- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Drozd
Turdus pilaris
Taksonomija
- Carstvo : Animalia
- Tip : Chordata
- Razred : Aves
- Red : Passeriformes
- Porodica : Turdidae
- Rod : Turdus
- Vrsta : Pilaris
Poreklo imena
Drozd borovnjak je član drozdova familije Turdidae. Englesko je ime, vodi poreklom iz 11. veka. Nije
jasno kako je ime nastalo, ali se smatra da potiče od anglo-saksonske složenice "feldefare" što u
prevodu znači "putnik kroz polja". Verovatno je ime nastalo zbog stalnih pomeranja u potrazi za hranom.
Opšti opis
Borovnjak je dugačak od 22-27cm, sa jasno braon ledjima, belim perjem ispod krila, sivim repom i podignutom glavom. Grudi su crvenkaste i ostali delovi ispod su beli. Bok i grudi su slabo vidljivi. Mužjak i ženka su slični. Mužjak ima jednostavnu cvrkutnu pesmu, cvrkutni let i poziv uzbune.
Stanište
Živi i pari se u šumama i šikarama u severnoj Evropi i Aziji. Veoma je lutajuća ptica, pomera
se sa severnim pticama u južnije krajeve tokom zime. Retko se pari u Velikoj Britaniji i Irskoj, ali ga zimi ima u
velikom broju u ovim mestima. Gnezdi se u drveću polažući nekoliko jaja u uredno i čisto gnezdo.
Neuobičajeno za drozdove, borovnjaci se često gnezde u malim kolonijama, verovatno zbog zaštite od velikih
grabljivica. Migrirajuće ptice i zimske ptice često formiraju velika jata, često sa drozdovima
crvenokrilcima. Ima ih mnogo u baltičkim, skandinavskim zemljama i zemljama sovjetskog saveza, a u centralnoj
Evropi Holandija, Belgija, Nemačka, švajcarska i Francuska.
Ishrana
Borovnjak je svaštojed, leti jede veliki broj insekata i crva, a zimi se hrani bobicama.
Domet
Borovnjak ima širok domet, procenjuje se deset miliona kvadratnih kilometara, velike populacije,
uključujući dvadeset osam do četrdeset osam miliona u Evropi. Za vrstu se ne veruje da će
se preći prag za populacijsko opadajuće mere tzv. IUCN Crvene Liste i zbog toga se vreduje kao manje
ugrožene ptice.
Literatura
- Alfred Brem - Kako žive životinje
- Enciklopedija "Divlji svet" Zavod 1991.
- Enciklopedija Ptica, "Budućnost" Zrenjanin 1966.
Linkovi
Slike
Pripremio: Lazar Aleksić, IV-4
