Eja livadarka je migratorska ptica grabljivica. Ugrožena je, a nastanjuje se na prostranim livadama, poljoprivrednim krajolicima i zamočvarenim staništima visokih trava. Ptice u letu pregledaju teren i love male sisare, guštere, zmije, vodozemce i manje ptice.
Eja livadarka je mala grabljivica, iako se čini većom zbog velike površine krila u poređenju sa malom težinom tela, što mu daje tipično plutajuće letove. Ženka je veća od mužjaka jer ona treba da proizvodi jaja, ali to nije očigledno na terenu. Raspon krila im je 97-115 cm, dugačke su 43-47 cm. Ženke su teške 345g, a mužjaci 265g. Polni dimorfizam je posebno uočljiv u perju ove vrste. Odrasli mužjaci se odlikuju svojim bledosivim perjem u kontrastu sa crnim krilcima. Ova vrsta ima karakteristične crne trake. Eja livadarka ima posebno graciozan let, snažnim i elegantnim krilcima koja daju utisak lakoće. Eje livadarke su migranti na velike udaljenosti. Ptice iz Evroazije provode zimu u podsaharskoj Africi, dok one iz istočnog dela migriraju na indijski potkontinent.
Ova vrsta se može naći u srednjem geografskom pojasu pretežno umerenih klima, ali i u mediteranskim i borealnim zonama. Iako su pronađena gnezda do 1500 mnv, ona je u suštini nizinska vrsta, a gnezdi se uglavnom u širokim rečnim dolinama, ravnicama i nivoima koji graniče sa jezerima i morem. Može se razmnožavati u močvarama, a ima ih i u stepama. Prilagođava se žbunastim staništima u predelu gora, kao i u područjima zasađenim četinarskim šumama. Kada nije dostupno nijedno drugo pogodno stanište, eja livadarka će se gnezditi na poljoprivrednim zemljištima. Prilikom lova, u bilo kojoj sezoni, preferira područja niske ili oskudne vegetacije gde je plen vidljiviji. Gusto naseljene oblasti se uglavnom izbegavaju i veoma su podložne smetnjama.
Ishrana se uglavnom sastoji iz malih glodara, malih ptica, ptičjih jaja,gmizavaca (uključujući i zmije) i velikih insekata. U severnom pojasu uglavnom lovi veverice i zečeve, dok u južnoj Evropi uglavnom uzima male reptile i insekte. Plen se hvata dok leti po fiksnim rutama na niskim visinama i konstantnim niskim brzinama (oko 30 km/h), što je tipično za ovu vrstu. Kada je to moguće, često prati rubove raznovrsne vegetacije kako bi iznenadio svoj plen. Tokom sezone parenja, mužjak će ženkama, a kasnije i mladima, obezbediti hranu. Na način tipičan za eje, plen se prenosi između partnera u vazduhu: ženka leti ispod mužjaka, koji ispušta plen. Mužjaci love na velikim površinama do 12km udaljenosti od gnezda, dok ženke love bliže gnezdu (do 1km udaljenosti, nakon što su se mladi izlegli).
Reprodukcija počinje povratkom oba partnera na mesto gnežđenja, kada će im mužjaci i ženke početi prikazivati razne nebeske plesove. Eje livadarke se prvi put razmnožavaju kada imaju dve ili tri godine, ali povremeno ženke od jedne godine mogu pokušati da se gnezde. Verovatno se svake godine pare sa istim partnerom. Gnezdo gradi ženka, uvek u istoj vegetaciji. To je jednostavna konstrukcija od trave, koja se koristi samo za jednu sezonu. Ženka polaže od tri do pet jaja koja se inkubiraju od 27 do 40 dana. Mužjaci mogu biti poligamni, a zatim moraju hraniti dve ženke i kasnije dva legla, istovremeno ili uzastopno.
U zapadnoj Evropi, procenjuje se da se 70 posto gnezdećih parova gnezdi se u poljoprivrednim zemljištima, posebno u žitaricama, Ovo čini eju veoma ranjivom vrstom i zavise od zaštite gnezda. Nevladine organizacije za zaštitu ptica učestvuju u njihovoj zaštiti. Jednom kada je gnezdo uočeno u polju, ono se može se sačuvati ili premeštanjem u sigurnije područje ili stvaranjem zaštićenog prostora koji nije urban. Ova vrsta ima izuzetno veliki opseg i stoga se ne približava pragovima za ranjive pod kriterijumom veličine opsega. Uprkos činjenici da se čini da se populacija smanjuje, smatra se da pad nije dovoljno brz da bi se vrsta približila pragu za ugrožene (pad od 30 procenata tokom deset ili tri generacije).
Pripremio: Mirjana Odanović, IV-5