Cork.
Razmnožavanje
Mala bela čaplja gnezdi se u kolonijama, često i s drugim močvarnim pticama. Kolonije sadrže i do 100 parova. U nekim zemljama, kao Zelenortska ostrva, gnezdi se na liticama. Parovi brane mali gnezdeći teritori, obično širine 3-4 metra od gnezda. Gnezdo je napravljeno od raznih štapića ili drugih materijala iz okoline. U gnezdo se postavlja 3-5 jaja, koja inkubiraju 21-25 dana. Ovalnog su oblika, i blede su boje, ne sjajne, plavozelene. Dimenzija su 46x34 mm. Mladi su pokriveni belim perjem. Roditelji se za njih brinu 40-45 dana, kada opernate. Dob prvog gneždenja obično je 2 godine. Tipičan životni vek ove ptice je 5 godina.
Literatura
- Enciklopedija: Britanika
Linkovi
Pripremila: Princip Jelena, IV-5
