- Barska koka
- Bela roda
- Bregunica
- Brgljez
- Bela čaplja
- Brkata senica
- Crni ibis
- Crna roda
- Crvena čaplja
- Carić
- Čavka
- Čigre
- Čiopa
- Ćubasta ševa
- Ćuk
- Crvendać
- Čvorak
- Crna Roda
- Crnoglava travarka
- Česljugar
- Debelokljuna čigra
- Divlja guska
- Kanadska guska
- Divlja Patka
- Detlići
- Drozd
- Dugorepa senica
- Eja Livadarka
- Eja Močvarica
- Fazan
- Gavran
- Galeb
- Gnjurac
- Golub
- Gradska lasta
- Grlica
- Jarebica
- Jastreb
- Kašikara
- Kobac
- Kormorani
- Kos
- Kukavica
- Kukuvije
- Labud
- Lasta
- Liska
- Lunje
- Mala bela čaplja
- Mala čigra
- Modrovoljka
- Modrovrana
- Njorke
- Norovi
- Obična čigra
- Orao belorepan
- Orao mišar
- Orao ribar
- Orao zmijar
- Orao kliktaš
- Pčelarica
- Poljski vrabac
- Poljska Ševa
- Šumska Ševa
- Šojka
- Prepelica
- Pelikan ružičasti
- Pelikan kudravi
- Pelikani
- Prepelica
- Pupavac
- Senica
- Bela senica
- Siva senica
- Siva muharica
- Sivi Ždral
- Siva čaplja
- Šumska sova
- Slavuj
- Sova ušara
- Sova kukumavka
- Strnadice
- Svraka
- Šojka
- Velika čigra
- Vodomar
- Vrabac
- Sivi svračak
- Vrana
- Vuga
- Zebe
- Šljuka
- Tetreb
- Žalar blatarić
- Zijavac
Kukuvije
Tyto alba
Taksonomija
- Carstvo (Regnum) : Animalia
- Tip (Phylum) : Chordata
- Razred (Classis) : Aves
- Red (Ordo) : Strigiformes
- Porodica (Famillia): Tytonidae
- Rod (Genus) : Tyto
- Vrsta (Species) : Tyto alba
Izgled i opis
Kukuvija.
Opšti opis
Kukuvija je sablasno bled i izracito noćni predator. Izrazito je visoka i mršava, sa beličastim licem, grudima i stomakom. Krila su velika i zaobljena, a repovi kratki. I krila i repove koriste ravnomerno kako bi imale prepoznatljivi stil letenja. Noge su dugačke a glava je blago zaobljena, bez usne školjke. Kukuvije su u osnovi blede sa tamnim očima. Ovo je sova srednje veličine, oko 35cm sa dugim nogama. Ženke su krupnije od mužjaka, a prosečna težina iznosi oko pola kilograma. Glava, leđa i gornji deo krila je mešavona krem i sive boje. Telo i donji deo krila su beli. Kad ih vidimo noću, mogu izgledati kao potpuno bele.
Način zivota
Gnezda i legla se nalaze u šupljinama, napuštenim ambarima i drugim građevinama kao i u gustim krošnjama. Noću kukuvije love niskim letom preko otvorenih staništa u potrazi za malim glodarima, prepoznajući ih prvenstveno po zvuku. Zahtevaju velike oblasti otvorenog zemljišta preko kojeg mogu da love. To mogu biti močvare, poljane ili poljoprivredna polja sa mešovitim usevima. Par kukuvija će se pre useliti u staro gnezdo nego što ce sebi praviti novo. Mužjak se udvara ženki kružeći oko nje, ali se parenje odvija samo u periodu kada ima dovoljno hrane. Mlade sove prvi put poleću iz gnezda tek nakon navršenih 7-10 nedelja po rođenju, ali se i dalje vraćaju u roditeljsko gnezdo. Osamostaljuju se sa tri meseca, a polno sazrevaju sa deset meseci, a pošto žive u proseku nešto duže od godinu dana na svet donesu samo jednu ili dve generacije mladih. Često stradaju kao plen drugih grabljivica, kao sto su zmije ili druge vrste sova. Uprkos svetskoj rasprostranjenosti, broj kukuvija se smanjuje zbog gubitka staništa.
Ishrana
Kukuvija spada u noćne ptice i prilikom lova se uglavnom oslanja na oštar sluh. Osnovna hrana kukuvije su sitni sisari (voluharice, miševi, pacovi, rovčice) , retko ptice, žabe, gušteri.
Masa plena varira od 5 do 200 grama. S obzirom na to da su im uši asimetrično postavljene,
vrlo lako mogu da lociraju plen. Ume vrlo nečujno da se prikrade, a svoj plen lovi kandžama, a potom kljunom probija lobanju. Poput drugih sova, ne može da svare dlaku i kosti, pa ih izbacuje u vidu gvalica.
Zanimljivosti
Noćne grabljivice, među kojima je i kukuvija su korisne jer uništavaju pacove, zmije i druge štetočine. Pa ipak, seljaci ih progone i ubijaju. Naročito su se okomili na kukuviju jer je smatraju pticom zloslutnicom. Takvo verovanje je nastalo zbog njenog jednoličnog hukanja koje se čuje noću sa drveća na kojim je sklonjena. Tu pticu ljudi često povezuju sa pričama o vešticama, urocima i činima. Smatraju je ružnom, podmuklom i odvratnom; u stvari, kad bi je bolje poznavali, o njoj bi stekli sasvim drugačiji utisak. Sova kukuvija je zaista veoma lepa ptica, ozbiljna i zamišljena. Toliko je lepa da su je stari Grci smatrali svetom pticom Atine, boginje lepote i mudrosti. Do sada je opisano preko 46 različitih vrsta kukuvije širom sveta. Najstarija poznata kukuvija se nalazila u Severnoj Americi, i bila je stara priblizno 15 godina i 5 meseci.
Ugroženost
U Srbiji je Kukuvija ugrožena pre svega gubitkom staništa za ishranu i gnežđenje. Intenzivna poljoprivreda ne pogoduje sovama zbog velike upotrebe otrova. Sve je manje starih zgrada i tavana na kojima se Kukuvije mogu gnezditi i odmarati. Svake godine na veliki broj strada na putevima, a posebno opasni su auto i magistralni putevi na kojima se vozila kreću velikim brzinama.
Narodno verovanje
U Srbiji se veruje da Kukuvija zbog karakterističnog zvuka koji ispušta proriče bolest ili smrt. Zbog toga se dešava da ih ljudi iz straha ubijaju. Danas znamo da je Kukuvija veoma korisna i plemenita ptica koja na seoskim imanjima (a i prirodi) lovi štetočine-poput sitnih glodara, omanjih hladnokrvnih životinja i slično, uspostavljajući prirodnu ravnotežu u ekosistemu i celokupnom lancu ishrane .
Literatura
- Tajni život životinja, Đuzepe Zanini, Ljubljana 1973.
- Alfred Brem - Život životinja
- Velika enciklopedija životinja- Cineri M. 2001 .
Linkovi
Slike
Pripremili: Nataša Medved, IV-4, Deni Tomasović, IV-5
