Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Običan Gavran
Corvus Corax

Taksonomija

Carstvo (Regnum) : Animalia
Tip (Phylum) : Chordata
Razred (Classis) : Aves
Red (Ordo) : Passeriformes
Porodica (Famillia): Corvidae
Rod (Genus) : Corvus
Vrsta (Species) : Corvus corax

Opšti opis

Gavran je vrsta ptice stanarice iz porodice vrana (Corvidae) i najveća ptica pevačica. To je jedna od najinteligentnijih vrsta ptica na svetu, a njegov mozak spada među najveće kod ptica. Rasprostranjen je širom Severne hemisfere, na četiri kontinenta. Gavran je svaštojedna, prilagodljiva i uspešna ptica. Živi u šumama, po brdima i planinama, ali i na otvorenim prostorima, a ponekad se može videti i u gradu.

Karakteristike

Običan gavran je dužinom tela koja može biti i do 64 cm, težinom između 1 i 1,5 kg te raspon krila od 1,20 m. Jednobojno je crn, a pokrovna pera, naročito na krilima, imaju metalni sjaj. Upadljiv klinasti oblik repa je romboidan u letu, perje na grlu nakostrešeno, i po njemu ga se već izdaleka može razlikovati od vrlo sliče vrste crnih vrana (Corvus corone). Kljun mu je snažan i lagano zakrivljen prema dole. Noge su crne, sa velikim prstima i kandžama. Oči su smeđe. Mužjak i ženka imaju isti izgled, a mladi su crnkasto-smeđi bez sjaja na perju, sa svetlijim očima. Gavrani se oglašavaju velikim brojem različitih glasova, nekim od njih se dozivaju, aneke koriste za sporazumevanje. Njihovo oglašavanje može da izražava različite emocije, kao što su osećajnost, sreća, iznenađenje, bes. Pored toga, utvrđeno je i da reaguju na dozivanja, odnosno oglažavajne drugih vrsta. Mogu da oponašaju glasove drugih ptica, a posebno vrana. Veoma dobro imitiraju i ljudski govor. Jedna je od retkih ptica koja je viđena da se igra i čini određenu aktivnost samo iz "zabave". Zabeležena je igra grančicama (ispuštanje grančice u leu i ponovo hvatanje), ili klizanje po snegu.

Stanište

Gavran je jedna od najprilagodljivijih ptica na svetu: može živeti svugde i hrani se gotovo svime. Rasprostranjen je po čitavom području severne hemisfere, od Arktika na severu do pustinjskih delova Severne Afrike i Bliskog Istoka. Pojedini primeri viđeni su i na Mt. Everestu na visinama iznad 6000 m. Gavran je ptica stanarica osim u arktičkim krajevima. Takođe i u Europi,severnoj Americi i na severu Kine postoje velika područja gde ih, kao posledica ljudskog progona,nema. No, u Europu se ponovo vraća. Nekada su nastanjivali celu Europu. U 19. veku bio je proglašen "štetočinom", i počeo je progon, tako da ga već oko 1900te godine više nije bilo u velikim delovima. Smanjivanje područja u kojima je živeo nastavilo se dve do Drugog svetskog rata. Ponegde, ka o na primer u Belgiji, Nizozemskoj i nekim delovima Nemačke gavrani su ponovo naseljeni 1970tih i 1980tih godina. Osim toga, gavrana nema niti u delovima središnje Azije i u najsevernijim delovima Sibira. Najčešće nastanjuje više nadmorske visine,šumska staništa, obale.U nekim područjima gnezdi se i u gradovima, koji predstavljaju dobar i praktički nepresušan izvor hrane. Kod nas, se u zimskom periodu pojavljuje u Šikari i u Omladinskom parku.

