Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Pčelarica
Merops apiaster

Taksonomija

  • Carstvo: Animalia
  • Razred: Aves
  • Red: Coraciiformes
  • Porodica: Meropidae
  • Rod: Merops
  • Vrsta: M. apiaster

Opšti opis

Pčelarica (lat. Merops apiaster) je upadljivo šarena ptica iz porodice modrivrana. Prosečno oko 28 cm duga pčelarica je najšarenija ptica Evrope. Teško je zameniti je s bilo kojom drugom vrstom: stomak i prsa su tirkizni, teme, potiljak i gornji deo leđa su rđasto smedi, krila u obe te boje. Niže, leđa kao i podvaljak su žuti, a iznad žutog podvaljka prolazi crna pruga preko očiju. Karakterističan im je relativno dug i blago savijen kljun kao i produžena srednja pera u repu. Mlade ptice su blede obojene, i još nemaju produžena pera u repu.

Rasprostranjenost

Ove ptice tropskog izgleda daju prednost toploj klimi. Rasprostranjenost im je od Jugozapadne i Prednje Azije i Severozapadne Afrike kao i u Južnoj i Jugoistocnoj Europi, na sever sve do južne Poljske gde se gnezdi od 1960-ih. Povremeno se mogu sresti i značajno severnije. Vole otvorena staništa s pojedinačnim drvećem i ponekim grmom.

Ishrana

Pčelarica se hrani insektima koje - često u grupi od nekoliko ptica - lovi u letu. Pri tome se može videti, da je savršeno okretan u spretan letač. Kao što sledi iz imena, glavna lovina su im opnokrilci kao što su pčele, ose i bumbari, kao i drugi insekti koji lete. Pre nego što će ih progutati, udaraju ulovljenim insektom po nekoj podlozi tako da ih ne mogu ubosti. Pokrilje i druge neprobavljive delove insekata od hitina kasnije izbacuju. Kako su im plen često i medonosne pčele, nisu omiljene kod pčelara.

Razmnožavanje

Ove ptice su vrlo druželjubive i u pravilu se gnezde u kolonijama. Više parova prave tunele blizu jedno drugom. Ponekad se, naročito na rubu povoljnog staništa, mogu opaziti pojedinačni parovi. Takvo "pionirsko naselje" nakon toga se ili vrlo brzo povećaju u koloniju, ili brzo nestane i taj jedan par. Pčelarice polažu jaja u zemljanim tunelima. Za kopanje tunela biraju strme obronke, rado rečnu ili jezersku obalu, peščano ili glineno tlo, a ponekad i ravno tlo. Nakon dve do tri nedelje, parovi završavaju s kopanjem. Tuneli su dugi 1 do 1,5 metra, ponekad i do 2,7 metara, razmere 4 do 5 cm. Uletna rupa je 8 - 10 cm. Tunel završava proširenom, balonastom komoricom koja služi za ležanje na jajima i podizanje mladih. Pored nastanjenih tunela, koji su najčešće udaljeni par metara jedan od drugog, postoje i nedovršeni tuneli. Inkubacija jaja traje 20 - 22 dana. Pocinje oko sredine maja, a zajedno s podizanjem mladunaca, proces traje do kraja juna. Nakon toga, ne pare se ponovo te godine. Oba partnera leže na jajima, ali mužjak nešto manje. Leglo broji 5 do 6 (4 do 7) gotovo kuglastih, potpuno belih, izraženo glatkih i sjajnih jaja veličine oko 25 x 20 milimetara. Jaja polažu na golo tlo komorice. Tokom tog vremena, tlo komore prekrije gotovo 1 centimetar debeli sloj izbačenih neprobavljivih sastojaka insekata, izmeta i ostalih otpadaka. U kasno proleće ili leto ženka pčelarice iskopa dug tunel u koji polaže 5 - 8 malih belih jaja. Na njima sede oba roditelja 3 nedelje.

Literatura

  1. "Ptice" - E. Tomas Giliard, Mladinska knjiga, Zagreb 1968.
  2. "Učenička dokumentacija", "Ptice- serija 3"-G. Demoulin, S. Srechkop, H. Verheyen
  3. "Šaroliko carstvo životinja" , Školska knjiga, Zagreb

Linkovi

Pripremla: Sonja Stipankov: IV-2

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |