Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Jarebica
Perdix perdix

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Razred: Chordata
Klasa: Aves
Red: Falliformes
Porodica: Phasianidae
Rod: Perdix
Vrsta: Perdix Perdix

Opšti opis

Poljska jarebica nosi odeću koja se menja prema kraju u kome živi, ali je vrlo lepa i predstavlja dobru zaštitnu boju za ovu pticu koja živi na zemlji. Ćelo, široka pruga iznad i ispod očiju i iza njih, obe strane glave i vrat su joj riđastocrveni. Glava je smeđasta, ukrašena žućkastim uzdu žnim prugama. Siva leđa su ukrašena riđastocrvenim poprečnim prugama i finim crnim izlomljenim prugama. Grudi su joj ukrašene širokom crnom prugom, a na belom trbuhu se nalazi velika kestenjasta mrlja u obliku potkovice. Repno perje je riđastocrveno. Uzan go prsten oko očiju i pruga koja se iz toga prstena produžuje prema natrag su crveni. Ženka je manja od mužjaka. Slična mu je, ali nije tako lepa kao on. Smeđa mrlja na trbuhu je manja nego kod mužjaka, a leđa su joj tamnija. Jarebica je dugačka 26 cm, a raspon krila iznosi joj 52 cm.

Rasprostranjenost

Jarebica živi gotovo u celoj Evropi. Odomaćili su je i na Novom Zelandu. Uvek radije živi u ravnicama nego na bregovima i retko se može videti na planinskim zaravnima i većim nadmorskim visinama. Naseljava područja sa umerenom temperaturom.

Stanište

Stanište je stepsko. Da bi se dobro osećala treba obrađenu zemlju sa raznovrsnim kulturama i grmljem. Rado se naseljava na polja, ali ipak su joj potrebne šikare kao skloništa pa zato najviše voli takav predeo u kome se nalazi poneka šumica, brežuljci obrasli grmljem ili bar guste živice. Šumu izbegava, ali ipak zalazi u njene krajeve, a isto tako se ne plaši vlažnih močvarnih mesta pod predpostavkom da su obrasla drvećem i da u njima ima ostrvaca koji se pomalo uzdižu iznad vode.
Malo je ptica koje se tako strogo drže jednom izabrana područja, kao što to radi jarebica. Kao što iskustvo pokazuje, mladi koji odrastu u jednom predelu, ostaju u njemu i dalje, pa ako lovište opusti, često treba dugo vremena dok se sa granica ponovo ne pojave novi parovi i iznova nasele napušten kraj.
Rano ujutro jarebica napušta prenoćište i najpre odlazi na suva mesta u polju i tu traži doručak, a zatim odlazi na livadu. Kad zagreje podnevno sunce, ležu u grmlje, lepršaju se u prašini, a popodne se vraćaju na staništa i pred veče odlaze na spavanje. Noću uvek spavaju na otvorenom polju.

Ishrana

U najranijoj mladosti jarebice jedu gotovo jedino insekte, kasnije osim njih i biljnu hranu. Do žetve jata uglavnom skitaju po žitnim poljima , a posle žetve sele se na polja sa krompirom i zeljem, jer tu nalaze sklonište. U kasnu jesen prelaze na oranice pa se po brazadama skrivaju. Na obližnim livadama traže skakavce, a u susednim šumama mravlje larve. Zima je teško vreme i često za jarebice znači smrt od gladi. Ne smeta im hladnoća već sneg, jer pokriva hranu i ponekad stvara tvrdu koru, pa jarebice ne mogu da probiju do zemlje na kojoj ima hrane. Dokle god mogu da čeprkaju, sve je u redu, jer jarebica zna na kojim poljima je zasejano ozimo žito ili repica. Ali, ako promenljivo vreme presvuče snežni pokrivač ledenom korom, jarebice zapadaju u veliki problem. Potpuno iznemognu, lako postaju plen grabljivica i doslovno umiru od gladi. Za vreme strogih zima zaboravljaju strah od ljudi. Približavaju se selima, traže zaštitu i hranu u vrtovima pa dolaze čak u dvorišta i kuće gde se pohlepno bacaju na zrnevlje. Ponekad im život spasavaju zečevi jer oni čeprkajući, otvaraju pristup hrani. U mnogim lovištima mogu za vreme oštre zime da izumru sve jarebice. Čim sunce rastopi sneg, jarebice su spašene.

Razmnožavanje

Nagon za parenjem se javlja čim otopi sneg. Već u februaru se jata, koja su preko zime verno bila na okupu, razilaze u parove i svaki mužjak bira mesto koje mu odgovara. Svakoga jutra i večeri se čuje izazivačko dozivanje petlova, a ponekad možemo da vidimo kako se dva petlića ozbiljno bore za ženku. Pri tome obojica skaču jedan na drugoga i pokušavaju da protivnika povrede kandžama i kljunom. Slabiji mora da uzmakne, a pobednik se radosno vraća supruzi. Neki ispitivači tvrde da jarebice jednom sklopljeni brak nikada ne raskidaju. Činjenica je da se parovi u neku ruku povlače iz buke sveta, to jest, da se oni petlići koji su se već sparili sa ženkom više ne upuštaju u borbu. Prepirke i svađe ne izazivaju oženjeni petlići već oni koji još traže ženku i ne obaziru se na prava ostalih.s Krajem aprila, a obično tek početkom maja počinje koka da nosi jaja. Gnezdo joj je jednostavno udubljenje na ravnoj zemlji koju oblaže sa nekoliko mekih travki, a gradi ga vrlo često na nepovoljnim mestima. Najčešće stoji usred mladog žita, u grašku ili repi, u detelini i u visokoj travi na livadama, ali ga jarebica postavlja i na kraj malih šumaraka u polju. U leglu nalazimo devet do sedamnaest jaja. Ako koka ima manje od devet jaja, možemo da predpostavimo da je prvo leglo usled nekog nesrećnog slučaja propalo. Koka leži na njima 26 dana gotovo sa neverovatnom predanošću. Gnezdo napušta samo da se donekle nahrani. Za to vreme, mužjak se ne miče iz njene blizine i brižno čuva stražu. Već od prvog dana, pilići se veoma spretno kreću pa napuštaju gnezdo pre nego što se osuše i vrlo brzo nauče da slušaju savete roditelja. Otac i majka podjednako sudeluju odgoju mladih.

Neprijatelji

Svi četvoronožni grabljivci ugrožavaju, naročito jaja i piliće, jarebice. Jastreb, soko, kobac, mošar, eja, gavran i sojke neprestano progone i stare i mlade. U slučaju nevolje leže uz ravnu zemlju, nadajući se da je neprijatelj neće primetiti, budući da je boja njenog perja ista kao zemlja. Ne leti često, ali za let joj je potrebno veliko trošenje snage, pa se brzo umara. Čim poleti, uzdiže se snažnim udarcima krila, a kad je jednom dostilga željenu visinu, zna da preleti velike udaljenosti ne mičući krilima, samo što se s vremena na vreme brzim zamasima krila opet pojača let. U izvesnim okolnostima opasnosti razvija veštinu za koju čovek ne bi mogao da veruje da i sa njom raspolaže. Zna, naime, da pliva.
Veliku opasost za nju predstavljaju i hemijska sredstva koja se koriste za suzbijanje korova.
Ako uzmemo u obzir sve opasnosti kojima je izvrgnuta jarebica pre nego što potpuno odraste, a pored toga činjenicu da ona mora da odoli teškim atmosferskim prilikama, jedva možemo razumeti kako je moguće da jarebica još postoji.

Literatura

"Ptice" - E. Tomas Giliard, Mladinska knjiga Zagreb, 1968. godina
"Ptice Srbije" - Javor Rašajski

Linkovi

Vikipedija

Pripremio: Bulović Krstan, IV-1

Jarebica Perdix perdix