- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Kanadska guska
Branta Canadensis
Taksonomija
- Carstvo (Regnum) : Animalia
- Tip (Phylum) : Chordata
- Razred (Classis) : Aves
- Red (Ordo) : Anseriformes
- Porodica (Famillia): Anatidae
- Rod (Genus) : Branta
- Vrsta (Species) : Branta Canadensis
Fizički opis
Kandaske guske imaju duge crne glave i vratove, imaju belu traku koja obuhvata obraze i bradu. Perje im je sivkasto mrke boje na leđima i krem ili bele boje na trbuhu i zadnjici. Mužjaci ove vrste su malo veći od ženki, ali svi teže između 3 i 10.9 kg. Kanadske guske su visoke od 76 do 110 cm, sa rasponom krila između 1.3 i 1.7 m. Guščići su žuti sa sivkasto zelenim perjem na leđima a ponekad i glavama, zavisno od podvrste. Rađaju se sa crnim kljunovima i stopalima. Na kljunu imaju češljaste izrasline oko spoljašnjih ivica koje im služe pri hranjenju.
Postoji sedam podvrsta koje se mogu razaznati po veličini, boji perja, oznakama na obrazima i ogrlicama. Najveća vsta je Branta canadensis maxima i obično teži oko 6.4 kg.
Stanište
Kanadske guske potiču iz Kanade, Amerike i Meksika. Iako su rasprostranjene duž cele Severne Amerike, Kanadske guske obično zimuju u južnujim delovima kontinenta. Uprkos severnoameričkom poreklu, Kanadske guske su dospele u staništa širom planete. Nalaze se širom Evrope, Australije i delova Azije kao što su Japan, Koreja i Rusija kao rezltat čovekovog rasprostiranja ovih gusaka kao i njihovog lutanja.
Kanadske guske vole otvorena travnata staništa. Oblasti sa faunom koja može da skriva predatore, visokim travama ili žbunjem, izbegavaju.Vole da žive blizu vode, kraj mutnih bara, močvara, reka ili morskih obala. Mogu da žive na svim nadmorskim visinama, od primorskih do alpskih oblasti. Populacije ovih ptica su česte u urbanim i predurbanim oblastima gde postoje travnjaci. Takođe su često mogu biti viđene kako pasu blizu obradivih zemljišta.
Ishrana
Da bi ostale zdrave, kanadske guske moraju da unose mnogo proteina i imaju ishranu bogatu energijom. Uglavnom jedu lišće, travu, semenje, bobice, alge i korenje. Češljaste površine na ivicama njihovih kljunova pomažu im da pasu tako što njima čupaju travu. Ponekad jedu vodene beskičmenjake, insekte, malu ribu, rakove i mekušce, doduše samo tokom sazrevanja, kada odgajaju mlade ili snošaja, kada im je potrebna hranjljivija ishrana. U slučaju da ne mogu da nađu hranu mogu da izdrže do 30 dana bez nje.
Razmnožavanje
Guske i gusani se međusobno biraju na osnovu veličine tela, što se naziva asortivno parenje. Kanadske guske su monogame i često ceo život ostaju sa svojim partnerom. Ako jedan iz para umre drugi nalazi novog partnera. Parovi kanadskih guski sa guščićima se često udružuju, formirajući posebne grupe do sledeće sezone parenja.
Kanadske guske se pare jednom godišnje, obično od aprila do maja, ali u hladnim klimatima mogu da nastave da se pare i do juna. Ženke grade gnezda u koja se vraćaju svake sezone. Kada ženka nađe pogodno mesto za gnežđenje, ona izgradi gnezdo iz grančica i trave i ugradi u njega svoje perje i paperje. Iako kanadse guske stiču polnu zrelost sa dve godine, obično ne učestvuju u parenju dok ne napune tri. Kanadske guske iznesu jedno leglo svake sezone i ponovo se gnezde iste sezone samo ako im je prvo leglo bilo neuspešno. Legu između dva i deset jaja. Jaja legu sa razmakom od jednog i po dana, a inkubaciju započinju tek nakon što je poslednje jaje snešeno. Da bi se jaja izlegla potrebno je između 28 i 30 dana. Guščići izlaze iz jajeta svojim tvrdim i oštrim kljunom. Kada se jaja izlegu, guske formiraju grupe sa ostalim roditeljima i njihovim guščićima koji gnezdo napuštaju nakon tek 24 sata. To omogućuje guskama i gusanima da vode svoje mlade do hrane i vode ubrzo nakon što se izlegu. Iako brzo napuste gnezdo, nladi nisu spremni da lete do nakon 44 dana posle izleganja. Tokom sezone parenja kanadske guske mitare svoje perje i privremeno nisu sposobne da lete. To traje oko mesec dana tokom kojih su ranjive.
U zarobljeništvu kanadske guske se pare i sa drugim vrstama kao što su divlja guska, siva guska i južnoamerički bukavac, dajući hibridne guščiće. ovo je manje često u prirodi, ali se dešava kada druge vrste usvoje mlade bez roditelja, koji su odgojeni tako da ih privlače guske te vrste u koju su primljeni, ili kada jedna vrsta polaže jaja u gnezdo druge.
Zanimljivosti
Lovci veruju da je kanadska guska jedna od najinteligentnijih ptica.
Veoma je vokalna, poseduje najmanje deset različitih zovova.
Imaju veoma dobro čulo vida. Mogu da vide više od 180 stepeni horizontalno i vertikalno, što je veoma korisno prilokom leta, ali imaju zbog toga imaju slabiju dubinsku percepciju.
Mogu da žive veoma dugo. Zabeleženi su primerci koji su živeli 24 godine u divljini iako većinu ubiju predatori u prvoj godini života.
Postoji jedanaest podvrsti kanadske guske uključujući najveću i najmanju gusku na svetu.
Branta canadensis maxima je bila ugrožena na početku XX veka. Poduzete su mere da se ova vrsta spasi od istrebljenja. Te mere su bile previše uspešne, pa sada ove guske žive u predgradskim naseljima i smatraju ih nepoželjnim susedima.
Kanadske guske mogu da putuju više od 1000 km dnevno dok migriraju. Obim planete Zemlje je 40008 km. Ovo znači da mogu da oblete svet za oko 40 dana!
Literatura
- Johnson, S. 2012. "Canada geese (Branta canadensis)
- Enciklopedija Ptica, "Budućnost" Zrenjanin 1966.
Linkovi
- http://animaldiversity.org/accounts/Branta_canadensis/
- en.wikipedia.org
- http://www.biokids.umich.edu/critters/Branta_canadensis/
- http://bioweb.uwlax.edu/bio203/s2009/beckwith_kayl/Interestingfacts.htm
Slike
Pripremio: Kosta Brcanski, IV-4