Ishrana

Obični gavrani su tipični svežderi. Jedu žitarice i drugo semenje svih vrsta, voće, razne biljke, a vrlo radu jedu i kukuruz. Hrane se , takođe, malim životinjama, pticama,insektima. Aktivno love male životinje kao miševe, "kradu" jaja i ptice iz gnezda drugih ptica, ali jede i strvinu. Naročito mlade ptice, pre polne zrelosti, često celu godinu žive na smetlištima. Osim toga, oni gledaju gde drugi gavrani zakopavaju hranu, pamte tačnu lokaciju i kasnije kradu od njih. Zato gavrani često dugo lete u potrazi za što boljim mestom za sakrivanje hrane, a ponekad se prave da nešto zakopavaju samo da zbune "lopove". Zovu ih još i vuk ptice, jer gavrani znaju da dovedu vukove do plena. Pošto ne mogu da raskomadaju plen svojim kljunom, oni se oglašavaju pozivima koji privlače vukove i lisice na to mesto. Ovi mesožderi mogu da raskomadaju plen da bi im meso bilo pristupačno. Gavrani treba da pronađu mesto koje im omogućava da se brzo udalje od vuka ili lisice, kako ih ne bi napali dok komadaju plen, a dovoljno blizu da dođu do hrane.U eksperimentima pokazuju sposobnost planiranja kompleksnih radnji. Kod skrivanja hran epokazuju vrlo veliku sposobnost pamćenja, ali i sposobnost staviti se "u kož" drugog. Čini se da gavran tačno zna da je samo ono skrovište hrane sigurno, ako ga kod skrivanja niko nije video. Pored toga, imaju iznenađujuću sposobnost učejna (npr. izradu alata, korištenje gradskog prometa za lomljenje ljuske orašastog voća...).Opažene su i snimljene kako u prometnoj gužvi čekaju na prečki od semafora da automobili dobiju zeleno svetlo da bace orah, a zatim, kada se otvori zeleno svetlo za pešake, slete na cestu i kupe jestive delove slomljenog oraha. Nedugo nakon što je opaženo ovo ponašanje, utvrđeno je da se u polumeru od nekoliko kilometara od tog mesta i drugi gavrani koriste istom metodom otvaranja oraha. To je protumačeno kao dokaz neverovatne sposobnosti učenja ovih ptica.

Razmnožavanje

U vreme "udvaranja" koje je kod gavrana zimi, može se videti kako u paru u letu izvode akrobacije. Okruglo gnezdo gavran gradi na stenama ili stablima visokog drveća, a u novije vreme sve češe i na dalekovodima. Obično traži mesto blizu izvora vode, da bi mogao da umoči i omekša hranu za ptice, a i da bi oni imali dovoljno vode. Ove ptice žive u trajnim parovima, a isto gnezdo koriste više godina. Na četiri do šest jaja pretežno leže ženka oko 20 dana, ali nakon što se ptice izlegnu, hrane ih i brinu o njima oba roditelja. Gnezdo, u osnovi grade do 1 m dužine, a prema ležiſtu su sve manje, obloženo je suvim travčicama i ovčijom vunom. Gnezdo koriste za viſe gnežđenja, s tim ſto ga uvek nadograđuju. Dimenzija jaja je oko 49,60 x 33,10 mm.

Zanimljivosti

Dok ostali njegovi rođaci žive međusobno u prijateljstvu pa nijedna vrsta ne nanosi drugoj nikakvo zlo, gavrana svi rođaci mrze i neprijateljski se ponašaju prema njemu. Zbog toga je gavran oprezniji i bojažljiviji od ostalih vrsta vrana. Ako gavrana izvadimo iz gnezda kao mladu pticu on će postati posle kratkog vremena jako pitom. Gavranova pamet u društvu sa ljudima se jako izoštri tako da rezultati zaslužuju pravo divljenje.Njega možemo da dresiramo kao psa, možemo da ga nahuškamo na životinje i na ljude. On izvodi najsmešnije i najzabavnije šale. Lako možemo da ga naučimo da izleće i da se vraća, ali redovno nas ubeđuje da ne zaslužuje veću slobodu, jer krade i sakriva ono što je ukrao, ubija mlade domaće životinje, piliće i gušiće, bocka kljunom ljude koji idu bosi, pa može u određenim okolnostima da postane i opasan ako svoj gnev iskali na deci. Nauči lepo da govorim laje kao pas, smeje se kao čovek, guče kao golub i slično. Njihovo oglašavanje može da izražava različite emocije, kao što su saosećajnost, sreća, iznenađenje, bes. Gavran je zaštićena vrsta, i kao takav ne može i ne sme, kupovati,nabavljati, gajiti, hvatiti, uznemiravati.

Literatura

Javor Rajšavski- Ptice Srbije
Thomas Oliver i Antun Žuljević- Ptice Sombora
Alfred Edmund-Kako žive životinje

Linkovi

Slike

Slika
Slika

Pripremio: Laura Major, IV-4

Običan Gavran Corvus Corax